Данас: Ко све жели да отвори руднике у Србији?

 Око мало чега су се грађани Србије сложили последњих година или чак и деценија као око отпора отварању рудника.

Ипак свтеске, али и домаће компаније настављају да показују интерес за разне рударске операције на територији Србије. Неке инвеститоре интересује злато, неке бакар, а неке угаљ.

Одлука Владе о изради Просторног плана подручја посебне намене (ППППН) за рудно лежиште Чока Ракита у близини Жагубице представља један од корака ка томе да још један рудник буде отворен на територији Србије.

Улагач у овај пројекат је кандаска компанија Данди Прешс Металс (Dundee Precious Metals), која је у јануару 2023. на овом подручју открила богатство поменутог лежишта. Данди се нада почетку изградње 2026. године, док је почетак производње планиран 2028. године.

Компанија на свом сајту такође наводи да је „Чока Ракита робустан пројекат са потенцијалом да портфолију Дандија дода снажне економске поврате и високопрофитабилну производњу злата“. Важно је напоменути да је цена злата на тржишту порасла више него двоструко откако је Данди открио богатство овог рударског подручја.

Ипак, многобројни рудници у Србији нису модерна појава. Средњевековна држава Немањића је била дом многобројних рудника који су били извор руда попут бакра, цинка, гвожђа, сребра и злата.

Чак ни страни рудари нису новитет, обзиром да је краљ Урош у 13. веку у рудник у Брскову код Мојковца довео Сасе који су као рудари веома допринели рударству у Србији.

Исто као што није први, Данди није ни једини страни актер који је у протеклих годину дана планирао отварање нових рудника у Србији.

Прошле године аустралијска компанија Стрикленд Металс (Strickland Metals) отпочела је процес истраживачког бушења на планини Рогозна код Новог Пазара, а у склопу овога је најављено 50.000 метара бушотина.

Иако је Министарство рударства и енергетике у свом саопштењу демантовало тврдње да се планира изградња рудника злата на овом локалитету, готово је сигурно да интернационална рударска компанија попут Стрикленда не инвестира у овакве пројекте ради чистог истраживачког порива, поготово на локалитетима на којима се, према медијским написима, налазе златне руде у до сада незабележеном континуитету на тим просторима.

У источној Србији још једна велика међународна компанија планира да истражује. Пројекат БХП-Мундоро Централни Тимок, односи се на уговор између канадске компаније Мундоро и аустралијског рударског дива БХП, који је по величини у рангу са Рио Тинтом.

Према овом уговору, Мундоро ће вршити истраживања на овом локалитету, која ће БХП морати да финансира у вредности од 35 милиона долара, након чега ће БХП моћи да оствари 100 одсто удела у пројекту.

Још једна аустралијска компанија је ове године изразила жељу за рударским радом у Србији.

Како преноси еКапија, Мидл Ајленд Рисорсес (Миддле Исланд Ресоурцес) је, преузевши фирму Константин Рисорсес (Цонстантине Ресоурцес) постала власник 14 лиценци за истраживање руда у Србији. Територија на којој ће Мидл Ајленд вршити истраживања обухватаће 62.000 хектара, што је више од било које друге компаније у Србији.

Такође се не може причати о рударству у Србији без осврта на кинеску компанију Зиђин Мајнинг (Зијин Мининг), која је, према порталу еКапија, поред постојећих рудника у Бору пре неколико дана ресорном министарству поднела захтев за израду Студије о процени утицаја на животну средину за експлоатацију рудних тела Цементација 2 и Цементација 3 на лежишту Краку Бугареску – Церово Цементација.

Раније ове године, Зиђиново налазиште бакра и злата Малка Голаја била је један од фокуса кампање опозиционе коалиције у Зајечару.

Како је Миладин Крстић, један од носилаца ове листе, још тада навео за ББЦ, они не виде Зајечар као рударски град, већ као град пољопривреде и туризма.

У истом тексту је такође наведено да су се представници Зиђина састајали са тадашњим градоначелником, Бошком Ничићем, који је поводом пословања ове компаније на простору Зајечара изражавао оптимистичне ставове.

Поред странаца, отварање рудника је примамљива инвестиција и домаћим инвеститорима, што се да видети на примеру рудника угља код Димитровграда, за чије отварање ће средства издвојити Вуковић Бенз д.о.о. из Новог Сада.

Поводом овог подухвата у Димитровграду је одржан протест у октобру ове године, на коме су, како наводи Н1, народни посланици Јелена Милошевић и Александар Јовановић Ћута оптужили су власника фирме Вуковић Бенз за сарадњу са владајућим структурама, припајање и продају државног земљишта и претње новинарима. Поменута фирма је издала саопштење у којима је ове тврдње негирала.

Иако многи намеравају или већ активно рударе у Србији, неким компанијама се та иницијатива, бар досада, мање исплатила.

Тако је, након вишегодишњег планирања пројекта у долини реке Јадар, компанија Рио Тинто у новембру ове године издала саопштење да пројекат „Јадар“ улази у фазу „одржавања и надзора“, односно да је овај рударски пројекат паузиран.

Иако је пројекат „Јадар“ био мета многих протеста откако је најављен, разлог паузирања у Србији може бити упитна исплативост при тренутним ценама литијума.

(Данас)