ЦНН: ЦИА ради на наоружавању курдских снага како би изазвала устанак у Ирану

ЦИА ради на наоружавању курдских снага с циљем изазивања народног устанка у Ирану, рекло је за ЦНН више особа упознатих са планом.

Администрација председника Доналда Трампа била је активно укључена разговорима са иранским опозиционим групама и курдским лидерима у Ираку о пружању војне подршке, навели су извори.

Иранске курдске оружане групе имају хиљаде припадника који делују дуж ирачко-иранске границе, првенствено у ирачкој области Курдистан.

Неколико група је од почетка рата објавило јавне изјаве које наговештавају непосредне акције и позивају иранске војне снаге да пређу на њихову страну. Ирански Корпус исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) гађао је курдске групе и у уторак је саопштио да је циљао курдске снаге са десетинама дронова.

Такође, у уторак је председник Трамп разговарао са председником Демократске партије иранског Курдистана (КДПИ), Мустафом Хијријем, према речима високог званичника иранских Курда.

КДПИ је била једна од група на коју је ИРГЦ циљано деловао.

Очекује се да ће иранске курдске опозиционе снаге учествовати у копненој операцији у западном Ирану у наредним данима, рекао је високи званичник иранских Курда за ЦНН.

„Верујемо да сада имамо велику шансу“, рекао је извор, објашњавајући временски оквир операције. Извор је додао да милиције очекују подршку САД и Израела.

Трамп је такође у недељу разговарао са ирачким курдским лидерима о америчкој војној операцији у Ирану и о томе како би САД и Курди могли да сарађују како мисија буде напредовала, рекли су два америчка званичника и трећи извор упознат са разговорима, што је први известио Аxиос.

Сваки покушај наоружавања иранских курдских група захтевао би подршку ирачких Курда како би оружје могло да прође кроз њихову територију и да се ирачки Курдистан користи као полазна база.

Једна особа упозната са разговорима рекла је да би идеја била да курдске оружане снаге нападну иранске безбедносне снаге и задрже их на једном месту како би обичним Иранцима у великим градовима било лакше да изађу на улице без ризика да поново буду масакрирани, као што се десило током немира у јануару.

Други амерички званичник рекао је да Курди могу помоћи у стварању хаоса у региону и исцрпљивању војних ресурса иранског режима.

Неки други предлози фокусирали су се на то да ли Курди могу заузети и задржати територију у северном Ирану, што би створило тампон зону за Израел.

Званичници ЦИА су одбили да коментаришу ову причу.

„Јасно покушавају да покрену устанак“

Алекс Плитсас, аналитичар ЦНН-а за националну безбедност и бивши виши званичник Пентагона под председником Бараком Обамом, рекао је да САД „јасно покушавају да покрену“ процес свргавања режима у Ирану наоружавањем Курда, историјског америчког савезника у региону.

„Ирански народ је углавном ненаоружан и, уколико безбедносне службе не колабирају, биће им тешко да преузму контролу, осим ако их неко не наоружа“, рекао је Плитсас за ЦНН. „Верујем да САД очекују да ће ово инспирисати и друге на терену у Ирану да учине исто“.

Џен Гавито, бивша висока званичница Стејт департмента која се бавила Блиским истоком под председником Џо Бајденом, рекла је да је забринута да ли су у потпуности размотрене последице наоружавања Курда.

„Већ се суочавамо са нестабилном безбедносном ситуацијом, са обе стране границе“, рекла је Гавито за ЦНН. „Ово би могло да наруши ирачки суверенитет и практично оснажи наоружане милиције без икакве одговорности и са мало разумевања шта би то могло да покрене“.

Последњих дана израелска војска удара на иранске војне и полицијске положаје дуж своје границе са Ираком, делимично како би се припремио терен за могући улазак наоружаних курдских снага у северозападни Иран, рекао је један извор.

Израелски извор је навео да се очекује да ће ти напади у наредним данима вероватно бити интензивирани.

Ипак, свака америчка и израелска подршка курдској копненој сили, којој би задатак био да помогне у свргавању иранског режима, морала би бити опсежна, рекли су извори упознати са ситуацијом.

Процене америчких обавештајних служби доследно указују да ирански Курди тренутно немају довољно утицаја или ресурса да подрже успешан устанак против владе, рекао је један од извора.

Такође, иранске курдске партије траже политичке гаранције од администрације Доналда Трампа пре него што се обавежу да ће се придружити било каквом отпору, наводи извор упознат са ситуацијом.

Курдске опозиционе групе су такође подељене, са историјом тензија, различитим идеологијама и сукобљеним агендама.

Званичници америчке администрације се питају да ли би та динамика могла угрозити америчко-курдски радни однос, с обзиром на ниво поверења потребан за овакву врсту сарадње.

„Можда није једноставно да Американци убеђују посредничке снаге да се боре у њихово име“, рекао је званичник Трампове администрације. „Имате групу људи која размишља о сопственим интересима, а питање је да ли њихово укључивање иде у складу са тим интересима“.

САД имају дугу историју сарадње са курдским снагама

Курдски народ је етничка мањина без званичне државе. Данас се процењује да има 25-30 милиона Курда, већина у региону који се протеже кроз делове Турске, Ирака, Ирана, Сирије и Јерменије.

Већина Курда су сунитски муслимани, али курдска популација има разноврсне културне, друштвене, верске и политичке традиције, као и различите дијалекте.

Многи званичници Трампове администрације приватно су упозоравали на разочарање које су курдске снаге осећале у сарадњи са САД у прошлости, као и на њихове честе жалбе да су Американци „оставили их на цедилу“.

„Постоји забринутост да, ако устанак не успе и САД се повуку, то додатно учвршћује наратив о напуштању Курда“, рекао је Плитсас.

Бивши амерички секретар одбране Џим Метис као разлог за оставку у првом мандату Трампа наводио је повлачење америчких снага из Сирије, што је Метис сматрао неприхватљивим напуштањем америчких курдских савезника у тој земљи.

ЦИА има дугу и сложену историју рада са ирачким курдским фракцијама која се протеже деценијама, као део америчког рата у Ираку.

Агенција тренутно има своју испоставу у ирачком Курдистану, близу границе са Ираном, према изворима упознатим са ситуацијом. САД такође имају конзулат у Ербилу, главном граду ирачког Курдистана, а америчке и коалиционе трупе су тамо стациониране као део кампање против ИСИС-а.

Неки Курди су се надали да ће у замену за сарадњу са америчким снагама, полуаутономна регија Курдистан у Ираку стећи независност, иако се то никада није остварило.

САД су се такође у последњим годинама ослањале на курдске снаге као део кампање против Исламске државе у Ираку и Сирији. То је укључивало и одговорност за чување хиљада притвореника ИСИС-а у импровизованим затворима на северу те земље.

Међутим, раније ове године нова, амерички оријентисана сиријска влада покренула је брзу војну кампању како би преузела контролу над севером земље, што је укључивало нападе на ИСИС и истискивање Курдске сиријске демократске снаге (СДФ).

Суочене са том кампањом, курдске снаге су евакуисале и престале да чувају затворе ИСИС-а када су се америчке снаге повукле из земље. У јануару је амерички специјални изасланик за Сирију Том Барак изјавио да је сврха америчког савеза са Сиријским демократским снагама (СДФ) „углавном истекла“.

(Данас)