Danas: Ministri i dalje reklamiraju srpski litijum, ključna ekonomska korist – za strane kompanije

 Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović na Samitu svetskih lidera u Dubaiju govorila je o diverzifikaciji snabdevanja energentima i posebno o razvoju lanaca snabdevanja kritičnim mineralnim sirovinama.

Kada se govori o kritičnim mineralima i Srbiji, neizbežna tema je litijum. Tako je ministarka podsetila da Srbija ima najveće overene rezerve litijuma u Evropi i da je cilj ne samo eksploatacija sirovina već razvoj celokupnog lanca vrednosti.

Krajem prošle godine stigla je vest iz Rio Tinta da se projekat Jadar stavlja u fazu „održavanja i nadzora“ i da se smanje ulaganja u ovaj projekat.

Ipak, vraćajući se na priču o značaju litijuma u Srbiji za projekte dekarbonizacije, deluje da državni zvaničnici i dalje gaje nade da će do rudarenja i prerade litijuma u Podrinju doći.

Branimir Jovančićević, profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu ističe da su dve teze koje je ministarka pomenula pogrešne.

„Neko bi rekao, „do kada i zar opet“, a za nekoga, odnosno za mnoge je očekivano“, komentariše Jovančićević.

Prema njegovim rečima, pogrešna je tvrdnja da bi ekspolatacija jadarita i proizvodnja litijum karbonata predstavljala deo procesa dekarbonifikacije zemlje.

„To prosto nije tačno, jer svaka veća potrošnja električne energije, a time i njena proizvodnja, zarad prelaska, recimo sa benzinskih motora na električne, u našim uslovima, doprinosi povećanju emisije ugljen dioksida. Druga teza je o značaju pravilnog upravljanja mineralnim resursima: Srbija sa svojim kapacitetima, i sa ekstremnom nestručnošću u svojim upravljačkim strukturama, ogrezlim u korupciji, je poslednja država u Evropi koja ima pravo da o tome govori“, poručuje on.

Pre nekoliko dana predstavljena je monografija „Projekat Jadar: Litijumsko-borna katastrofa” sa prilozima 26 akademika i profesora koji iz različitih uglova analiziraju posledice razvoja projekta Jadar.

Ekonomista Božo Drašković, jedan od autora tekstova u monografiji ocenjuje da je postala praksa da se ministri u vladi Srbije bave sve više propagandom, a sve manje činjenicama.

„U slučaju ministarke Đedović u vezi sa litijumom ta praksa je samo kontinuitet. Nedavno je objavljena knjiga grupe uglednih autora u izdanju Akademske knjige, a tamo kompetentni autori prezentiraju podatke iz kojih sledi da Srbija ne poseduje najveće rezerve litijuma i bora u Evropi. Naprotiv. Ono što Vučićeva ministarka prećutkuje je to da Srbija nema baš nikakve ekonomske koristi od eksploatacije litijuma, već da bi ključnu finansijsku korist imala strana kompanija“, smatra on.

Takođe ima dva pitanja za ministarku i Vladu.

„Kako to da će Srbija od eksploatacije litijuma dobijajući pet odsto više zaraditi nego strana kompanija kojoj pripada 95 odsto. Pri tome svi ekološki troškovi i zagađenje ostaju u Srbiji.

Mozda lakše, da nam odgovore ona i predsednik države koji je očito i predsednik Vlade, zašto Rusi neće Srbiji da prodaju onih njihovih 65 odsto udela u NIS-u. Trenutno je to bitnije pitanje od zamajavanja sa fatamorganama“, kaže Drašković.

Takođe i Sreten Đorđević, advokat koji se bavi ekologijom primećuje da „postojeći režim ne odustaje od neselektivne ekstraktivističke agende kao što i Rio Tinto ne odustaje od eksploatacije u okviru Projekta Jadar“.

„Gospođa Handanović se nudi svakome ko nema problem da sarađuje sa srpskim totalitarnim režimom i investira protivno volji dve trećine građana Srbije. Ovakva politika vlasti ima za cilj stavljanje Srbije u neokolonijalni status, da bi zauzvrat dobila političku podršku arapskih investitora radi ostanka na vlasti“, ocenjuje on.

Na tom tragu je i Zlatko Kokanović, ekološki aktivista iz Gornjih Nedeljica.

Prema njegovim rečima, zadatak naših političara je da idu po svetu da nude naše mineralne resurse na prodaju.

„Bez obzira na to što je slobodnomisleća struka reka svoje, izašla je monografija „Litijum-borna katastrofa“, u kojoj je 26 profesora i akademika svojim imenom reklo da je rudarenje litijuma u Srbiji štetno. Dodvoravaju se Evropi i zapadu ne bi dobili podršku za ostanak na vlasti“, zaključuje Kokanović.

(Danas)