Данас: Да ли је повећање прага за упис у гимназије и четворогодишње стручне школе пут ка гашењу одељења у малим местима?

Лош тајминг да се у тренутку предстојећег уписа ученика у средње школе најављују промене за наредну школску годину, што је збунило неке родитеље, најмањи је проблем у намери Министарства просвете да повећа праг за упис у гимназије и средње стручне школе.

Ако се чита допис који је Министарство послало директорима средњих школа повећање уписног прага за гимназије и четворогодишње средње стручне школе је готова ствар. Ако се пак погледа саопштење истог министарства које је добила агенција Танјуг, реч је о предлогу који тек треба да буде размотрен.

“Почев од школске 2027/2028. године, доћи ће до промене Правилника о упису ученика у средњу школу, у делу који прописује минимални број бодова за упис и то: најмање 70 бодова по основу успеха на завршном испиту и општег успеха од шестог до осмог разреда основне школе за упис у гимназије, а најмање 60 бодова за упис у четворогодишње образовне профиле у средњем стручном и уметничком образовању”, пише у допису директорима средњих школа који је потписао министар просвете Дејан Вук Станковић.

Ову новину просветна власт образлаже намером да се побољша квалитет образовног процеса и ученичких постигнућа. Указују да је актуелно решење, које прописује да је минимум 50 бодова потребно за упис у четрогодишње профиле, омогућавало да их упишу и ђаци са релативно ниским постигнућима и предзнањем, што је за последицу имало отежано праћење наставног процеса, повећани ризик од школског неуспеха, као и отежан рад наставника у погледу усклађивања наставног процеса различитим потребама и нивоима претходних знања ученика.

“Увођењем вишег минималног прага тежи се смањивању овог јаза, али и усклађивању образовне понуде са потребама тржишта рада“, наводе из Министарства просвете.

Која анализа је претходила одлуци о повећању уписног прага из Министарства до објаве овог текста нису одговорили Данасу.

Без коментара су остала и наша питања: колико сваке године остане празних места у гимназијама (укључујући о одељења за талентоване ученике); да ли би се повећања прага негативно одразило и на средње стручне школе; да ли је фер да се правила игре мењају за ђаке који су сада седми разред, уместо да бар на почетку петог знају услове уписа у средње школе, те да ли се најновијим променама одустаје од актуелне Стратегије развоја образовања Србије.

Како смо незванично сазнали, идеја је потекла од помоћнице министра за средње образовање Данке Нешовић, али потврду ове информације нисмо добили.

Иван Ружичић, директор Гимназије у Чачку, подсећа да је у претходној Стратегији развоја образовања до 2020. године било планирано да се број ученика у гимназији повећа и до 40 одсто, а тренутно их је око 23 процента.

– Отприлике сваки четврти ученик који заврши основну школу наставља гимназију. И кад бисмо хтели да повећамо тај проценат мислим да не бисмо могли, јер је овде реч о томе колики проценат ученика, који заврше основне школе, може да прати гимназијске програме. У Чачку сваке године основно образовање заврши преко хиљаду ученика, а ми ове године у првом разреду имамо 252 ученика. Тако да је проценат од око 25 одсто плафон. Овде се, дакле, не ради о томе да ли желимо да повећавамо број ђака, то би сигурно било добро, али једноставно није могуће. Зато ми баш није јасно шта се жели постићи овим предлогом – истиче Ружичић.

Александар Марков, професор историје у Осмој београдској гимназији и председник удружења Еду форум, сматра да је доњи праг од 70 поена за гимназије прилично високо постављен и представља велику промену у односу на досадашњу праксу.

– Врло је вероватно да ће оваква промена утицати на то да лошији ученици остану испод црте, али потпуно је другачија перспектива када се сагледа будућност појединих школа и профила. Ако изађемо из великих центара, чест је случај да гимназије уписују ученици који имају тек преко 50 поена. Они свакако тешко успевају да прате наставу током школовања, али захваљујући њима опстају одељења. Слична је ситуација и са појединим профилима када је реч о стручним школама. Вероватно ће ова промена водити ка гашењу одређеног броја одељења и профила, што ће ђаке из унутрашњости, чак и оне који успеју да остваре прописани број бодова или водити ка другим местима (а то ће њиховим родитељима подизати трошкове школовања) или ће морати да се опредељују за профиле који нису њихов главни избор – сматра Марков.

Да проблем са бројем ђака неће имати гимназије у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Чачку, Шапцу и другим великим градовима, сагласан је и Ружичић.

– Али ће бити проблема у гимназијама у мањим местима, не само због броја поена потребних за упис већ и због тога што је у тим срединама оскуднија понуда образовних профила. Тиме ће се добра одлука донета пре две године, да одељења имају по 28 ученика, на неки начин девалвирати, јер многи неће моћи да упишу ученике и нека деца неће имати шансу. Резултат из основне школе не мора да буде апсолутно мерило. Деца могу да се пробуде и у средњој школи, ако су уписала оно што воле и што хоће да уче – каже Ружичић.

Он указује да треба имати на уму и да у гимназијама постоје различити смерови за које се разликује праг за упис И додаје да промене треба да буду постепене.

– На пример, у Гимназији у Чачку прошле године је на природном смеру просек свих ученика био нешто испод 90 поена, а на друштвеном смеру око 83 поена – каже Ружичић.

Није ли парадокс да се диже лествица за упис у средње школе, а да ученик на завршном испиту не може да падне, чак и да има нула поена?

– Друштво директора школа Србије је раније сугерисало да би требало размишљати о промени система оцењивања тако да се закључне оцене заокруже на две децимале и да буду много реалније. Сад ученик који има просек оцена 3,67 и 4,33 има исту оцену, четворку. И о томе да размишљамо. А само увођење прагова за упис не решава ништа. Ако хоћемо озбиљно да се бавимо системом, морамо да се бавимо тиме колико су ученици оптерећени и у основним и у средњим школама. Зашто нам ученици све више уче за оцену, а не за знање? Јер их систем притиска. Када имате толико обавеза ви не можете баш све да учите за знање, него морате да учите и за оцену која вам је на крају мерило. Ми треба да решавамо и шта ћемо са изборним предметима у гимназијама који су направили велики проблем у организацији рада школа. То су кључни проблеми којима треба да се бавимо – сматра Ружичић.

То што се новине најављују за генерацију која је сада седми разред, а не бар на почетку петог разреда, за нашег саговорника је доказ да се ништа не ради стратешки.

Ружичић: Не решавају се горући проблеми него се ствари раде ад хок и прави се привид да се нешто ради, а не мењају се суштинске ствари у систему да бисмо добили квалитетније образовање

– Не решавају се горући проблеми него се ствари раде ад хок и прави се привид да се нешто ради, а не мењају се суштинске ствари у систему да бисмо добили квалитетније образовање. Али ту би требало укључити не само људе из Министарства и инстиутуција које се баве образовањем него, пре свега, наставнике из школа. Годинама апелујемо да се наставници питају шта није добро и шта треба да се мења у систему – указује Ружичић.

Ана Димитријевић, председница Форума београдских гимназија, каже да је проценат ученика који уписује гимназију са мање од 70 поена занемарљив и да ће промена бити приметна у малим локалним срединама у којима нема великог избора образовних профила и где не постоји велико интересовање за упис гимназијских смерова.

– Ученици који имају мали број поена се заиста у гимназијама муче, и за нас наставнике је то мучење, али покушавамо да их оспособимо да могу да прате наставу. Јер гимназија подразумева одређени ниво предзнања, који деца са тако малим бројем поена често немају и треба им много времена да добаце и до основног нивоа, а камоли да крену да унапређују своје знање. С друге стране, фабриковање високих оцена и у основним, али и у средњим школама, присутно је дуги низ година и то даје лажну слику. Имате децу са високим бројем поена који нису реални. Мислим да сигурно педесет одсто ученика у Србији има број поена који је већи у односу на реалан, односно да су оцене биле реалне, да нису биле поклоњене, прагови за упис у нашим гимназијама би били нижи. Да ли би 70 поена било реално или не, питање је, али углавном се фабрикују виши успеси, а децу која генерално не маре за школу није брига за оцене. Генерално гледано, нисам а приори против подизања прага за упис у гимназије, али мислим да ова мера суштински неће много променити ствари – сматра Димитријевић.

Ако је, каже, идеја да се повећа број ђака у средњим стручним школама, то се постиже на други начин.

– Треба промовисати средње стручне школе на прави начин. Пре свега, треба променити предмете у тим школама јер се свет променио. Неке средње школе иду укорак с временом, попут електротехничких, а у неким имате предмете који су застарели, а деца се образују за неке послове које у предузећима раде машине. Ако је идеја да се деца силом натерају да уписују стручне школе које имају мало ђака, то је јако лоше, јер их тиме практично кажњавате – указује Димитријевић.

Подсетимо да се при упису у средње школе рачуна успех од шестог до осмог разреда, који носи максимум 60 поена, док се на завршном испиту може освојити највише 40 бодова. По садашњим прописима за упис четворогодишње средње школе потребно је бар 50 поена.

(Данас)