Danas: Cene sirovina za proizvodnju plastike poskupele 100 odsto - da li su hrana, telefoni, odeća, lekovi, kozmetika na udaru?

 Rast cene nafte zbog rata na Bliskom istoku ne predstavlja problem za građane samo zbog poskupljenja dizela i benzina, već i zbog mnogih drugih proizvoda koji se dobijaju preradom nafte, a koje svakodnevno koristimo – od onoga iz čega jedemo i pijemo do onoga što nosimo na sebi.

Naime, zbog rasta cene nafte poskupljuje i plastika, od koje se pravi sijaset proizvoda bez kojih je život modernog čoveka danas gotovo nezamisliv.

Plastika se ne pravi direktno od sirove nafte, već od hemijskih sirovina koje se dobijaju njenom preradom, kao što su etilen, propilen i benzen. Od tih sirovina dalje nastaju polietilen, polipropilen, polistiren i PVC, koji se koriste za proizvodnju plastike.

Ove sirovine se zatim koriste za proizvodnju mnogih proizvoda, među kojima su ambalaža (flaše, čaše, kese), elektronika (kućišta, laptopovi, telefoni), građevinski materijali (PVC cevi i prozori), medicinski materijali (lekovi, špricevi, rukavice), poljoprivredni proizvodi (plastenici), kao i delovi automobila (branici, kablovi, enterijer).

Sirovine dobijene iz nafte koriste se i za pakovanje kozmetike, pa čak i za samu proizvodnju kozmetičkih proizvoda, a to je ono što vidimo kada u sastojcima piše: Mineral Oil, Paraffinum Liquidum, Petrolatum, Benzyl alcohol, Benzyl benzoate…

Čak i odeća se pravi od nafte, jer se poliester, jedan od najčešćih tekstilnih materijala, dobija iz sirove nafte.

Industrija se okrenula masovnoj upotrebi proizvoda od nafte, jer su jeftini, ali česti ratovi i skupa nafta postavljaju pitanje njihove dugoročne isplativosti.

Zbog poskupljenja plastike, sve je izvesnije da će i proizvodi od hrane, preko kozmetike, automobila, telefona do odeće poskupeti, a taj trošak će se na kraju preliti direktno na građane.

Cena nafte tipa Brent poskupela je od početka rata u Iranu za oko 50 odsto, a sagovornici Danasa navode da su za to vreme pojedine sirovine za proizvodnju plastike poskupele između 50 i 100 odsto.

Srpske kompanije kažu za naš medij da već osećaju taj cenovni pritisak i ukazuju da je pitanje koliko će još izdržati da taj trošak ne preliju na građane.

„Cena rasla od 200 do 700 evra po toni“

Aleksandar Đekić, direktor kompanije Jugopolimer iz Bečeja koja se bavi proizvodnjom plastičnih proizvoda, kaže za Danas da su cene repromaterijala, sirovine bez koje njihova proizvodnja ne može da funkcioniše, porasle od 200 do 700 evra po toni, u zavisnosti od vrste materijala.

Ukazuje da je to poskupljenje nastalo u veoma kratkom periodu i da nijedna kompanija to ne može da apsorbuje bez posledica.

„Međutim, ono što nas zabrinjava još više od same cene jeste dostupnost materijala. Određenih sirovina naprosto nema na tržištu, bez obzira koliko ste spremni da platite. Kada materijala ne bude, pogoni će da stoje, a proizvodi neće biti dostupni“, ističe Đekić kao drugi problem.

Treći problem je, kako navodi, transport.

„Već smo to iskusili na sopstvenoj koži, tokom blokada granica od strane prevoznika. Srbija je imala problem sa repromaterijalima, a granice su bile blokirane kraći period“, ukazuje Đekić.

Ističe da to govori koliko je ovaj lanac snabdevanja krhak i koliko su ranjivi i na najmanje poremećaje.

Đekić naglašava da je plastika deo svakodnevice svakog građanina – ambalaža, cevi, medicinska oprema, građevinski materijali, dodajući da će se rast troškova koji pritiska industriju neminovno odraziti i na krajnje cene.

„Činimo sve što možemo da to odložimo, ali moram biti iskren, u ovakvim okolnostima to nije moguće do beskonačnosti. Nadam se da će nadležne institucije da prepoznaju ozbiljnost situacije i razmotre konkretne mere podrške, pre svega u oblasti strateških rezervi, stabilizacije tržišta i transportnih troškova“, kaže Đekić.

U Srbiji više od 2.600 kompanija proizvodi plastiku

Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku industriju u Privrednoj komori Srbije (PKS), potvrđuje za Danas da je na tržištu došlo do drastičnog skoka cena sirovina od kojih se proizvodi plastika.

„Cena zavisi od vrste sirovine, a naša industrija najviše koristi polietilen, polipropilen i polistiren. Cene pojedinih sirovina od početka rata u Iranu porasle su i više od 100 odsto“, kaže Stevanović.

On dalje napominje da se predviđa dodatno povećanje cena.

„Na primer, cena sirovine koja je bila 850 evra po toni ovih dana je dostigla 2.100 evra, a očekuje se da može ići do 2.500 evra po toni, što predstavlja rast od oko 150–160 odsto“, ukazuje naš sagovornik.

Na pitanje da li mogu građani očekivati poskupljenje hrane, elektronike, odeće i svih ostalih proizvoda od plastike zbog skuplje nafte, naš sagovornik odgovara potvrdno.

„Naravno, ali i dalje je sve na čekanju, jer se trenutno koriste postojeće zalihe. Ako situacija potraje, poskupljenja će biti neizbežna“, objašnjava on.

Dodaje da se situacija menja iz dana u dan, ali naglašava da nestašica trenutno nije problem, jer Srbija ima domaće proizvođače, već je glavno pitanje cena.

Najveći domaći proizvođač sirovina za proizvodnju plastike je pančevačka Petrohemija, a Stevanović navodi da ta kompanija proizvodi oko 600.000 tona polietilena godišnje, koji uglavnom završava na domaćem tržištu, dok manji deo ide za izvoz.

Pored toga, kako je dodao, uvozimo još oko 150.000 tona polietilena.

„Petrohemija trenutno dobro funkcioniše, jer koristi nusproizvode iz Naftne industrije Srbije (NIS), ali s rastom cena sirove nafte i ta sirovina će poskupeti. Trenutno nema naglog povećanja za građane, jer kompanije koriste zalihe iz magacina, ali pitanje je dana kada će te rezerve ponestati“, upozorava Stevanović.

Prema rečima našeg sagovornika, u Srbiji trenutno postoji 2.658 firmi koje se bave proizvodnjom plastike, uključujući i veće kompanije i preduzetnike. Proizvodnja je, kako kaže, velika, navodeći podatak da je prošle godine izvoz plastike iznosio je 1,2 milijarde evra.

Trenutno, dodaje Stevanović, proizvodnja uglavnom stoji zbog katoličkog Uskrsa i da se početak proizvodnje očekuje nakon praznika.

Odakle srpske kompanije nabavljaju sirovinu za proizvodnju plastike

Srpske kompanije nabavljaju sirovinu za proizvodnju plastike delom iz Petrohemije, dok ostatak pokrivaju iz uvoza.

Stevanović kaže da Bliski istok nije značajno tržište za Srbiju kada je reč o uvozu ovih sirovina.

„Srbija je prošle godine uvezla tek oko 16,6 odsto sve tri sirovine za proizvodnju plastike sa Bliskog istoka, od čega 8,4 odsto iz Irana i 8,2 odsto iz Saudijske Arabije“, kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, trenutno postoji dobra cena za nabavku ovih sirovina iz Kine, ali ukazuje da je problem što transport traje oko tri meseca. Takođe, kako kaže, put je duži i samim tim skuplji za kompanije koje iz Kine kupuju sirovine.

Stevanović dodaje da postoje i ponude iz SAD za nabavku sirovina za proizvodnju plastike, sa kraćim rokom isporuke, oko mesec i po dana, takođe sa konkurentnim cenama.

Međutim, Stevanović ukazuje da postoje problemi u Evropi zbog čega je obustavljen uvoz ove tri važne sirovine za proizvodnju plastike.

„Srbija je prošle godine uvozila ove tri sirovine i iz Mađarske i Slovačke. Međutim, u mađarskom MOL-u je prošle godine u tom delu rafinerije izbio požar i ne proizvode sirovine za plastku. Očekuje se puštanje tog dela rafinerije u rad u avgustu. Što se Slovačke tiče, proizvodnja sirovina je trenutno tamo otežana zbog problema sa dotokom ruske nafte preko Družbe“, objašnjava naš sagovornik.

Zaključuje da je trenutno situacija sa svih strana napeta i da industrija prati događaje sa velikim oprezom.