Данас: Александар Вучић се од почетка године на телевизијама појавио чак 88 пута, од чега 24 само у априлу. Раде Вељановски: То је типична пропаганда и одржавање култа личности. Вучић је у константној функционерској кампањи

Председник Србије Александар Вучић се од почетка године на телевизијама појавио чак 88 пута, од чега 24 само у априлу. Говорио је о различитим темама од којих већина није у његовој надлежности, док је након формирања Владе гостовао на Дневнику 2 РТС-а, образлажући њен састав попут мандатара.

Професор Факултета политичких наука у пензији Раде Вељановски каже да је то типична пропаганда и одржавање култа личности, а Зоран Гавриловић директор БИРОДИ-а, сматра да би због овога требало да реагује и РЕМ.

Професор Вељановски наводи и да је вероватно један од главних разлога што Вучић настоји да често буде на телевизији то што он више нема поверења у своје сараднике, а и његова Српска напредна странка нема харизматичних људи којима би грађани дали свој глас.

„Нема никакве сумње да се ради о једној стандардној злоупотреби функције на којој се он налази, јер нема председника ни у једној земљи који се толико често појављује, као што никада није било на тој функцији ни у Србији ни у Југославији некога ко се толико често појављивао у медијима“, каже Вељановски.

Пошто у Србији имамо изборе готово сваке године, према речима нашег саговорника, Александар Вучић је у константној кампањи.

„Та кампања је константна, ми смо је назвали функционерском, али то се у другим земљама не зове тако, међутим тај наш израз најбоље одражава оно што се дешава“, каже Вељановски.

Објашњава и да функционерска кампања није само када се кандидат за неку функцију пред изборе појављује у медијима и присуствује догађајима како би скренуо пажњу на себе.

„Свако ко је носилац јавне функције а појављује се преко сваке мере у медијима, то је функционерска кампања, што је функција виша, то је та кампања интензивнија и очигледнија“, прича Вељановски.

Након интервјуа који је Александар Вучић дао телевизији Информер, уредник те телевизије, Драган Ј. Вучићевић је изјавио да је тај интервју преносило чак 80 канала.

Према резултатима мониторинга који спроводи Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ), Вучићева обраћања често преноси преко 20 телевизија а некад та бројка пређе и 30.

„По нашем Закону о електронским медијима РЕМ би требало да утврди да ли због овога постоји нарушавање медијског плурализма. А наш мониторинг медија је у ствари доказ да постоји нарушавање медијског плурализма“, каже за Данас директор Бироа за друштвена истраживања Зоран Гавриловић.

Додаје и да је наш Закон о електронским медијима мањкав, због тога што медијски плурализам препознаје само на правном и економском нивоу.

„Међутим оно што је стандард у Европи када се утврђује медијски плурализам јесте да се утврди уређивачка политика. Тако да ово што се дешава са Вучићевим обраћањима и генерално са извештавањем о њему може се подвести под постојање јединствене уређивачке редакције“, каже Гавриловић и додаје да је та „јединствена редакција“ под контролом Александра Вучића и његових потреба када су у питању промоција и пропаганда.

Према Уставу и Закону о електронским медијима, медији су дужни да потпуно истинито и благовремено информишу јавност, а Гавриловић сматра да пречесто појављивање председника Србије на телевизији и доминантно позитивно извештавање о њему нарушавају ту законску обавезу медија.

„Регулаторно тело би по члану 29 Закона о електронским медијима требало да изради упутсво којим ће да се регулише појављивање председника на телевизији“, каже Гавриловић.

БИРОДИ је радној групи за прихватање мера ОДИХР-а за унапређење изборног процеса предложио да РЕМ изради упутство за појављивање председника Србије Александра Вучића у медијима.

„Вучић би требало да буде потписан као ‘председник Републике Србије’ и биле би емитоване само оне његове изјаве које се тичу тема у његовој надлежности, све остало не би смело да буде емитовано. Ако се појављује као партијски функционер, треба га потписати као члана СНС-а. Тако се остварује препорука ОДИХР-а број пет о раздвајању јавних и партијских функција“, закључује Гавриловић.

(Данас)