Danas: Ima li mesta panici koju zvaničnici unose oko EU zabrane uvoza ruskog gasa?

 Uredba Saveta Evropske unije (EU) o ukidanju uvoza ruskog gasa do kraja 2027. godine, iako nije zvanična dok je ne usvoji i Evropski parlament, izazvala je zabrinutost u Srbiji da bi naša zemlja već od 1. januara sledeće godine mogla da ostane bez ruskog gasa.

Srpski državni zvaničnici su odmah nakon usvajanja ove uredbe saopštili, a malo i izazvali paniku, da je Srbija „u bezizlaznoj situaciji“, jer zbog novih mera EU, Bugarska neće dozvoliti protok ruskog gasa ka Srbiji.

Međutim, ukoliko se detaljnije pročita uredba Saveta EU, može se zaključiti da bi Srbija mogla imati mogućnost uvoza ruskog gasa preko Turskog toka, barem do 1. januara 2028. godine.

Tako uredbu tumače i sagovornici Danasa koji kažu da u uredbi ne piše da se zabranjuje tranzit ruskog gasa, već da je bitno da on ne završi u zemljama članicama EU.

U tekstu uredbe zapravo se navodi da će biti „uvedeni dodatni mehanizmi nadzora i obaveštavanja kako bi se sprečio ulazak ruskog gasa u EU pod izgovorom tranzita (tj. u slučajevima kada gas prolazi kroz teritoriju EU ka nekoj drugoj destinaciji, bez ulaska na tržište EU)“.

Ova rečenica ne znači da se tranzit ruskog gasa zabranjuje (u konkretnom slučaju sa Srbijom tranzit ruskog gasa kroz Bugarsku Turskim tokom), već da će biti podložan dodatnom nadzoru, kako ne bi završio u članicama EU.

Sagovornici Danasa ukazuju da bi Bugarska mogla da zatvori tranzit ruskog gasa ka Srbiji, ali da bi Srbija u tom slučaju mogla da tuži Bugarsku, jer se ta zemlja određenim ugovorima obavezala da će omogućiti tranzit ruskog gasa.

Veći bi problem mogao biti da li će se Rusiji isplatiti da prodaje gas Srbiji i Bosni i Hercegovini, ako sa Turskog toka ispadnu Mađarska i Slovačka, jer, kako navode naši sagovornici, gasovod se ne isplati ako nema dovoljnu količinu protoka.

Takođe, prema tekstu odluke, Savet zadužuje Evropsku komisiju da sastavi listu izuzetih zemalja u roku od pet dana od stupanja na snagu uredbe, tačnije onih zemalja za koje bi nagla zabrana uvoza ruskog gasa značila veliku energetsku pretnju.

Naši sagovornici ukazuju da bi se na tom spisku mogle naći Srbija i BiH, ali verovatno i Mađarska i Slovačka, koje takođe nemaju drugi način nabavke gasa osim ruskih gasovoda.

„Srbija bi od Bugarske mogla da traži odštetu“

Ekonomski analitičar Bogdan Petrović kaže za Danas da se iz uredbe Saveta EU može zaključiti da Srbija nije direktno ugrožena, jer ima važeći ugovor s Rusijom, ali upozorava da bi problemi mogli da nastupe kasnije.

„Pošto imamo ugovor sa Rusijom, produženje tog ugovora bi moglo da se podvede pod postojeći aranžman, tako da ove zime nećemo ući u problem. Verovatno ćemo ući u problem nešto kasnije“, smatra Petrović.

Ipak, Petrović vidi prostor za potencijalno pozitivne scenarije, navodeći da postoji mogućnost da se do kraja godine dođe do nekakvog sporazuma oko okončanja rata u Ukrajini.

„Ako bi do toga došlo, cela situacija bi se mogla relaksirati. To je jedna od mogućnosti kako bi se stvari mogle razrešiti“, kaže on.

Međutim, ukoliko ne dođe do postizanja sporazuma oko okončanja rata u Ukrajini, Petrović dodaje da Srbija ima alternativne pravce snabdevanja preko Mađarske i Bugarske, ali po znatno višim cenama.

„Gas koji bi stizao tim putevima bio bi 40 odsto skuplji, možda i više. Time bi prestao jedan jako povoljan aranžman koji smo imali sa Rusijom, i to će se i te kako osetiti“, objašnjava Petrović i dodaje da će Srbija morati da plaća ne samo tržišnu cenu gasa, već i visoke tranzitne takse.

Uprkos postojanju alternativnih ruta i tečnog gasa (LNG), Petrović smatra da nijedna opcija trenutno ne može da bude povoljnija od ruskog gasa.

„Srbija može već sutra da diversifikuje snabdevanje i da se odrekne ruskog gasa, ali je pitanje koliko će to da košta. Mnogi su obmanjivali javnost govoreći da je lako da se ‘otkačimo’ od Rusa i da bi to bilo dobro. Sad vidimo da nije problem da se otkačimo – problem je koliko to košta“, kaže on.

Petrović takođe ističe da bi Evropska unija mogla da plati visoku cenu svojih odluka.

„Evropa će platiti tu visoku cenu. Ako dođe do krize i hladne zime, Evropska unija će prva odustati od tih mera“, smatra on.

Osvrćući se na tvrdnje da bi Bugarska mogla da zabrani tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije, Petrović naglašava da to nije ni pravno ni praktično jednostavno.

„Ako Bugarska zabrani tranzit gasa, mi imamo pravo na odštetu. Taj tranzit gasa je regulisan dugoročnim ugovorima i neko bi morao da plati štetu ako se jednostrano prekrše. Srbija, a verovatno i Gasprom, su se zaštitili određenim ugovorima oko tog Balkanskog toka“, kaže Petrović.

U tekstu uredbe Saveta EU piše da će pojedine zemlje biti izuzete od ovih mera, a Petrović smatra da bi se Srbija, ali i Bosna i Hercegovina, mogle naći na tom spisku.

„Nije samo Srbija u problemu, već i BiH, jer jedini gasovod koji BiH ima danas je preko Srbije. Ni Sarajevo neće moći da se greje ako nema gasa za Srbiju. Imamo tu sreću da nismo samo mi u pitanju“, ističe Petrović.

Zaključuje da se nada da Srbija ovu „evropsku budalaštinu“ neće plaćati stotinama miliona, možda i pola milijarde, evra godišnje više nego što je plaćala za trošenje uvoza gasa do sada.

„Postavlja se i pitanje da li će se Rusima isplatiti da isporučuju gas Srbiji“

Hrvatski energetski analitičar i urednik portala Energypress.net Ivan Brodić ističe da se uredbom Saveta EU tranzit ruskog gasa kroz Bugarsku do Srbije ne zabranjuje bar do 1. januara 2028. godine, ali ukazuje da ove nove odluke EU ipak mogu doneti Srbiji probleme u vezi sa snabdevanjem.

Naročito, dodaje, ako se uzme u obzir da Srbija pretežno zavisi od ruskih energenata.

„Iz Kremlja je pre nekoliko dana stigla vest da će ugovor o snabdevanju gasom putem Balkanskog toka biti produžen do Nove godine. Ova informacija otvara niz pitanja u vezi sa gasnim odnosima sa Gaspromom preko Tursko-balkanskog toka. Postavlja se pitanje – ako Gasprom proceni da mu se više ne isplati isporučivati gas po postojećim ugovorima, hoće li nastaviti da ih poštuje sve do potpune pravne primene odluke početkom 2028. godine. Naime, gasovodi su isplativi samo pri određenim količinama protoka gasa“, objašnjava Brodić za Danas.

Prema njegovim rečima, pitanje je i kako će se zvanični Beograd postaviti prema novonastaloj situaciji – da li će, iz nužde, morati da se okrene drugim pravcima snabdevanja i po kojoj ceni.

Dodaje da ostaje i pitanje zašto zvanični Beograd od prvog talasa sankcija, pa sve do devetnaestog, zaključno sa konačnim sankcijama prema NIS-u i ovom odlukom nije učinio gotovo ništa kako bi prilagodio energetski sektor novim okolnostima na geopolitičkom i energetsko-tržišnom planu.

„A vremena je bilo, gotovo četiri godine“, navodi naš sagovornik.

Brodić ukazuje da će Hrvatska i njena energetska infrastruktura imati značajne koristi od ove odluke, kako zbog Jadranskog naftovoda, koji svojim skladišnim i transportnim kapacitetima može biti veoma koristan za snabdevanje naftom srednje i jugoistočne Evrope, tako i zbog terminala za tečni prirodni gas koji je, nakon proširenja kapaciteta, dostigao obim od šest milijardi kubnih metara, što je dvostruko više od hrvatskih potreba.