Данас: Који путеви у Србији ће бити блокирани данас у 14 сати

У организацији Крени–промени и више еколошких удружења у Београду и другим градовима, у суботу у 14 часова, одржава се нови протест против доласка компаније Рио Тинто за ископавање јадарита, али и против усвојеног Закона о референдуму.

Иако су представници више еколошких удружења предали у уторак Скупштини Србије захтеве са преко 200.000 потписа којима се тражи повлачење измена и допуна Закона о референдуму, што указује на огромно незадовољство грађана, закон је усвојен.

Активисти невладиних организација најавили су за данас више локација на којима ће блокирати путеве у знак протеста. За сада су на списку у Београду Мостарска петља и Газела из више праваца, Панчевачки пут, Пупинов мост у Земуну.

Биће блокирани и путеви Ибарска магистрала код Барајева и Прељине, Крушевац – Појате, Ваљево пут ка Лозници, Пожега – Косјерић (Песак), КГ-ЈА Капија Левча на Ракљу, Шабац – Сокина кафана, Нови Сад – Варадинска дуга, Лазаревац – Очаге, Крагујевац – код Балкана, Горњи Милановац – обилазница, Бачка Паланка….

Број локација се шири током дана јер су из Еколошког устанка позвали грађане широм Србије да им пријаве нове локације на којима ће се одржати протестне блокаде.

Број локација се шири током дана јер су из Еколошког устанка позвали грађане широм Србије да им пријаве нове локације на којима ће се одржати протестне блокаде.

Саво Манојловић из иницијативе Крени-промени каже да је закон о референдуму у најмању руку скандалозан.

– Имате увођење такси на плаћање оверених потписа за народну иницијативу, што значи да уколико грађани желе да предложе закон, мораће да издвоје до 1,2 милиона динара. То значи да се предлагање закона, које је уставно право грађана, резервише само за политичке странке и богате појединце и групације. Спорна је и сама примена закона, који се начелно позива за једнаку заступљеност у медијима а како ће она бити спровођена види се по томе што је РТС емитовао рекламу Рио Тинта али је с друге стране одбио да емитује рекламу коју су финансирали грађани – објаснио је Манојловић.

Он је раније прикупљао потписе за више иницијатива, као што је укидање ријалити програма на националним ТВ фреквенцијама и друге.

Каже да су њихове иницијативе наишле на добар одзив код грађана пре свега јер они ту долазе због идеја, због себе и због тога што их интересује у каквој ће земљи живети.

– Грађани су ти који су носиоци и идеја и успеха сваке од тих кампања, организују се, плаћају рекламу, а ми смо подршка у стратегији и организацији. Суштина је да људи траже кроз групно организовање решење за своје проблеме. Демократичност једног друштва мери се по капацитету грађана да се колективно организују и да праве промене, а није у тексту Устава – објашњава Саво Манојловић.

На питање зашто се устало и против Закона о експропријацији, каже да тај предлог треба да легализује догађаје попут оних у Савамали.

– Ово је закон који даје изузетно кратак рок од пет дана, где се грађани изјашњавају о одлуци власти, која може присилно да одузме или откупи имовину. Грађани могу да се жале на суду, али док они то докажу кроз њихову кућу и њиву већ може да иде аутопут, фигуративно говорећи. Овај закон је озакоњивање рушења у Савамали, и озакоњивање фантомки. Власт сада уместо да зове навијаче или Звонка Веселиновића, сада моће да зове државне органе који ће на основу противуставног закона да отимају грађанима имовину – каже Саво Манојловић.

Иако је тренутно повучен, Закон о експропријацији наишао је на огроман бес и критике грађана, пољопривредника, стручне јавности.

– Овај закон директно први пут отвара могућност да страни улагач на основу потписаног међудржавног уговора добије земљиште приватних лица, што отвара могућност да се због страних компанија заинтересованих за грађење рудника, фабрика, фарми, било чега, одузме грађанима земљиште и имовина. Таквим законом остајемо без имовине на основу потписа једног човека. Закон је лош и зато јер се цене које се нуде рецимо пољопривредницима за експропријацију њива због путева дупло ниже од тржишних. Код Шида је нуђено 82 динара по квадратном метру, што излази да је хектар земљишта 6.000 евра. С обзиром да се код нас у Војводини ланац земље не може купити за тај новац, то је све испод тржишних услова. Они који не пристају морали би да се задовоље суђењем а то нигде не води – објашњава за Данас Драган Клеут, координатор одбора за пољопривреду удружења Скупштина слободне Србије.

(Данас)