Данас: Цене сировина за производњу пластике поскупеле 100 одсто - да ли су храна, телефони, одећа, лекови, козметика на удару?

 Раст цене нафте због рата на Блиском истоку не представља проблем за грађане само због поскупљења дизела и бензина, већ и због многих других производа који се добијају прерадом нафте, а које свакодневно користимо – од онога из чега једемо и пијемо до онога што носимо на себи.

Наиме, због раста цене нафте поскупљује и пластика, од које се прави сијасет производа без којих је живот модерног човека данас готово незамислив.

Пластика се не прави директно од сирове нафте, већ од хемијских сировина које се добијају њеном прерадом, као што су етилен, пропилен и бензен. Од тих сировина даље настају полиетилен, полипропилен, полистирен и ПВЦ, који се користе за производњу пластике.

Ове сировине се затим користе за производњу многих производа, међу којима су амбалажа (флаше, чаше, кесе), електроника (кућишта, лаптопови, телефони), грађевински материјали (ПВЦ цеви и прозори), медицински материјали (лекови, шприцеви, рукавице), пољопривредни производи (пластеници), као и делови аутомобила (браници, каблови, ентеријер).

Сировине добијене из нафте користе се и за паковање козметике, па чак и за саму производњу козметичких производа, а то је оно што видимо када у састојцима пише: Минерал Оил, Параффинум Лиqуидум, Петролатум, Бензyл алцохол, Бензyл бензоате…

Чак и одећа се прави од нафте, јер се полиестер, један од најчешћих текстилних материјала, добија из сирове нафте.

Индустрија се окренула масовној употреби производа од нафте, јер су јефтини, али чести ратови и скупа нафта постављају питање њихове дугорочне исплативости.

Због поскупљења пластике, све је извесније да ће и производи од хране, преко козметике, аутомобила, телефона до одеће поскупети, а тај трошак ће се на крају прелити директно на грађане.

Цена нафте типа Брент поскупела је од почетка рата у Ирану за око 50 одсто, а саговорници Данаса наводе да су за то време поједине сировине за производњу пластике поскупеле између 50 и 100 одсто.

Српске компаније кажу за наш медиј да већ осећају тај ценовни притисак и указују да је питање колико ће још издржати да тај трошак не прелију на грађане.

„Цена расла од 200 до 700 евра по тони“

Александар Ђекић, директор компаније Југополимер из Бечеја која се бави производњом пластичних производа, каже за Данас да су цене репроматеријала, сировине без које њихова производња не може да функционише, порасле од 200 до 700 евра по тони, у зависности од врсте материјала.

Указује да је то поскупљење настало у веома кратком периоду и да ниједна компанија то не може да апсорбује без последица.

„Међутим, оно што нас забрињава још више од саме цене јесте доступност материјала. Одређених сировина напросто нема на тржишту, без обзира колико сте спремни да платите. Када материјала не буде, погони ће да стоје, а производи неће бити доступни“, истиче Ђекић као други проблем.

Трећи проблем је, како наводи, транспорт.

„Већ смо то искусили на сопственој кожи, током блокада граница од стране превозника. Србија је имала проблем са репроматеријалима, а границе су биле блокиране краћи период“, указује Ђекић.

Истиче да то говори колико је овај ланац снабдевања крхак и колико су рањиви и на најмање поремећаје.

Ђекић наглашава да је пластика део свакодневице сваког грађанина – амбалажа, цеви, медицинска опрема, грађевински материјали, додајући да ће се раст трошкова који притиска индустрију неминовно одразити и на крајње цене.

„Чинимо све што можемо да то одложимо, али морам бити искрен, у оваквим околностима то није могуће до бесконачности. Надам се да ће надлежне институције да препознају озбиљност ситуације и размотре конкретне мере подршке, пре свега у области стратешких резерви, стабилизације тржишта и транспортних трошкова“, каже Ђекић.

У Србији више од 2.600 компанија производи пластику

Драган Стевановић, секретар Удружења за хемијску индустрију у Привредној комори Србије (ПКС), потврђује за Данас да је на тржишту дошло до драстичног скока цена сировина од којих се производи пластика.

„Цена зависи од врсте сировине, а наша индустрија највише користи полиетилен, полипропилен и полистирен. Цене појединих сировина од почетка рата у Ирану порасле су и више од 100 одсто“, каже Стевановић.

Он даље напомиње да се предвиђа додатно повећање цена.

„На пример, цена сировине која је била 850 евра по тони ових дана је достигла 2.100 евра, а очекује се да може ићи до 2.500 евра по тони, што представља раст од око 150–160 одсто“, указује наш саговорник.

На питање да ли могу грађани очекивати поскупљење хране, електронике, одеће и свих осталих производа од пластике због скупље нафте, наш саговорник одговара потврдно.

„Наравно, али и даље је све на чекању, јер се тренутно користе постојеће залихе. Ако ситуација потраје, поскупљења ће бити неизбежна“, објашњава он.

Додаје да се ситуација мења из дана у дан, али наглашава да несташица тренутно није проблем, јер Србија има домаће произвођаче, већ је главно питање цена.

Највећи домаћи произвођач сировина за производњу пластике је панчевачка Петрохемија, а Стевановић наводи да та компанија производи око 600.000 тона полиетилена годишње, који углавном завршава на домаћем тржишту, док мањи део иде за извоз.

Поред тога, како је додао, увозимо још око 150.000 тона полиетилена.

„Петрохемија тренутно добро функционише, јер користи нуспроизводе из Нафтне индустрије Србије (НИС), али с растом цена сирове нафте и та сировина ће поскупети. Тренутно нема наглог повећања за грађане, јер компаније користе залихе из магацина, али питање је дана када ће те резерве понестати“, упозорава Стевановић.

Према речима нашег саговорника, у Србији тренутно постоји 2.658 фирми које се баве производњом пластике, укључујући и веће компаније и предузетнике. Производња је, како каже, велика, наводећи податак да је прошле године извоз пластике износио је 1,2 милијарде евра.

Тренутно, додаје Стевановић, производња углавном стоји због католичког Ускрса и да се почетак производње очекује након празника.

Одакле српске компаније набављају сировину за производњу пластике

Српске компаније набављају сировину за производњу пластике делом из Петрохемије, док остатак покривају из увоза.

Стевановић каже да Блиски исток није значајно тржиште за Србију када је реч о увозу ових сировина.

„Србија је прошле године увезла тек око 16,6 одсто све три сировине за производњу пластике са Блиског истока, од чега 8,4 одсто из Ирана и 8,2 одсто из Саудијске Арабије“, каже наш саговорник.

Према његовим речима, тренутно постоји добра цена за набавку ових сировина из Кине, али указује да је проблем што транспорт траје око три месеца. Такође, како каже, пут је дужи и самим тим скупљи за компаније које из Кине купују сировине.

Стевановић додаје да постоје и понуде из САД за набавку сировина за производњу пластике, са краћим роком испоруке, око месец и по дана, такође са конкурентним ценама.

Међутим, Стевановић указује да постоје проблеми у Европи због чега је обустављен увоз ове три важне сировине за производњу пластике.

„Србија је прошле године увозила ове три сировине и из Мађарске и Словачке. Међутим, у мађарском МОЛ-у је прошле године у том делу рафинерије избио пожар и не производе сировине за пластку. Очекује се пуштање тог дела рафинерије у рад у августу. Што се Словачке тиче, производња сировина је тренутно тамо отежана због проблема са дотоком руске нафте преко Дружбе“, објашњава наш саговорник.

Закључује да је тренутно ситуација са свих страна напета и да индустрија прати догађаје са великим опрезом.