Данас: Ко је крив за високе цене у продавницама?

 Цене у продавницама у Србији међу највишима су у Европи и то је недавно довело до реакције потрошала и до бојкота трговинских ланаца, како би се извршио притисак на њих да цене у малопродаји снизе.

Наиме, одржана су два бојкота пет великих трговинскил ланаца у трајању од једног, па од пет дана, а бојкотовани су Делез (Маxи и Схоп&Го), Меркатор (Рода и Идеа), ДИС, Универеxпорт и Лидл.

Након та два бојкота, Удружење за заштиту потрошача Ефектива направило је анкету међу потрошачима да се одабере редослед бојкота појединчаних трговинских ланаца, а у тој анкети убедљиво највише гласова добио је Делез.

Због тога, ове недеље, од 24. фебруара па све до недеље, 2. марта, део потрошача ће бојкотовати све Маxи и Схоп&Го продавнице.

Тим поводом, огласили су се и из компаније Делез, тврдећи да је, у претходном периоду, у јавности пласиран низ неистинитих података и конфузија око маржи, прихода, профита и цена, који су довели у заблуду део грађана.

„Неправедно, наша индустрија и ми као компанија смо издвојени, стигматизовани и окривљени за високе цене. Разумемо и делимо незадовољство купаца које произилази из раста цена. Али ми смо само последња карика у ланцу снабдевања храном и у том смислу имамо могућност, али ограничену, да на њих утичемо“, саопштили су они.

Из Делез-а наводе и да 94 одсто просечне малопродајне цене исплаћују другима, односно да добављачима за робу коју од њих купује иде 59 одсто, држави за ПДВ 14 одсто, запосленима за зараде 10 одсто и за накнаду свих осталих трошкова 11 одсто.

Они тврде и да су само од почетка ове године смањили редовне цене за 732 артикла, повећали асортиман приватних робних марки на 2.700 артикала, а чије су редовне цене у просеку 20 одсто ниже од оних за произвођачке робне марке, као и да су повећали за 1.274 број артикала на акцијским ценама у односу на исти период прошле године.

Међутим, чини се да потрошачи сматрају да ове промене нису довољне. Ипак, из компаније Делез више од тог саопштења нису желели да коментаришу ни да одговарају на упите медија.

Како је Данас раније писао, Делез је управо од свих ланаца остварио највеће пословне приходе у 2023. години, као и години пре. Делез је те године остварио и највећу добит од 7,4 милијарде динара, као и највећу маржу од 44,25 одсто.

Професор Економског факултета у Нишу Бобан Стојановић наводи за Данас да економски аналитичари упорно указују на одговорност свих карика у ланцу снабдевања за високи ниво цена у малопродаји.

„После објављених чињеница о паду промета, а повећању профита у последњим годинама, јавља се највећи трговински ланац који кривицу за стање на тржишту преваљује на добављаче, државу, запослене и на остале трошкове. Наравно, одговорност је подељена на све учеснике у ланцу, али можда највише на оне који креирају политику пласмана и приближавања производа купцима, а то је малопродаја“, наглашава он.

Виша профитна стопа трговаца у односу на добављаче логички доводи до закључка да је положај малопродаје лагоднији у односу на оне који су произвели и дистрибуирали предмет трговине, појашњава Стојановић.

„Уз то, постоје подаци о скоро ‘предаторском’ односу према малим добављачима, који би желели да буду заступљени у великим трговинским ланцима“, упозорава наш саговорник.

Таква ситуација је, према његовим речима, последица недовољне конкуренције и понашања од стране Комисије за заштиту конкуренције.

„То независно регулаторно тело није адекватно деловало у последњем периоду, што је, између осталог, довело до овако високог нивоа цена. У Србији имамо превише олигополских и монополских тржишта у свим индустријама којима се, без законски дозвољене контроле, омогућава да се често понашају супротно од фер конкуренције“, упозорава Стојановић.

Једино позитивно у сопштењу Делез-а, највећег трговинског ланца, је, како истиче, позив свим учесницима у ланцу снабдевања на заједничку одговорност за побољшање ситуације на тржишту, што би евентуално резултирало снижењем цена.

„То је жељени исход за потрошаче, али не и за учеснике на страни понуде, тако да је неизвесно како ће се цене у малопродаји стабилизовати“, закључује Стојановић.

Економиста Драгован Милићевић за Данас каже да се не ради о нечијој кривици, већ о суштини проблема.

„Јесу они последња карика у ланцу, али нека само истакну шта је то конкретно неистина. Али слажем се да на формирање цена утичу добављачи – произвођачи, дистрибутери и они као крајња истанца“, наводи он.

Милићевић додаје да не могу да оспоре да су цене високе.

„Али ваљда је и њихов крајњи циљ да цене уподобе кориснику, као њиховом купцу од кога живе. Према томе само нека објаве да њихова бруто маржа није преко 40 одсто и онда може да се каже да је неистина, а то не могу да кажу, биланс успеха је неумољив, према томе остало су флоскуле“, указује наш саговорник.

Цене, према његовим речима, могу да се коригују преко ланца снабевања, а као друго – системски проблеми морају да се реше.

„Тешко да неко може да да смислено образоложење зашто произвођаћи бацају прадајз, а у трговни он кошта 150 динара. И зашто се откупљује по 40 или 50 динара, а продаје по 150. Не кривим ја само њих, него све у ланцу снабдевања, где треба уредити тржиште, где треба направити асоцијације произвођача са укрупњеном понудом и адекватном расподелом колача…“, поручује Милићевић.

Председник Удружења за заштиту потрошача Ефектива Дејан Гавриловић за Данас каже да је занимљиво то што су они у свом допису признали да су свесни проблема високих цена.

„Тај аргумент да су они последња карика и да имају ограничене могућности утицаја, је тачан.Међутим, и океан је ограничен, али с једне стране до друге има доста да се плива. Дакле, у оквиру тог ограничења постоји добар маневарски простор да они нешто предузму и снизе цене, бар у том делу њихових могућности“, наглашава он.

Гавриловић сматра да сигурно постоји простор да они напреве тај први корак.

„Простор за снижавање цена код Делез-а сигурно постоји и то показују и та њихова акцијскка снижења. Само је питање њихове воље“, наводи наш саговорник.

Он подсећа и да када се анализирају биланси и њихов профит из године у годину, он исто показује да постоји простор за снижавање цена.

„У 2023. години су направили профит од 65 милиона евра и не могу да кажу да немају могућност да нешто предузму по питању високих маржи“, упозорава Гавриловић.

(Данас)