Данас: Колико је које грејање поскупело у односу на прошлу годину?

 Нова грејна сезона је све ближе, а многи грађани су већ купили огрев и спремно дочекују зиму, док ће они који су чекали сада морати да плате више цене.

Након завршетка лета, јесен је стигла пропраћена и наглим падом температуре, а на прве знаке хладноће задимили су се и поједини оџаци.

Поједини грађани који имају индивидуална ложишта већ су почели да греју, док званична грејна сезона треба да почне 15. октобра.

У том духу, Агенција за енергетику Србије (АЕРС) избацила је своју анализу трошкова за различите видове грејања, а традиционално најповољније јесте грејање на огревно дрво.

Они су објаснили да је за грејање просечно изолованог стамбеног простора од 60 квадрата на 20 степени Целзијуса у току 16 сати дневно у целом стану, 180 дана у грејној сезони, потребна енергија од око 9.000 кWх, односно да је 150 кWх/м2 просечна процењена потрошња за грејање у Србији.

Домаћинства која се греју на огревно дрво могу да прођу јако повољно са свега 53.000 динара по сезони, али и значајно скупље са 87.500 динара, у зависности од дела Србије и цене по метру кубном по којој дрво набављају, али и од квалитета пећи.

Међутим, цене огревног дрвета су веће до два одсто у односу на прошлу сезону.

Домаћинства која користе пелет, имаће трошкове од око 76.000 динара, што је у поређењу са претходном грејном сезоном више за 17 одсто. Трошкови грејања на угаљ ће износити 77.700 динара и остали су на нивоу трошкова из претходне године.

Ако се гледају трошкови грејања коришћењем природног гаса, они ове године износе 59.500 динара што је за само 6.500 динара скупље од најповољнијег грејања коришћењем дрвета.

Затим, домаћинства која користе пропан бутан гас морају издвојити око 172.000 динара што је за око четири одсто више него претходне године.

Такође, они који се греју на струју, мораће да издвоје значајну суму новца, јер трошкови грејања електричном енергијом увећани за око 25 одсто.

Домаћинства која користе термоакумулационе пећи имаће трошкове од 102.700 динара, али само уколико се искључиво користи јефтинија ноћна електрична енергија. Допуњавање пећи коришћењем скупље електричне енергије само током два сата дневно, увећава трошкове за око 40 одсто, тако да они износе 142.000 динара.

Домаћинства која користе електричну енергију директно у грејним телима и котловима за етажно грејање морају издвојити преко 250.000 динара за електричну енергију и то је према тренутним ценама најскупљи вид грејања у овој грејној сезони, наводи се у анализи.

Стручњак за енергетику Миодраг Капор за Данас наводи да је грејање на дрво и даље традиционално најјефтиније.

„Са већом ефикасношћу пећи као што је нпр. употреба каљеве пећи и куповином огревног дрвета ван урбаних средина, цена је сразмерно и нижа“, објашњава он.

Капор подсећа да је благо скупља цена грејања домаћинства путем природног гаса.

„Ту треба имати у виду нетранспарентност уговора које ЈП ‘Србијагас’ склапа са руском страном, тако да постоји основана сумња да се цена ка коначним потрошачима субвенционише“, указује наш саговорник.

Према његовим речима, они који још увек нису купили огрев, сада ће га платити значајно скупље.

„Конкретно, они који се још нису снабдели огревним дрветом платиће у пореску 15 до 30 одсто вишу цену у односу на оне који су то урадили током пролећа 2025. године, у зависности од врсте дрвета, да ли је дрво цепано и логистике транспорта“, објашњава Капор.

Он додаје да, према оквирним подацима које поседује, дрва у периоду мај–јул су се углавном кретала од 6.500 до 7.500 динара по метру кубном, ван већих градова. Док је сада цена између 8.000 и 9.000 динара, а у појединим градовима и више.

Што се тиче пелета, Капор наводи да је цена преко лета била од 26.000 до 28.000 динара по тони, док је данас углавном између 27.000 и 32.000 динара.

Међутим, како наглашава, конкретна „уштеда“ зависи од места, врсте дрвета, да ли је дрво цепано и логистике (транспорт, истовар).

Што се тиче снабдевености стоваришта огревом, он верује да ту нема проблема.

„Ако је судити по ценама од прошле године, које су биле приближне овогодишњим, ја не видим разлику са снабдевеношћу у односу на прошлу годину. То показују и извештаји ЈП ‘Србијашуме'“, закључује Капор.

Две лоше вести за оне који се греју на струју

Они који се примарно греју путем електричне енергије пред сам почетак грејне сезоне дочекале су их лоше вести. Наиме, према најавама, струја ће за домаћинства бити скупља од 1. октобра у просеку за 6,6 одсто.

Поред тога, дошло је и до спуштања границе између црвене и плаве зоне са 1.600 на 1.200 кWх.

То значи да ће за поједине потрошаче, који прелазе праг од 1.200 киловата ово бити двоструки удар на буџет, посебно током грејне сезоне када се троши велика количина електричне енергије.

Председник Удружења за заштиту потрошача Ефектива Дејан Гавриловић за Данас подсећа да је ово шесто поскупљење струје од септембра 2022. године.

„Као и претходних пута, ово поскупљење струје значи повећање рачуна за потрошаче у Србији. То основно повећање ће погодити оне који троше до 1.200 киловата, али они који троше преко тога, плаћаће и више због спуштеног прага. Они ће имати дупли удар“, упозорава он.

Како додаје, нови удар на џеп потрошача не значи само веће рачуне за струју, већ то вуче и друге цене.

Према његовим речима, упитна је била реална потреба за растом цене струје у овој години.

„ЕПС је прошлу годину завршио са чистом добити од нешто више од 200 милиона евра. Ако се нешто није променило од Нове године на овамо у њиховом пословању, ЕПС није био губиташ и није било потребе да се цена струје повећава“, закључује Гавриловић.

(Данас)