Danas: Ko sve želi da otvori rudnike u Srbiji?

 Oko malo čega su se građani Srbije složili poslednjih godina ili čak i decenija kao oko otpora otvaranju rudnika.

Ipak svteske, ali i domaće kompanije nastavljaju da pokazuju interes za razne rudarske operacije na teritoriji Srbije. Neke investitore interesuje zlato, neke bakar, a neke ugalj.

Odluka Vlade o izradi Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) za rudno ležište Čoka Rakita u blizini Žagubice predstavlja jedan od koraka ka tome da još jedan rudnik bude otvoren na teritoriji Srbije.

Ulagač u ovaj projekat je kandaska kompanija Dandi Prešs Metals (Dundee Precious Metals), koja je u januaru 2023. na ovom području otkrila bogatstvo pomenutog ležišta. Dandi se nada početku izgradnje 2026. godine, dok je početak proizvodnje planiran 2028. godine.

Kompanija na svom sajtu takođe navodi da je „Čoka Rakita robustan projekat sa potencijalom da portfoliju Dandija doda snažne ekonomske povrate i visokoprofitabilnu proizvodnju zlata“. Važno je napomenuti da je cena zlata na tržištu porasla više nego dvostruko otkako je Dandi otkrio bogatstvo ovog rudarskog područja.

Ipak, mnogobrojni rudnici u Srbiji nisu moderna pojava. Srednjevekovna država Nemanjića je bila dom mnogobrojnih rudnika koji su bili izvor ruda poput bakra, cinka, gvožđa, srebra i zlata.

Čak ni strani rudari nisu novitet, obzirom da je kralj Uroš u 13. veku u rudnik u Brskovu kod Mojkovca doveo Sase koji su kao rudari veoma doprineli rudarstvu u Srbiji.

Isto kao što nije prvi, Dandi nije ni jedini strani akter koji je u proteklih godinu dana planirao otvaranje novih rudnika u Srbiji.

Prošle godine australijska kompanija Striklend Metals (Strickland Metals) otpočela je proces istraživačkog bušenja na planini Rogozna kod Novog Pazara, a u sklopu ovoga je najavljeno 50.000 metara bušotina.

Iako je Ministarstvo rudarstva i energetike u svom saopštenju demantovalo tvrdnje da se planira izgradnja rudnika zlata na ovom lokalitetu, gotovo je sigurno da internacionalna rudarska kompanija poput Striklenda ne investira u ovakve projekte radi čistog istraživačkog poriva, pogotovo na lokalitetima na kojima se, prema medijskim napisima, nalaze zlatne rude u do sada nezabeleženom kontinuitetu na tim prostorima.

U istočnoj Srbiji još jedna velika međunarodna kompanija planira da istražuje. Projekat BHP-Mundoro Centralni Timok, odnosi se na ugovor između kanadske kompanije Mundoro i australijskog rudarskog diva BHP, koji je po veličini u rangu sa Rio Tintom.

Prema ovom ugovoru, Mundoro će vršiti istraživanja na ovom lokalitetu, koja će BHP morati da finansira u vrednosti od 35 miliona dolara, nakon čega će BHP moći da ostvari 100 odsto udela u projektu.

Još jedna australijska kompanija je ove godine izrazila želju za rudarskim radom u Srbiji.

Kako prenosi eKapija, Midl Ajlend Risorses (Middle Island Resources) je, preuzevši firmu Konstantin Risorses (Constantine Resources) postala vlasnik 14 licenci za istraživanje ruda u Srbiji. Teritorija na kojoj će Midl Ajlend vršiti istraživanja obuhvataće 62.000 hektara, što je više od bilo koje druge kompanije u Srbiji.

Takođe se ne može pričati o rudarstvu u Srbiji bez osvrta na kinesku kompaniju Ziđin Majning (Zijin Mining), koja je, prema portalu eKapija, pored postojećih rudnika u Boru pre nekoliko dana resornom ministarstvu podnela zahtev za izradu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za eksploataciju rudnih tela Cementacija 2 i Cementacija 3 na ležištu Kraku Bugaresku – Cerovo Cementacija.

Ranije ove godine, Ziđinovo nalazište bakra i zlata Malka Golaja bila je jedan od fokusa kampanje opozicione koalicije u Zaječaru.

Kako je Miladin Krstić, jedan od nosilaca ove liste, još tada naveo za BBC, oni ne vide Zaječar kao rudarski grad, već kao grad poljoprivrede i turizma.

U istom tekstu je takođe navedeno da su se predstavnici Ziđina sastajali sa tadašnjim gradonačelnikom, Boškom Ničićem, koji je povodom poslovanja ove kompanije na prostoru Zaječara izražavao optimistične stavove.

Pored stranaca, otvaranje rudnika je primamljiva investicija i domaćim investitorima, što se da videti na primeru rudnika uglja kod Dimitrovgrada, za čije otvaranje će sredstva izdvojiti Vuković Benz d.o.o. iz Novog Sada.

Povodom ovog poduhvata u Dimitrovgradu je održan protest u oktobru ove godine, na kome su, kako navodi N1, narodni poslanici Jelena Milošević i Aleksandar Jovanović Ćuta optužili su vlasnika firme Vuković Benz za saradnju sa vladajućim strukturama, pripajanje i prodaju državnog zemljišta i pretnje novinarima. Pomenuta firma je izdala saopštenje u kojima je ove tvrdnje negirala.

Iako mnogi nameravaju ili već aktivno rudare u Srbiji, nekim kompanijama se ta inicijativa, bar dosada, manje isplatila.

Tako je, nakon višegodišnjeg planiranja projekta u dolini reke Jadar, kompanija Rio Tinto u novembru ove godine izdala saopštenje da projekat „Jadar“ ulazi u fazu „održavanja i nadzora“, odnosno da je ovaj rudarski projekat pauziran.

Iako je projekat „Jadar“ bio meta mnogih protesta otkako je najavljen, razlog pauziranja u Srbiji može biti upitna isplativost pri trenutnim cenama litijuma.

(Danas)