Цвијетин Миливојевић: Ако питаш, пази шта читаш

 Кад је оно, ономад, Канцелар, са век и нешто закашњења, открио "Die protestantische Ethik und der Geist des Kapitalismus", рашчитало се изнебуха напредњаштво по Србији.

У мору кандидата, међутим, као најозбиљнији кандидат за овогодишњег добитника напредњачке "Читалачке значке", издвојила се, без сумње, бивша Лабусова шефица кабинета, судећи по експертском стажу (дугогодишња професорка оног Мићиног трендсетерског јуниверситија, заборавих како се, по најновијем, зове), иначе и дугогодишња чланица библиотеке.

Откако је Канцелар, у фебруару, најавио своје расканцеларисање "ради преласка на вишу дужност" и ослобађање функције "првог међу једнакима" у Немањиној штрасе - ова попечитељка са најмање пет ресора (за сада!), очито се бацила на моје омиљено штиво, тискано 1943. године у државној штампарије Недићеве Србије. Елем, Вегециус и "Приручник за кафанске стратеге"!

А тамо, црно на бело, лепо пише оно што ова министарка интерниста већ примењује откако се самокандидовала за новог премијера:

"Циљ битке је победа. Шта је победа? Победа је када је непријатељ имао више губитака у физичким снагама или када је имао више губитака него ми у моралним снагама. Победа је, кад су ти губици приморали непријатеља да одустане од своје намере и да се потчини (бар за извесно време) нашој вољи... "А, када сте се већ одлучили за битку, будите нападач", каже маршал Бужо. У начелу треба бити нападач, јер је напад најбољи начин да се постигне победа..."

Једног, Његове - Боже ми опрости - одлазеће екселенције, курталисала се још у фази размене маневарске ватре. Потканцелара Дачека се, само привремено, оканила, али је зато појачала активности у непријатељској позадини, потпаљујући антиенергетску српско-руску ватру по овдашњим немачким таблоидима и рафалну паљбу по "оном тамо неком Златиборцу" који је, виђи врага, насред своје планине, основао Канцеларију за српско-руску сарадњу. Паралелно, недостатак подршке из формално своје виделистичке партије, покушава да надомести импровизованим ороченим, дакле привременим, савезништвом са неким ривалима који су, попут ње, промотери ћораве политике "ЕУ нема алтернативу", те појачаним изливима љубави према неким западним амбасадама, Трилатералној комисији и чланством у "Ист-вест бриџ".

Но, пусти ове што се самокандидују, коју ли лектиру чита Канцелар у Одласку? У тренутку када му његов политички пријатељ из Подгорице коме је пресудно, (не)мешањем у "државни удар", помогао да Црну Гору, Брда, Стару Херцеговину, Боку, Малесију и томе слично доведе до на праг НАТО, забрањује истицање српске заставе у држави у којој најмање трећину грађана чине Срби; у тренутку када му "мути Меркел" предлаже да се проширење ЕУ "на дужи период, гурне на маргину, на дно листе немачких приоритета"... Толико о државничком капацитету и међународном реномеу нашег најновијег великог вође, па је, сходно томе, о утицају његових политичких трабаната илузорно и трошити речи. 

Ако мене пита, ја му предлажем враћање на стручне књиге старог опробаног др Јозефа Гебелса.

(Данас)