CNN: CIA radi na naoružavanju kurdskih snaga kako bi izazvala ustanak u Iranu

CIA radi na naoružavanju kurdskih snaga s ciljem izazivanja narodnog ustanka u Iranu, reklo je za CNN više osoba upoznatih sa planom.

Administracija predsednika Donalda Trampa bila je aktivno uključena razgovorima sa iranskim opozicionim grupama i kurdskim liderima u Iraku o pružanju vojne podrške, naveli su izvori.

Iranske kurdske oružane grupe imaju hiljade pripadnika koji deluju duž iračko-iranske granice, prvenstveno u iračkoj oblasti Kurdistan.

Nekoliko grupa je od početka rata objavilo javne izjave koje nagoveštavaju neposredne akcije i pozivaju iranske vojne snage da pređu na njihovu stranu. Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) gađao je kurdske grupe i u utorak je saopštio da je ciljao kurdske snage sa desetinama dronova.

Takođe, u utorak je predsednik Tramp razgovarao sa predsednikom Demokratske partije iranskog Kurdistana (KDPI), Mustafom Hijrijem, prema rečima visokog zvaničnika iranskih Kurda.

KDPI je bila jedna od grupa na koju je IRGC ciljano delovao.

Očekuje se da će iranske kurdske opozicione snage učestvovati u kopnenoj operaciji u zapadnom Iranu u narednim danima, rekao je visoki zvaničnik iranskih Kurda za CNN.

„Verujemo da sada imamo veliku šansu“, rekao je izvor, objašnjavajući vremenski okvir operacije. Izvor je dodao da milicije očekuju podršku SAD i Izraela.

Tramp je takođe u nedelju razgovarao sa iračkim kurdskim liderima o američkoj vojnoj operaciji u Iranu i o tome kako bi SAD i Kurdi mogli da sarađuju kako misija bude napredovala, rekli su dva američka zvaničnika i treći izvor upoznat sa razgovorima, što je prvi izvestio Axios.

Svaki pokušaj naoružavanja iranskih kurdskih grupa zahtevao bi podršku iračkih Kurda kako bi oružje moglo da prođe kroz njihovu teritoriju i da se irački Kurdistan koristi kao polazna baza.

Jedna osoba upoznata sa razgovorima rekla je da bi ideja bila da kurdske oružane snage napadnu iranske bezbednosne snage i zadrže ih na jednom mestu kako bi običnim Irancima u velikim gradovima bilo lakše da izađu na ulice bez rizika da ponovo budu masakrirani, kao što se desilo tokom nemira u januaru.

Drugi američki zvaničnik rekao je da Kurdi mogu pomoći u stvaranju haosa u regionu i iscrpljivanju vojnih resursa iranskog režima.

Neki drugi predlozi fokusirali su se na to da li Kurdi mogu zauzeti i zadržati teritoriju u severnom Iranu, što bi stvorilo tampon zonu za Izrael.

Zvaničnici CIA su odbili da komentarišu ovu priču.

„Jasno pokušavaju da pokrenu ustanak“

Aleks Plitsas, analitičar CNN-a za nacionalnu bezbednost i bivši viši zvaničnik Pentagona pod predsednikom Barakom Obamom, rekao je da SAD „jasno pokušavaju da pokrenu“ proces svrgavanja režima u Iranu naoružavanjem Kurda, istorijskog američkog saveznika u regionu.

„Iranski narod je uglavnom nenaoružan i, ukoliko bezbednosne službe ne kolabiraju, biće im teško da preuzmu kontrolu, osim ako ih neko ne naoruža“, rekao je Plitsas za CNN. „Verujem da SAD očekuju da će ovo inspirisati i druge na terenu u Iranu da učine isto“.

DŽen Gavito, bivša visoka zvaničnica Stejt departmenta koja se bavila Bliskim istokom pod predsednikom DŽo Bajdenom, rekla je da je zabrinuta da li su u potpunosti razmotrene posledice naoružavanja Kurda.

„Već se suočavamo sa nestabilnom bezbednosnom situacijom, sa obe strane granice“, rekla je Gavito za CNN. „Ovo bi moglo da naruši irački suverenitet i praktično osnaži naoružane milicije bez ikakve odgovornosti i sa malo razumevanja šta bi to moglo da pokrene“.

Poslednjih dana izraelska vojska udara na iranske vojne i policijske položaje duž svoje granice sa Irakom, delimično kako bi se pripremio teren za mogući ulazak naoružanih kurdskih snaga u severozapadni Iran, rekao je jedan izvor.

Izraelski izvor je naveo da se očekuje da će ti napadi u narednim danima verovatno biti intenzivirani.

Ipak, svaka američka i izraelska podrška kurdskoj kopnenoj sili, kojoj bi zadatak bio da pomogne u svrgavanju iranskog režima, morala bi biti opsežna, rekli su izvori upoznati sa situacijom.

Procene američkih obaveštajnih službi dosledno ukazuju da iranski Kurdi trenutno nemaju dovoljno uticaja ili resursa da podrže uspešan ustanak protiv vlade, rekao je jedan od izvora.

Takođe, iranske kurdske partije traže političke garancije od administracije Donalda Trampa pre nego što se obavežu da će se pridružiti bilo kakvom otporu, navodi izvor upoznat sa situacijom.

Kurdske opozicione grupe su takođe podeljene, sa istorijom tenzija, različitim ideologijama i sukobljenim agendama.

Zvaničnici američke administracije se pitaju da li bi ta dinamika mogla ugroziti američko-kurdski radni odnos, s obzirom na nivo poverenja potreban za ovakvu vrstu saradnje.

„Možda nije jednostavno da Amerikanci ubeđuju posredničke snage da se bore u njihovo ime“, rekao je zvaničnik Trampove administracije. „Imate grupu ljudi koja razmišlja o sopstvenim interesima, a pitanje je da li njihovo uključivanje ide u skladu sa tim interesima“.

SAD imaju dugu istoriju saradnje sa kurdskim snagama

Kurdski narod je etnička manjina bez zvanične države. Danas se procenjuje da ima 25-30 miliona Kurda, većina u regionu koji se proteže kroz delove Turske, Iraka, Irana, Sirije i Jermenije.

Većina Kurda su sunitski muslimani, ali kurdska populacija ima raznovrsne kulturne, društvene, verske i političke tradicije, kao i različite dijalekte.

Mnogi zvaničnici Trampove administracije privatno su upozoravali na razočaranje koje su kurdske snage osećale u saradnji sa SAD u prošlosti, kao i na njihove česte žalbe da su Amerikanci „ostavili ih na cedilu“.

„Postoji zabrinutost da, ako ustanak ne uspe i SAD se povuku, to dodatno učvršćuje narativ o napuštanju Kurda“, rekao je Plitsas.

Bivši američki sekretar odbrane DŽim Metis kao razlog za ostavku u prvom mandatu Trampa navodio je povlačenje američkih snaga iz Sirije, što je Metis smatrao neprihvatljivim napuštanjem američkih kurdskih saveznika u toj zemlji.

CIA ima dugu i složenu istoriju rada sa iračkim kurdskim frakcijama koja se proteže decenijama, kao deo američkog rata u Iraku.

Agencija trenutno ima svoju ispostavu u iračkom Kurdistanu, blizu granice sa Iranom, prema izvorima upoznatim sa situacijom. SAD takođe imaju konzulat u Erbilu, glavnom gradu iračkog Kurdistana, a američke i koalicione trupe su tamo stacionirane kao deo kampanje protiv ISIS-a.

Neki Kurdi su se nadali da će u zamenu za saradnju sa američkim snagama, poluautonomna regija Kurdistan u Iraku steći nezavisnost, iako se to nikada nije ostvarilo.

SAD su se takođe u poslednjim godinama oslanjale na kurdske snage kao deo kampanje protiv Islamske države u Iraku i Siriji. To je uključivalo i odgovornost za čuvanje hiljada pritvorenika ISIS-a u improvizovanim zatvorima na severu te zemlje.

Međutim, ranije ove godine nova, američki orijentisana sirijska vlada pokrenula je brzu vojnu kampanju kako bi preuzela kontrolu nad severom zemlje, što je uključivalo napade na ISIS i istiskivanje Kurdske sirijske demokratske snage (SDF).

Suočene sa tom kampanjom, kurdske snage su evakuisale i prestale da čuvaju zatvore ISIS-a kada su se američke snage povukle iz zemlje. U januaru je američki specijalni izaslanik za Siriju Tom Barak izjavio da je svrha američkog saveza sa Sirijskim demokratskim snagama (SDF) „uglavnom istekla“.

(Danas)