Бранко Ружић: СПС није и не сме бити СНС експозитура. Нисам спреман да младост и будућност ове земље стављам у контекст терориста, нациста, издајника и шпијуна

 СПС није у фази конфронтираности било чијих сујета, амбиција или мишљења.

Сви који теже самопоштовању, очувању идентитета, изворним принципима, јасној заштити националних интереса, владавини права, ефикасној борби против корупције и криминала, социјалној правди, нормалности у друштву су савезници СПС и Србије. У тешком друштвено-политичком тренутку партија ће морати да донесе национално одговорну и најбољу могућу одлуку по сутрашњицу Србије и саме партије, каже за Данас Бранко Ружић, члан СПС, одговарајући на питање има ли савезника у парији који мисле као он.

Ружић је у априлу суспендован са страначких функција због тежих повреда страначког Статута, а „због учешћа у демонстрацијама и протесту против власти чији је део и СПС, што је супротно одлукама и политици странке“.

* Иако сте суспендовани са функција, јесте ли били на свечаној седници ГО поводом 35 година постојања СПС? Лидер партије Дачић је, између осталог, рекао да нема странке у Србији чији је председник толико критикован и мање брањен унутар своје странке, слажете ли се с њим?

– На самом почетку желим да истакнем да говорим у своје лично име, а уједно и да се захвалим на позиву да дâм интервју за ваш лист после дужег периода. Нисам био позван на свечану седницу од стране председавајућег овог партијског органа тако да нисам био у прилици да присуствујем јер ми кућно васпитање не дозвољава да било где одем непозван. Свакако је то велики датум за нашу партију и чланство и вероватно је била прилика да се по устаљеној пракси главни говорник у улози хроничара историје осврне на наше светле идеолошке претке попут Светозара Марковића, Димитрија Туцовића, Филипа Филиповића, Драгише Лапчевића, па и Јосипа Броза Тита, Александра Ранковића, уједно укаже на континуитет социјалистичке идеје и дâ критички осврт на нека од дешавања попут Устава из 1974., понашање српских комуниста у СФРЈ, итд. Заиста лепа прилика за један садржајан час историје за све присутне, без претераног осврта на актуелне друштвено-политичке теме. Заиста не примећујем у јавности да је критикован од стране чланова СПС, али слажем се да одбрана лика и дела мањка у великој мери.

* Дачић каже и да је критика у реду, али не за интересе других и не у јавности. Проналазите ли се у тим речима?

– Било би важно лицирати и санкционисати све те појединце који у складу са неком криптополитиком раде за интересе “других”. Неки заиста “белодано” више промовишу туђе програме и лидере, и остају нетакнути. Лично сам увек бранио достојанство СПС, па самим тим и када нпр. у “Утиску недеље” пре 12 или 13 година, браним председника СПС од напада због снимка са гдином Родољубом Радуловићем, Мишом “Бананом” указујући на пропусте безбедносних служби које нису урадиле провере и обавештајну заштиту високог државног функционера с обзиром да је дотични господин био уважен у друштву и чак једно време био на челу тениског савеза, такође и када је блаженопочивши Митрополит Амфилохије бацио анатему на Дачића због “издаје” КиМ био сам присутан у јавности, па и када га председник Вучић у јавности без разлога срозава, бранио сам Дачића, браним и бранићу га и када буде трпео ударце због потписаног Бриселског споразума јер није доминантно његова одговорност једносмерна примена апсолутно свих одредби осим једине која је у интересу Срба са КиМ а то је ЗСО. Мислим да ми је учинак у одбрани СПС претходних 20 година сасвим видљив. А ко је мене све бранио свих ових година и то се зна.

* Чини се да лидер СПС неће лако одустати од тог места, чак упозорава „не играјте се руског рулета са пуним револвером”. Како схватате те његове речи и јесте ли спремни да му будете противкандидат на страначким изборима?

– Драго ми је да је јавност Србије заинтересована за судбину СПС и то само потврђује мој став да смо неизбежан фактор уколико афирмишемо самопоштовање и вратимо се изворним вредностима. Али за успех те операције је веома важно да се не пуца из “празне пушке”. Нисам упознат да је Конгрес СПС заказан, нити да се ико, па и сам Дачић кандидовао. Избори у СПС су ствар њеног чланства, а не медија.

* Како коментаришете Дачићеву изјаву да има 92 одсто поверења код чланства и да странка није прихватила његову оставку после лошег резултата у децембру 2023.? Како изаћи на црту таквом лидеру?

– Ваљда је природно да председник има доминантну подршку свог чланства. И моју наравно. На другој страни сам уверен да би сви у СПС, па и сам председник радо мењали тих 92 одсто у оквиру 6.5 процената подршке са претходних парламентарних избора 2023. за, нпр 75 одсто подршке у оквиру 16 одсто подршке са парламентарних избора 2012. Што се тиче те наводне оставке, хвала Богу да је то тада у децембру 2023. било само хипотетичко реторичко питање “да ли је СПС можда потребан нови лидер”, јер га тада нико од нас из тадашњег руководства на то није иницирао нити би га подржао за ту идеју (да је исте уопште било), а реаговао је импулсивно. То говорим као неко ко има искуства са подношењем неопозиве оставке на место министра просвете након трагедије у “Рибникару”.

* Коментаришући недавни Дачићев наступ под шатром у Пожеги, рекли сте да свако има право да бира своје окружење и зону комфора. Шта вас задржава у странци с председником о чијем понашању и односу према СНС, као партнером, не мислите ништа добро?

– Сматрам да сам изнео сасвим демократичан став о праву на избор спрам личних афинитета, без намере да било коме наметнем модел понашања или вредносну оријентацију. На другој страни задржавам право и на своју вредносну оријентацију која је свакако мени као обичном члану много природнија. И то је демократија унутар партије.

* Део јавности сматра да су ваши потези и иступи део страначке кампање, док неки мисле и да се ви спремате, можда чак и у договору с Дачићем, да након пада ове власти будете спона СПС са новом влашћу. Ако није то, зашто један високи функционер владајуће странке иде на скуп студената који су очито политички противник, говори да их не треба нападати и личи на опозицију унутар сопстевене странке а и власти?

– Интелигентни људи у политици прате тенденције и околности у друштву како би антиципирали будуће кораке. Србија је дубоко поларизована, наратив који се промовише је деструктиван, вредности су девалвиране, поверење у институције је ишчезло, потребно је да се клатно које се приближило ауторитарности не окрене ка анархији на другој страни. Зато је потребан дијалог са свима, и са политичким партнерима и са опонентима. А младост и будућност ове земље нисам заиста спреман да стављам у контекст терориста, нациста, издајника и шпијуна, јер онда не бих био при здравом разуму.

* Дачић каже да од вас зависи шта ће се догодити после ваше суспензије. Имате ли план потеза и од чега ваши потези зависе?

– Онолико колико је и сама суспензија зависила од мене, тако ће и моје поступање након истека зависити од поступања истих тих чинилаца. Потези ће свакако бити дубоко промишљени и никада на штету СПС и Србије.

* Колику подршку има СПС? Неки истраживачи кажу да сте на историјском минимуму. Зашто је СПС изгубио гласове и да ли се и како то може променити?

– Без обзира на тежак шамар у Зајечару, сматрам да СПС још увек има шансу да се поврати. Искључиво уколико се вратимо себи, поштујемо чланове, симпатизере, променимо наратив и приступ и перцепцију да је глас за СПС бачен глас. Није лако, али је могуће. СПС није и не сме бити СНС експозитура.

* Професор ФПН Бешић каже да је једини спас за СПС нови лидер. Шта ви мислите о томе?

– Теоретичари имају легитимно право да износе своје анализе. Битисање партија није искључиво сачињена од природе, политичке виталности и снаге лидера, али то свакако јесте један од драматично важних фактора.

* Како видите СПС за три и пет година, у власти или опозицији? Шта у странци треба реформисати?

– Сматрам ирелевантним опозициони или владајући статус. Много је важније да СПС у ери након Вучића буде стожер окупљања тог дела политичког спектра и партија модерне социјалистичке и социјалдемократске оријентације са традиционалним национално одговорним приступом.

* Кад очекујете изборе, крајем ове или почетком или крајем наредне године? Када би за власт било најбоље да се одрже?

– Врло је комплексна ситуација и мишљења сам да је једно сигурно. Уколико смо сви одговорни онда је интерес Србије да се из друштвено политичке кризе изађе кроз дијалог и изборни циклус који ће бити пропраћен адекватним изборним и медијским условима. Свака друга опција била би погубна по Србију. Термин ће свакако опредељивати тренутно формално најјачи политички фактор у Србији, а то је свакако њен председник.

* Уколико Вучић буде тражио да СПС буде на СНС листи, који ће бити ваш став о томе?

– Мој став као члана СПС је одавно познат. Против сам те опције јер би то значило да по први пут током 13 година сарадње свој партијски суверенитет подастиремо листи СНС на парламентарним изборима. А да ли ће то Вучић тражити у капацитету члана СНС заиста не знам. Колико год сурово звучало „не иде се у четнике ’45.“

* Какав је био ваш однос са Вучићем пре пада надстрешнице, а шта мислите о његовом садашњем политичком деловању? Има ли он начин и моћ да заустави пад поверења грађана у власт и на који начин ће то покушати да уради?

– Ради се о председнику Србије коме сам и лично дао глас и 2017. и 2022. као нашем заједничком председничком кандидату. Оба пута смо доказали да су гласови СПС обезбедили победу у првом кругу. Нисмо добили очекивано уважавање као партнер, и сматрам да је дошло до презасићености после оволико времена у коме је присутан “стокхолмски синдром” између СПС и СНС.

Оно што ради последњих месеци сматрам да не производи жељени резултат, чак сасвим супротно. Међутим, остављам резерву као “скромни левичар” да ипак политичар таквог искуства и потенцијала боље види са висине на којој се налази. Уверен сам да имајући у виду капацитете у којима смо председник Вучић ни мало не мари за однос с моје стране према његовим поступцима. А кроз историју однос би се могао дефинисати као “мирољубива коегзистенција” уз врло мало успона и много више падова.

* Очекујете ли чишћење редова и хапшење напредњака, али и социјалиста и коалиционих партнера? Може ли чишћење редова пасти и Дачићу на памет? Осећате ли се угрожено од обе стране?

– Сматрам да је превасходно потребно да се поврати поверење у институције и да оне раде у складу са јасно прописаним процедурама. А свако ко се огреши о закон у друштву у коме независне институције функционишу биће свакако санкционисан.

* Шта очекујете од студената на јесен? Хоће ли протести ојачати или утихнути до тад?

– Сматрам да би питање требало упутити студентима јер и велики број грађана на тој страни поларизованог политичког универзума од њих, уверен сам, очекује одговоре. Уколико желе промене, топла је препорука да се региструју у регистру политичких организација, изаберу своје органе, иницирају дијалог у вези са медијским и изборним условима, и кроз систем уђу у процес оздрављења институција, односно кроз изборни циклус који ће како тако уследити. Такође, нисам уверен да ће њихов пуритански елитистички однос према одабиру својих репрезената отворити ширу перспективу и маневар да реализују то што су наумили. Промена у Србији изискује минимум 70 одсто излазност. Али није моје да било коме доцирам.

* Милисте ли да је могућ договор студената и опозиције о једном фронту против власти и шта га кочи? Да ли је оправдано подозрење студената према опозицији?

– То је пре свега природа неповерења, несигурности и њиховог односа. У политичком смислу, мишљења сам да студенти поседују полугу и морално право да иницирају тај дијалог са опозицијом која јесте у великој мери без фокуса и дезоријентисана. Али било би добро да иницирају дијалог и са представницима власти барем у вези са елементарним питањима везаним за изборни циклус.

(Данас)