Данас: Министри и даље рекламирају српски литијум, кључна економска корист – за стране компаније

 Министарка енергетике и рударства Дубравка Ђедовић Хандановић на Самиту светских лидера у Дубаију говорила је о диверзификацији снабдевања енергентима и посебно о развоју ланаца снабдевања критичним минералним сировинама.

Када се говори о критичним минералима и Србији, неизбежна тема је литијум. Тако је министарка подсетила да Србија има највеће оверене резерве литијума у Европи и да је циљ не само експлоатација сировина већ развој целокупног ланца вредности.

Крајем прошле године стигла је вест из Рио Тинта да се пројекат Јадар ставља у фазу „одржавања и надзора“ и да се смање улагања у овај пројекат.

Ипак, враћајући се на причу о значају литијума у Србији за пројекте декарбонизације, делује да државни званичници и даље гаје наде да ће до рударења и прераде литијума у Подрињу доћи.

Бранимир Јованчићевић, професор на Хемијском факултету у Београду истиче да су две тезе које је министарка поменула погрешне.

„Неко би рекао, „до када и зар опет“, а за некога, односно за многе је очекивано“, коментарише Јованчићевић.

Према његовим речима, погрешна је тврдња да би експолатација јадарита и производња литијум карбоната представљала део процеса декарбонификације земље.

„То просто није тачно, јер свака већа потрошња електричне енергије, а тиме и њена производња, зарад преласка, рецимо са бензинских мотора на електричне, у нашим условима, доприноси повећању емисије угљен диоксида. Друга теза је о значају правилног управљања минералним ресурсима: Србија са својим капацитетима, и са екстремном нестручношћу у својим управљачким структурама, огрезлим у корупцији, је последња држава у Европи која има право да о томе говори“, поручује он.

Пре неколико дана представљена је монографија „Пројекат Јадар: Литијумско-борна катастрофа” са прилозима 26 академика и професора који из различитих углова анализирају последице развоја пројекта Јадар.

Економиста Божо Драшковић, један од аутора текстова у монографији оцењује да је постала пракса да се министри у влади Србије баве све више пропагандом, а све мање чињеницама.

„У случају министарке Ђедовић у вези са литијумом та пракса је само континуитет. Недавно је објављена књига групе угледних аутора у издању Академске књиге, а тамо компетентни аутори презентирају податке из којих следи да Србија не поседује највеће резерве литијума и бора у Европи. Напротив. Оно што Вучићева министарка прећуткује је то да Србија нема баш никакве економске користи од експлоатације литијума, већ да би кључну финансијску корист имала страна компанија“, сматра он.

Такође има два питања за министарку и Владу.

„Како то да ће Србија од експлоатације литијума добијајући пет одсто више зарадити него страна компанија којој припада 95 одсто. При томе сви еколошки трошкови и загађење остају у Србији.

Мозда лакше, да нам одговоре она и председник државе који је очито и председник Владе, зашто Руси неће Србији да продају оних њихових 65 одсто удела у НИС-у. Тренутно је то битније питање од замајавања са фатаморганама“, каже Драшковић.

Такође и Сретен Ђорђевић, адвокат који се бави екологијом примећује да „постојећи режим не одустаје од неселективне екстрактивистичке агенде као што и Рио Тинто не одустаје од експлоатације у оквиру Пројекта Јадар“.

„Госпођа Хандановић се нуди свакоме ко нема проблем да сарађује са српским тоталитарним режимом и инвестира противно вољи две трећине грађана Србије. Оваква политика власти има за циљ стављање Србије у неоколонијални статус, да би заузврат добила политичку подршку арапских инвеститора ради останка на власти“, оцењује он.

На том трагу је и Златко Кокановић, еколошки активиста из Горњих Недељица.

Према његовим речима, задатак наших политичара је да иду по свету да нуде наше минералне ресурсе на продају.

„Без обзира на то што је слободномислећа струка река своје, изашла је монографија „Литијум-борна катастрофа“, у којој је 26 професора и академика својим именом рекло да је рударење литијума у Србији штетно. Додворавају се Европи и западу не би добили подршку за останак на власти“, закључује Кокановић.

(Данас)