Branko Ružić: SPS nije i ne sme biti SNS ekspozitura. Nisam spreman da mladost i budućnost ove zemlje stavljam u kontekst terorista, nacista, izdajnika i špijuna

 SPS nije u fazi konfrontiranosti bilo čijih sujeta, ambicija ili mišljenja.

Svi koji teže samopoštovanju, očuvanju identiteta, izvornim principima, jasnoj zaštiti nacionalnih interesa, vladavini prava, efikasnoj borbi protiv korupcije i kriminala, socijalnoj pravdi, normalnosti u društvu su saveznici SPS i Srbije. U teškom društveno-političkom trenutku partija će morati da donese nacionalno odgovornu i najbolju moguću odluku po sutrašnjicu Srbije i same partije, kaže za Danas Branko Ružić, član SPS, odgovarajući na pitanje ima li saveznika u pariji koji misle kao on.

Ružić je u aprilu suspendovan sa stranačkih funkcija zbog težih povreda stranačkog Statuta, a „zbog učešća u demonstracijama i protestu protiv vlasti čiji je deo i SPS, što je suprotno odlukama i politici stranke“.

* Iako ste suspendovani sa funkcija, jeste li bili na svečanoj sednici GO povodom 35 godina postojanja SPS? Lider partije Dačić je, između ostalog, rekao da nema stranke u Srbiji čiji je predsednik toliko kritikovan i manje branjen unutar svoje stranke, slažete li se s njim?

– Na samom početku želim da istaknem da govorim u svoje lično ime, a ujedno i da se zahvalim na pozivu da dâm intervju za vaš list posle dužeg perioda. Nisam bio pozvan na svečanu sednicu od strane predsedavajućeg ovog partijskog organa tako da nisam bio u prilici da prisustvujem jer mi kućno vaspitanje ne dozvoljava da bilo gde odem nepozvan. Svakako je to veliki datum za našu partiju i članstvo i verovatno je bila prilika da se po ustaljenoj praksi glavni govornik u ulozi hroničara istorije osvrne na naše svetle ideološke pretke poput Svetozara Markovića, Dimitrija Tucovića, Filipa Filipovića, Dragiše Lapčevića, pa i Josipa Broza Tita, Aleksandra Rankovića, ujedno ukaže na kontinuitet socijalističke ideje i dâ kritički osvrt na neka od dešavanja poput Ustava iz 1974., ponašanje srpskih komunista u SFRJ, itd. Zaista lepa prilika za jedan sadržajan čas istorije za sve prisutne, bez preteranog osvrta na aktuelne društveno-političke teme. Zaista ne primećujem u javnosti da je kritikovan od strane članova SPS, ali slažem se da odbrana lika i dela manjka u velikoj meri.

* Dačić kaže i da je kritika u redu, ali ne za interese drugih i ne u javnosti. Pronalazite li se u tim rečima?

– Bilo bi važno licirati i sankcionisati sve te pojedince koji u skladu sa nekom kriptopolitikom rade za interese “drugih”. Neki zaista “belodano” više promovišu tuđe programe i lidere, i ostaju netaknuti. Lično sam uvek branio dostojanstvo SPS, pa samim tim i kada npr. u “Utisku nedelje” pre 12 ili 13 godina, branim predsednika SPS od napada zbog snimka sa gdinom Rodoljubom Radulovićem, Mišom “Bananom” ukazujući na propuste bezbednosnih službi koje nisu uradile provere i obaveštajnu zaštitu visokog državnog funkcionera s obzirom da je dotični gospodin bio uvažen u društvu i čak jedno vreme bio na čelu teniskog saveza, takođe i kada je blaženopočivši Mitropolit Amfilohije bacio anatemu na Dačića zbog “izdaje” KiM bio sam prisutan u javnosti, pa i kada ga predsednik Vučić u javnosti bez razloga srozava, branio sam Dačića, branim i braniću ga i kada bude trpeo udarce zbog potpisanog Briselskog sporazuma jer nije dominantno njegova odgovornost jednosmerna primena apsolutno svih odredbi osim jedine koja je u interesu Srba sa KiM a to je ZSO. Mislim da mi je učinak u odbrani SPS prethodnih 20 godina sasvim vidljiv. A ko je mene sve branio svih ovih godina i to se zna.

* Čini se da lider SPS neće lako odustati od tog mesta, čak upozorava „ne igrajte se ruskog ruleta sa punim revolverom”. Kako shvatate te njegove reči i jeste li spremni da mu budete protivkandidat na stranačkim izborima?

– Drago mi je da je javnost Srbije zainteresovana za sudbinu SPS i to samo potvrđuje moj stav da smo neizbežan faktor ukoliko afirmišemo samopoštovanje i vratimo se izvornim vrednostima. Ali za uspeh te operacije je veoma važno da se ne puca iz “prazne puške”. Nisam upoznat da je Kongres SPS zakazan, niti da se iko, pa i sam Dačić kandidovao. Izbori u SPS su stvar njenog članstva, a ne medija.

* Kako komentarišete Dačićevu izjavu da ima 92 odsto poverenja kod članstva i da stranka nije prihvatila njegovu ostavku posle lošeg rezultata u decembru 2023.? Kako izaći na crtu takvom lideru?

– Valjda je prirodno da predsednik ima dominantnu podršku svog članstva. I moju naravno. Na drugoj strani sam uveren da bi svi u SPS, pa i sam predsednik rado menjali tih 92 odsto u okviru 6.5 procenata podrške sa prethodnih parlamentarnih izbora 2023. za, npr 75 odsto podrške u okviru 16 odsto podrške sa parlamentarnih izbora 2012. Što se tiče te navodne ostavke, hvala Bogu da je to tada u decembru 2023. bilo samo hipotetičko retoričko pitanje “da li je SPS možda potreban novi lider”, jer ga tada niko od nas iz tadašnjeg rukovodstva na to nije inicirao niti bi ga podržao za tu ideju (da je iste uopšte bilo), a reagovao je impulsivno. To govorim kao neko ko ima iskustva sa podnošenjem neopozive ostavke na mesto ministra prosvete nakon tragedije u “Ribnikaru”.

* Komentarišući nedavni Dačićev nastup pod šatrom u Požegi, rekli ste da svako ima pravo da bira svoje okruženje i zonu komfora. Šta vas zadržava u stranci s predsednikom o čijem ponašanju i odnosu prema SNS, kao partnerom, ne mislite ništa dobro?

– Smatram da sam izneo sasvim demokratičan stav o pravu na izbor spram ličnih afiniteta, bez namere da bilo kome nametnem model ponašanja ili vrednosnu orijentaciju. Na drugoj strani zadržavam pravo i na svoju vrednosnu orijentaciju koja je svakako meni kao običnom članu mnogo prirodnija. I to je demokratija unutar partije.

* Deo javnosti smatra da su vaši potezi i istupi deo stranačke kampanje, dok neki misle i da se vi spremate, možda čak i u dogovoru s Dačićem, da nakon pada ove vlasti budete spona SPS sa novom vlašću. Ako nije to, zašto jedan visoki funkcioner vladajuće stranke ide na skup studenata koji su očito politički protivnik, govori da ih ne treba napadati i liči na opoziciju unutar sopstevene stranke a i vlasti?

– Inteligentni ljudi u politici prate tendencije i okolnosti u društvu kako bi anticipirali buduće korake. Srbija je duboko polarizovana, narativ koji se promoviše je destruktivan, vrednosti su devalvirane, poverenje u institucije je iščezlo, potrebno je da se klatno koje se približilo autoritarnosti ne okrene ka anarhiji na drugoj strani. Zato je potreban dijalog sa svima, i sa političkim partnerima i sa oponentima. A mladost i budućnost ove zemlje nisam zaista spreman da stavljam u kontekst terorista, nacista, izdajnika i špijuna, jer onda ne bih bio pri zdravom razumu.

* Dačić kaže da od vas zavisi šta će se dogoditi posle vaše suspenzije. Imate li plan poteza i od čega vaši potezi zavise?

– Onoliko koliko je i sama suspenzija zavisila od mene, tako će i moje postupanje nakon isteka zavisiti od postupanja istih tih činilaca. Potezi će svakako biti duboko promišljeni i nikada na štetu SPS i Srbije.

* Koliku podršku ima SPS? Neki istraživači kažu da ste na istorijskom minimumu. Zašto je SPS izgubio glasove i da li se i kako to može promeniti?

– Bez obzira na težak šamar u Zaječaru, smatram da SPS još uvek ima šansu da se povrati. Isključivo ukoliko se vratimo sebi, poštujemo članove, simpatizere, promenimo narativ i pristup i percepciju da je glas za SPS bačen glas. Nije lako, ali je moguće. SPS nije i ne sme biti SNS ekspozitura.

* Profesor FPN Bešić kaže da je jedini spas za SPS novi lider. Šta vi mislite o tome?

– Teoretičari imaju legitimno pravo da iznose svoje analize. Bitisanje partija nije isključivo sačinjena od prirode, političke vitalnosti i snage lidera, ali to svakako jeste jedan od dramatično važnih faktora.

* Kako vidite SPS za tri i pet godina, u vlasti ili opoziciji? Šta u stranci treba reformisati?

– Smatram irelevantnim opozicioni ili vladajući status. Mnogo je važnije da SPS u eri nakon Vučića bude stožer okupljanja tog dela političkog spektra i partija moderne socijalističke i socijaldemokratske orijentacije sa tradicionalnim nacionalno odgovornim pristupom.

* Kad očekujete izbore, krajem ove ili početkom ili krajem naredne godine? Kada bi za vlast bilo najbolje da se održe?

– Vrlo je kompleksna situacija i mišljenja sam da je jedno sigurno. Ukoliko smo svi odgovorni onda je interes Srbije da se iz društveno političke krize izađe kroz dijalog i izborni ciklus koji će biti propraćen adekvatnim izbornim i medijskim uslovima. Svaka druga opcija bila bi pogubna po Srbiju. Termin će svakako opredeljivati trenutno formalno najjači politički faktor u Srbiji, a to je svakako njen predsednik.

* Ukoliko Vučić bude tražio da SPS bude na SNS listi, koji će biti vaš stav o tome?

– Moj stav kao člana SPS je odavno poznat. Protiv sam te opcije jer bi to značilo da po prvi put tokom 13 godina saradnje svoj partijski suverenitet podastiremo listi SNS na parlamentarnim izborima. A da li će to Vučić tražiti u kapacitetu člana SNS zaista ne znam. Koliko god surovo zvučalo „ne ide se u četnike ’45.“

* Kakav je bio vaš odnos sa Vučićem pre pada nadstrešnice, a šta mislite o njegovom sadašnjem političkom delovanju? Ima li on način i moć da zaustavi pad poverenja građana u vlast i na koji način će to pokušati da uradi?

– Radi se o predsedniku Srbije kome sam i lično dao glas i 2017. i 2022. kao našem zajedničkom predsedničkom kandidatu. Oba puta smo dokazali da su glasovi SPS obezbedili pobedu u prvom krugu. Nismo dobili očekivano uvažavanje kao partner, i smatram da je došlo do prezasićenosti posle ovoliko vremena u kome je prisutan “stokholmski sindrom” između SPS i SNS.

Ono što radi poslednjih meseci smatram da ne proizvodi željeni rezultat, čak sasvim suprotno. Međutim, ostavljam rezervu kao “skromni levičar” da ipak političar takvog iskustva i potencijala bolje vidi sa visine na kojoj se nalazi. Uveren sam da imajući u vidu kapacitete u kojima smo predsednik Vučić ni malo ne mari za odnos s moje strane prema njegovim postupcima. A kroz istoriju odnos bi se mogao definisati kao “miroljubiva koegzistencija” uz vrlo malo uspona i mnogo više padova.

* Očekujete li čišćenje redova i hapšenje naprednjaka, ali i socijalista i koalicionih partnera? Može li čišćenje redova pasti i Dačiću na pamet? Osećate li se ugroženo od obe strane?

– Smatram da je prevashodno potrebno da se povrati poverenje u institucije i da one rade u skladu sa jasno propisanim procedurama. A svako ko se ogreši o zakon u društvu u kome nezavisne institucije funkcionišu biće svakako sankcionisan.

* Šta očekujete od studenata na jesen? Hoće li protesti ojačati ili utihnuti do tad?

– Smatram da bi pitanje trebalo uputiti studentima jer i veliki broj građana na toj strani polarizovanog političkog univerzuma od njih, uveren sam, očekuje odgovore. Ukoliko žele promene, topla je preporuka da se registruju u registru političkih organizacija, izaberu svoje organe, iniciraju dijalog u vezi sa medijskim i izbornim uslovima, i kroz sistem uđu u proces ozdravljenja institucija, odnosno kroz izborni ciklus koji će kako tako uslediti. Takođe, nisam uveren da će njihov puritanski elitistički odnos prema odabiru svojih reprezenata otvoriti širu perspektivu i manevar da realizuju to što su naumili. Promena u Srbiji iziskuje minimum 70 odsto izlaznost. Ali nije moje da bilo kome dociram.

* Miliste li da je moguć dogovor studenata i opozicije o jednom frontu protiv vlasti i šta ga koči? Da li je opravdano podozrenje studenata prema opoziciji?

– To je pre svega priroda nepoverenja, nesigurnosti i njihovog odnosa. U političkom smislu, mišljenja sam da studenti poseduju polugu i moralno pravo da iniciraju taj dijalog sa opozicijom koja jeste u velikoj meri bez fokusa i dezorijentisana. Ali bilo bi dobro da iniciraju dijalog i sa predstavnicima vlasti barem u vezi sa elementarnim pitanjima vezanim za izborni ciklus.

(Danas)