Данас: Милош Вучевић плагирао део експозеа Ане Брнабић

 Нови премијер Милош Вучевић свој програм рада када је реч о образовној политици базирао је на сличним обећањима као и његова претходница Ана Брнабић. Међутим, летимичан поглед на два експозеа показује да је Вучевић на више места дословно преписивао од дојучерашње премијерке, пише Данас.

„И у овом мандату образовање и наука ће бити у врху приоритета рада Владе“, изјавила је крајем октобра 2022. Ана Брнабић, док је Вучевић пре неколико дана са скупштинске говорнице поручио да ће „улагање у образовање бити једно од најважнијих приоритета нове Владе, јер је то улагање у будућност наше земље“.

Пре непуне две године Брнабић је казала да „морамо да наставимо да будемо једна од најнапреднијих земаља на европском континенту по квалитету и иновацијама у нашем наставном програму“.

„То смо постигли када смо 2017. године на најбољи могући начин увели програмирање као обавезан предмет од 5. разреда основне школе и сваке године смо наставили да то надограђујемо. Већ само годину дана касније, 2018. године, драматично смо повећали број ИТ одељења у средњим школама, затим смо увели предмет Дигитални свет од првог разреда основне школе како би ученици од најранијег узраста имали могућност да развијају алгоритамски начин размишљања и уче како да безбедно и функционално користе информационе технологије, а од 2021. године и основе разумевања вештачке интелигенцијеу оквиру одређених предмета у основним и средњим школама. Данас смо једна од само 11 земаља на свету која је ово успела да уради“, пише у тексту Брнабићкиног експозеа из 2022.

У Вучевићевом експозеу дословно стоји: „Морамо да наставимо да будемо једна од најнапреднијих земаља на европском континенту по квалитету и иновацијама у нашем наставном програму. То смо постигли увођењем Дигиталног света од првог разреда основне школе, као и Програмирање од петог, повећаног броја ИТ одељења, док од 2021. године ученици имају и Основе разумевања вештачке интелигенције у оквиру одређених предмета у основним и средњим школама. Данас смо једна од само 11 земаља на свету која је ово успела да уради.“

Брнабић је пре нешто мање од две године обећавала да ће се њена влада „посебно фокусирати на подршку талентованој деци“, те да се „мора направити стратешки приступ у којем ћемо у најранијем узрасту моћи да препознамо талентовану децу, подржимо их и пратимо кроз целокупни систем образовања и даље свеопштег учешћа у друштву“.

Вучевић сада каже да Влада Србије „покреће низ пројеката који ће обезбедити развој системског приступа у препознавању и раду са овим ученицима, као и промовисање њихових изузетних резултата, те омогућити подршку какву талентовани и даровити ученици заслужују“.

Бивши и нови премијер сагласни су и када је реч о дуалном образовању за које се слободно може рећи да је „напредњачко чедо“.

Уочи ступања на дужност пре нешто мање од две године Брнабић је оценила да се до тада „дуално образовање показало као једна од најуспешнијих новина коју смо увели“, док је Вучевић рекао да „од када смо 2016. године увели у српско образовање могућност за дуално образовање, доказали смо да је ова промена једна од најзначајнијих реформи“.

Брнабић је крајем 2022. обећала да ћемо „наставити улагање у предшколско образовање ради обезбеђивања инфраструктурних и кадровских капацитета за што већи обухват деце“, а Вучевић је пре неколико дана казао да је „захваљујући улагањима и унапређивању инфраструктуре опремљености објеката и кадровских капацитета предшколских установа, остварен шири обухват деце квалитетним предшколским васпитањем и образовањем“.

Шта је Вучевић заиста рекао о образовању?

Вучевићев експозе обилује општим местима и обећањима која слушамо годинама уназад, попут привлачења већег броја страних студената, обезбеђивања недостајућих кадрова или увођења обавезне средње школе коју су најављивала најмање два бивша министра просвете, као и актуелна министарка просвете Славица Ђукић Дејановић у време док је била на челу Међуресорне радне групе за спровођење Агенде УН о одрживом развоју.

Обећава премијер и наставак инвестиција, без обзира што много тога најављеног у експозеу његове претходнице није испуњено, као на пример изградња нових факултетских зграда и повећање енергетске ефикасности објеката факултета у саставу Београдског универзитета.

Похвалио се повећањем износа ученичких и студентских кредита и стипендија, али није рекао да је та мера последица поскупљења смештаја и исхране у ученичким и студентским домовима, пише Данас.

Део експозеа новог премијера који се односи на образовање делује као једна лепа бајка – маштовито и без икаквог додира са реалношћу и стањем у којем се наше образовање налази, коментарише Горан Радојев, председник Ресорног одбора за образовање Демократске странке и професор Природно-математичког факултета у Новом Саду.

„Мањак квалификованих наставника, пре свега математике, имформатике и физике, је сваке године све већи и ако се овај тренд настави ускоро ће нашој деци предавати потпуно неквалификован кадар, а резултати таквог образовања ће бити катастрофални за читаву државу. Тужно је и трагично што се премијер овог проблема није ни дотакао у свом експозеу, што само значи да се њиме неће ни бавити, односно да је за њега образовање потпуно небитно. Ја то зовем осветом лоших ђака“, каже Радојев.

Додаје да премијер није ни поменуо насиље у школама, а камоли да је причао о мерама за његову превенцију.

„Он као да је преспавао претходне две године када је дошло до ерупције насиља у школама у Србији. Вучевић се није бавио ни проблемом прескупих уџбеника, нити је поменуо могућност да се свој деци обезбеде бесплатни уџбеници. Хвалио је дуално образовање које треба само да задовољи тренутне потребе појединих послодоваца, а не и да омогући шире знање ученика и тако их припреми и за изазове које следе у будућности. Нисам очекивао много од његовог експозеа, али ме је ипак изненадило што барем на папиру није написао да ће се бавити неким од горућих проблема у образовању“, истиче Радојев.

То што експозе у први план истиче значај образовања за развој друштва је опште место и свих претходних експозеа, уочава Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Србије.

„На самом почетку Вучевић указује да је ово век науке и технике. А за министра просвете бира пензионерку, партијског чиновника, чији је реалан контакт с образовањем био у прошлом веку. Зар ово друштво нема бољих за тај посао? Владајућа коалиција очигледно нема. Вучевић каже да ће његова Влада направити образовни систем на вредностима развоја стваралаштва, критичке свести и нових идеја. Да ли је то фактичко признање да такав систем сада немамо? Како је дуално образовање, на коме је акценат излагања, кључ развоја тих вредности? Биће да Вучевић говори о нечему што уопште не разуме“, истиче Кокот.

Он подсећа да сва досадашња истраживања, укључујући и последње ПИСА тестирање, указују да је Србија знатно испод светског просека.

„Са друге стране, Вучевић каже „морамо да наставимо да будемо једна од најнапреднијих земаља на европском континенту по квалитету и иновацијама у нашем наставном програму”. По којим и чијим мерилима смо једна од најнапреднијих земаља? А ако јесмо, зашто бисмо онда морали правити нов образовни систем, како је прочитао само пар минута раније“, пита Кокот.

И он примећује да у делу експоеза који се односни на образовање нема помена проблема вршњачког и сваког другог насиља у образовним установама.

„Значи ли то негирање проблема или Влада само бежи од сопствене одговорности“, пита Кокот.

Додаје да је за последњих 10 година било прегршт планова и идеја које никада до краја нису спроведене у пракси.

„Да ли је неко анализирао како нам је увођење безброј тимова учинило школу сигурнијом, квалитетнијом? Вучевић очигледно није. Похвално је што Влада сматра да је неопходно обавезно средњошколско образовање, али то је део Стратегије развоја образовања већ 15 година и никада није реализовано. На основу чега веровати да ће овог пута бити другачије“, каже Кокот.

Према његовом мишљењу, овај екпозе у делу који се односи на образовање се готово не разликује од пређашњих.

(Данас-Н1)