Danas: Da li je povećanje praga za upis u gimnazije i četvorogodišnje stručne škole put ka gašenju odeljenja u malim mestima?

Loš tajming da se u trenutku predstojećeg upisa učenika u srednje škole najavljuju promene za narednu školsku godinu, što je zbunilo neke roditelje, najmanji je problem u nameri Ministarstva prosvete da poveća prag za upis u gimnazije i srednje stručne škole.

Ako se čita dopis koji je Ministarstvo poslalo direktorima srednjih škola povećanje upisnog praga za gimnazije i četvorogodišnje srednje stručne škole je gotova stvar. Ako se pak pogleda saopštenje istog ministarstva koje je dobila agencija Tanjug, reč je o predlogu koji tek treba da bude razmotren.

“Počev od školske 2027/2028. godine, doći će do promene Pravilnika o upisu učenika u srednju školu, u delu koji propisuje minimalni broj bodova za upis i to: najmanje 70 bodova po osnovu uspeha na završnom ispitu i opšteg uspeha od šestog do osmog razreda osnovne škole za upis u gimnazije, a najmanje 60 bodova za upis u četvorogodišnje obrazovne profile u srednjem stručnom i umetničkom obrazovanju”, piše u dopisu direktorima srednjih škola koji je potpisao ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.

Ovu novinu prosvetna vlast obrazlaže namerom da se poboljša kvalitet obrazovnog procesa i učeničkih postignuća. Ukazuju da je aktuelno rešenje, koje propisuje da je minimum 50 bodova potrebno za upis u četrogodišnje profile, omogućavalo da ih upišu i đaci sa relativno niskim postignućima i predznanjem, što je za posledicu imalo otežano praćenje nastavnog procesa, povećani rizik od školskog neuspeha, kao i otežan rad nastavnika u pogledu usklađivanja nastavnog procesa različitim potrebama i nivoima prethodnih znanja učenika.

“Uvođenjem višeg minimalnog praga teži se smanjivanju ovog jaza, ali i usklađivanju obrazovne ponude sa potrebama tržišta rada“, navode iz Ministarstva prosvete.

Koja analiza je prethodila odluci o povećanju upisnog praga iz Ministarstva do objave ovog teksta nisu odgovorili Danasu.

Bez komentara su ostala i naša pitanja: koliko svake godine ostane praznih mesta u gimnazijama (uključujući o odeljenja za talentovane učenike); da li bi se povećanja praga negativno odrazilo i na srednje stručne škole; da li je fer da se pravila igre menjaju za đake koji su sada sedmi razred, umesto da bar na početku petog znaju uslove upisa u srednje škole, te da li se najnovijim promenama odustaje od aktuelne Strategije razvoja obrazovanja Srbije.

Kako smo nezvanično saznali, ideja je potekla od pomoćnice ministra za srednje obrazovanje Danke Nešović, ali potvrdu ove informacije nismo dobili.

Ivan Ružičić, direktor Gimnazije u Čačku, podseća da je u prethodnoj Strategiji razvoja obrazovanja do 2020. godine bilo planirano da se broj učenika u gimnaziji poveća i do 40 odsto, a trenutno ih je oko 23 procenta.

– Otprilike svaki četvrti učenik koji završi osnovnu školu nastavlja gimnaziju. I kad bismo hteli da povećamo taj procenat mislim da ne bismo mogli, jer je ovde reč o tome koliki procenat učenika, koji završe osnovne škole, može da prati gimnazijske programe. U Čačku svake godine osnovno obrazovanje završi preko hiljadu učenika, a mi ove godine u prvom razredu imamo 252 učenika. Tako da je procenat od oko 25 odsto plafon. Ovde se, dakle, ne radi o tome da li želimo da povećavamo broj đaka, to bi sigurno bilo dobro, ali jednostavno nije moguće. Zato mi baš nije jasno šta se želi postići ovim predlogom – ističe Ružičić.

Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji i predsednik udruženja Edu forum, smatra da je donji prag od 70 poena za gimnazije prilično visoko postavljen i predstavlja veliku promenu u odnosu na dosadašnju praksu.

– Vrlo je verovatno da će ovakva promena uticati na to da lošiji učenici ostanu ispod crte, ali potpuno je drugačija perspektiva kada se sagleda budućnost pojedinih škola i profila. Ako izađemo iz velikih centara, čest je slučaj da gimnazije upisuju učenici koji imaju tek preko 50 poena. Oni svakako teško uspevaju da prate nastavu tokom školovanja, ali zahvaljujući njima opstaju odeljenja. Slična je situacija i sa pojedinim profilima kada je reč o stručnim školama. Verovatno će ova promena voditi ka gašenju određenog broja odeljenja i profila, što će đake iz unutrašnjosti, čak i one koji uspeju da ostvare propisani broj bodova ili voditi ka drugim mestima (a to će njihovim roditeljima podizati troškove školovanja) ili će morati da se opredeljuju za profile koji nisu njihov glavni izbor – smatra Markov.

Da problem sa brojem đaka neće imati gimnazije u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Čačku, Šapcu i drugim velikim gradovima, saglasan je i Ružičić.

– Ali će biti problema u gimnazijama u manjim mestima, ne samo zbog broja poena potrebnih za upis već i zbog toga što je u tim sredinama oskudnija ponuda obrazovnih profila. Time će se dobra odluka doneta pre dve godine, da odeljenja imaju po 28 učenika, na neki način devalvirati, jer mnogi neće moći da upišu učenike i neka deca neće imati šansu. Rezultat iz osnovne škole ne mora da bude apsolutno merilo. Deca mogu da se probude i u srednjoj školi, ako su upisala ono što vole i što hoće da uče – kaže Ružičić.

On ukazuje da treba imati na umu i da u gimnazijama postoje različiti smerovi za koje se razlikuje prag za upis I dodaje da promene treba da budu postepene.

– Na primer, u Gimnaziji u Čačku prošle godine je na prirodnom smeru prosek svih učenika bio nešto ispod 90 poena, a na društvenom smeru oko 83 poena – kaže Ružičić.

Nije li paradoks da se diže lestvica za upis u srednje škole, a da učenik na završnom ispitu ne može da padne, čak i da ima nula poena?

– Društvo direktora škola Srbije je ranije sugerisalo da bi trebalo razmišljati o promeni sistema ocenjivanja tako da se zaključne ocene zaokruže na dve decimale i da budu mnogo realnije. Sad učenik koji ima prosek ocena 3,67 i 4,33 ima istu ocenu, četvorku. I o tome da razmišljamo. A samo uvođenje pragova za upis ne rešava ništa. Ako hoćemo ozbiljno da se bavimo sistemom, moramo da se bavimo time koliko su učenici opterećeni i u osnovnim i u srednjim školama. Zašto nam učenici sve više uče za ocenu, a ne za znanje? Jer ih sistem pritiska. Kada imate toliko obaveza vi ne možete baš sve da učite za znanje, nego morate da učite i za ocenu koja vam je na kraju merilo. Mi treba da rešavamo i šta ćemo sa izbornim predmetima u gimnazijama koji su napravili veliki problem u organizaciji rada škola. To su ključni problemi kojima treba da se bavimo – smatra Ružičić.

To što se novine najavljuju za generaciju koja je sada sedmi razred, a ne bar na početku petog razreda, za našeg sagovornika je dokaz da se ništa ne radi strateški.

Ružičić: Ne rešavaju se gorući problemi nego se stvari rade ad hok i pravi se privid da se nešto radi, a ne menjaju se suštinske stvari u sistemu da bismo dobili kvalitetnije obrazovanje

– Ne rešavaju se gorući problemi nego se stvari rade ad hok i pravi se privid da se nešto radi, a ne menjaju se suštinske stvari u sistemu da bismo dobili kvalitetnije obrazovanje. Ali tu bi trebalo uključiti ne samo ljude iz Ministarstva i instiutucija koje se bave obrazovanjem nego, pre svega, nastavnike iz škola. Godinama apelujemo da se nastavnici pitaju šta nije dobro i šta treba da se menja u sistemu – ukazuje Ružičić.

Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija, kaže da je procenat učenika koji upisuje gimnaziju sa manje od 70 poena zanemarljiv i da će promena biti primetna u malim lokalnim sredinama u kojima nema velikog izbora obrazovnih profila i gde ne postoji veliko interesovanje za upis gimnazijskih smerova.

– Učenici koji imaju mali broj poena se zaista u gimnazijama muče, i za nas nastavnike je to mučenje, ali pokušavamo da ih osposobimo da mogu da prate nastavu. Jer gimnazija podrazumeva određeni nivo predznanja, koji deca sa tako malim brojem poena često nemaju i treba im mnogo vremena da dobace i do osnovnog nivoa, a kamoli da krenu da unapređuju svoje znanje. S druge strane, fabrikovanje visokih ocena i u osnovnim, ali i u srednjim školama, prisutno je dugi niz godina i to daje lažnu sliku. Imate decu sa visokim brojem poena koji nisu realni. Mislim da sigurno pedeset odsto učenika u Srbiji ima broj poena koji je veći u odnosu na realan, odnosno da su ocene bile realne, da nisu bile poklonjene, pragovi za upis u našim gimnazijama bi bili niži. Da li bi 70 poena bilo realno ili ne, pitanje je, ali uglavnom se fabrikuju viši uspesi, a decu koja generalno ne mare za školu nije briga za ocene. Generalno gledano, nisam a priori protiv podizanja praga za upis u gimnazije, ali mislim da ova mera suštinski neće mnogo promeniti stvari – smatra Dimitrijević.

Ako je, kaže, ideja da se poveća broj đaka u srednjim stručnim školama, to se postiže na drugi način.

– Treba promovisati srednje stručne škole na pravi način. Pre svega, treba promeniti predmete u tim školama jer se svet promenio. Neke srednje škole idu ukorak s vremenom, poput elektrotehničkih, a u nekim imate predmete koji su zastareli, a deca se obrazuju za neke poslove koje u preduzećima rade mašine. Ako je ideja da se deca silom nateraju da upisuju stručne škole koje imaju malo đaka, to je jako loše, jer ih time praktično kažnjavate – ukazuje Dimitrijević.

Podsetimo da se pri upisu u srednje škole računa uspeh od šestog do osmog razreda, koji nosi maksimum 60 poena, dok se na završnom ispitu može osvojiti najviše 40 bodova. Po sadašnjim propisima za upis četvorogodišnje srednje škole potrebno je bar 50 poena.

(Danas)