Danas: Koliko je koje grejanje poskupelo u odnosu na prošlu godinu?

 Nova grejna sezona je sve bliže, a mnogi građani su već kupili ogrev i spremno dočekuju zimu, dok će oni koji su čekali sada morati da plate više cene.

Nakon završetka leta, jesen je stigla propraćena i naglim padom temperature, a na prve znake hladnoće zadimili su se i pojedini odžaci.

Pojedini građani koji imaju individualna ložišta već su počeli da greju, dok zvanična grejna sezona treba da počne 15. oktobra.

U tom duhu, Agencija za energetiku Srbije (AERS) izbacila je svoju analizu troškova za različite vidove grejanja, a tradicionalno najpovoljnije jeste grejanje na ogrevno drvo.

Oni su objasnili da je za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 kvadrata na 20 stepeni Celzijusa u toku 16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna energija od oko 9.000 kWh, odnosno da je 150 kWh/m2 prosečna procenjena potrošnja za grejanje u Srbiji.

Domaćinstva koja se greju na ogrevno drvo mogu da prođu jako povoljno sa svega 53.000 dinara po sezoni, ali i značajno skuplje sa 87.500 dinara, u zavisnosti od dela Srbije i cene po metru kubnom po kojoj drvo nabavljaju, ali i od kvaliteta peći.

Međutim, cene ogrevnog drveta su veće do dva odsto u odnosu na prošlu sezonu.

Domaćinstva koja koriste pelet, imaće troškove od oko 76.000 dinara, što je u poređenju sa prethodnom grejnom sezonom više za 17 odsto. Troškovi grejanja na ugalj će iznositi 77.700 dinara i ostali su na nivou troškova iz prethodne godine.

Ako se gledaju troškovi grejanja korišćenjem prirodnog gasa, oni ove godine iznose 59.500 dinara što je za samo 6.500 dinara skuplje od najpovoljnijeg grejanja korišćenjem drveta.

Zatim, domaćinstva koja koriste propan butan gas moraju izdvojiti oko 172.000 dinara što je za oko četiri odsto više nego prethodne godine.

Takođe, oni koji se greju na struju, moraće da izdvoje značajnu sumu novca, jer troškovi grejanja električnom energijom uvećani za oko 25 odsto.

Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 102.700 dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za oko 40 odsto, tako da oni iznose 142.000 dinara.

Domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje moraju izdvojiti preko 250.000 dinara za električnu energiju i to je prema trenutnim cenama najskuplji vid grejanja u ovoj grejnoj sezoni, navodi se u analizi.

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor za Danas navodi da je grejanje na drvo i dalje tradicionalno najjeftinije.

„Sa većom efikasnošću peći kao što je npr. upotreba kaljeve peći i kupovinom ogrevnog drveta van urbanih sredina, cena je srazmerno i niža“, objašnjava on.

Kapor podseća da je blago skuplja cena grejanja domaćinstva putem prirodnog gasa.

„Tu treba imati u vidu netransparentnost ugovora koje JP ‘Srbijagas’ sklapa sa ruskom stranom, tako da postoji osnovana sumnja da se cena ka konačnim potrošačima subvencioniše“, ukazuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, oni koji još uvek nisu kupili ogrev, sada će ga platiti značajno skuplje.

„Konkretno, oni koji se još nisu snabdeli ogrevnim drvetom platiće u poresku 15 do 30 odsto višu cenu u odnosu na one koji su to uradili tokom proleća 2025. godine, u zavisnosti od vrste drveta, da li je drvo cepano i logistike transporta“, objašnjava Kapor.

On dodaje da, prema okvirnim podacima koje poseduje, drva u periodu maj–jul su se uglavnom kretala od 6.500 do 7.500 dinara po metru kubnom, van većih gradova. Dok je sada cena između 8.000 i 9.000 dinara, a u pojedinim gradovima i više.

Što se tiče peleta, Kapor navodi da je cena preko leta bila od 26.000 do 28.000 dinara po toni, dok je danas uglavnom između 27.000 i 32.000 dinara.

Međutim, kako naglašava, konkretna „ušteda“ zavisi od mesta, vrste drveta, da li je drvo cepano i logistike (transport, istovar).

Što se tiče snabdevenosti stovarišta ogrevom, on veruje da tu nema problema.

„Ako je suditi po cenama od prošle godine, koje su bile približne ovogodišnjim, ja ne vidim razliku sa snabdevenošću u odnosu na prošlu godinu. To pokazuju i izveštaji JP ‘Srbijašume'“, zaključuje Kapor.

Dve loše vesti za one koji se greju na struju

Oni koji se primarno greju putem električne energije pred sam početak grejne sezone dočekale su ih loše vesti. Naime, prema najavama, struja će za domaćinstva biti skuplja od 1. oktobra u proseku za 6,6 odsto.

Pored toga, došlo je i do spuštanja granice između crvene i plave zone sa 1.600 na 1.200 kWh.

To znači da će za pojedine potrošače, koji prelaze prag od 1.200 kilovata ovo biti dvostruki udar na budžet, posebno tokom grejne sezone kada se troši velika količina električne energije.

Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva Dejan Gavrilović za Danas podseća da je ovo šesto poskupljenje struje od septembra 2022. godine.

„Kao i prethodnih puta, ovo poskupljenje struje znači povećanje računa za potrošače u Srbiji. To osnovno povećanje će pogoditi one koji troše do 1.200 kilovata, ali oni koji troše preko toga, plaćaće i više zbog spuštenog praga. Oni će imati dupli udar“, upozorava on.

Kako dodaje, novi udar na džep potrošača ne znači samo veće račune za struju, već to vuče i druge cene.

Prema njegovim rečima, upitna je bila realna potreba za rastom cene struje u ovoj godini.

„EPS je prošlu godinu završio sa čistom dobiti od nešto više od 200 miliona evra. Ako se nešto nije promenilo od Nove godine na ovamo u njihovom poslovanju, EPS nije bio gubitaš i nije bilo potrebe da se cena struje povećava“, zaključuje Gavrilović.

(Danas)