Бошко Јакшић: Пад власти Александра Вучића је неизбежан. Било би добро да се студенти политички организују у јединствен фронт - убедљиво већи од „Покрета за народ и државу“.

Било би добро да се студенти политички организују, јер би имали велику подршку и огромну гравитациону силу привлачења у јединствен фронт убедљиво већи од Покрета за народ и државу, изјавио је у интервјуу ФоНету новинар Бошко Јакшић, који сматра да је пад власти Александра Вучића неизбежан.

Упитан од кога то Вучић брани Србију, Јакшић је, поводом митинга власти “Не дамо Србију”, истакао да Србију данас бране студенти и сви они грађани који су им се придружили.

Како је објаснио у разговору са Зораном Секулићем, Вучић не разуме студенте, јер су њихови захтеви потпуно супротни његовим визијама политике и уређења државе.

Ми смо данас заиста суочени са две Србије, оценио је Јакшић и констатовао да је митинг власти, по свим могућим шаблонима, представљао нову поларизацију.

Како је прецизирао, почев од наступа Баје Малог Книнжде, који је био брука Београда, до озбиљних политичких димензија то скупа.

Свако је на том митингу имао своју осмишљену улогу, рекао је Јакшић, који сматра да има креативних људи ангажованих у Вучићевом штабу који би могли да смисле нешто ново, а не само да копирају оно што раде студенти.

Њему се чини да Вучић покушава да понови тактику која се једном показала успешном и подсећа на то како је својевремено од демократске опозиције украо идеју ЕУ и оставио је без кључне политике.

Тако сада на истој матрици, али са различитим циљевима, покушава да украде све од студената, не би ли то претворио у сопствену предност, али мислим да “овога пута та лоповска тактика неће проћи”.

Упитан о захтевима које је Вучић саопштио на митингу, Јакшић је одговорио да је најважнији пети захтев, који види као директну најаву репресије, формулисану реченицом да је време да се покаже шта је држава.

Он је, међутим, оптимистичан, јер мисли да је Вучић успео да подели и органе силе и да би велики број припадника и полиције и војске одбио наредбу да се изведу тенкови или да се батинају људи на улицама, користе водени топови и гумени меци.

Упркос томе што “врх војске и полиције чине Вучићеви послушници”, Јакшић је напомиње да би ослањање на силу и хапшења само убрзало пад власти, али признаје да је питање од миллион долара да ли је “један човек спреман на све или није”.

Према његовом виђењу, Вучић је у протеклих пет месеци направио толико грешака колико није у свим РАНИЈИМ годинама.

Те грешке су исраз нервозе, рекао је Јакшић и указао да је, у таквим околностима, Вучић непредвидљив.

Он наглашава да је беспризорна, безобразна и језуитски цинична свака Вучићева изјава о студентима као терористима, муљу и талогу.

Поређењем маршева студената са Мусолинијевим маршем на Рим, председник регрутује десетине и стотине својих противника, рекао је Јакшић, који мисли да Вучић више не зна шта ради.

Ону рационалност коју је имао, хладну и прагматичну, почиње да губи, “у значајној мери сам доприноси свом паду, који је, чини ми се, после ових пет месеци, ако бих подвукао црту, неизбежан”, уверен је Јакшић.

Према његовом виђењу, “ми већ нисмо у пређашњем стању, јер ова Србија више није она Србија која је била до прошлог новембра, ова Србија се квалитативно дубински променила и покренут је замах који је деценијама био закочен“.

“Све је било препуштено напредњацима и њиховом шефу, односно председнику Републике, кога, узгред буди речено, морам да кажем, ја не сматрам да је он мој председник, зато што, између осталог, не поштује уставну обавезу да буде председник свих грађана“, нагласио је Јакшић.

Вучић се понаша као “пастир напредњачког стада и то показује, чак поносно то показује”, рекао је Јакшић и истакао да су, насупрот томе, студенти унели квалитативне промене својом искреношћу, добротом, осећањем заједништва и солидарности.

Оцењујући да власт неће испунити студентске захтеве, јер неће саму себу да руши, нити прихватити прелазну владу, јер неће фер и слободне изборе, он је предвидео да предстоји обарање руку и рат изнуривања око изборних услова, као кључног питања.

Они су свесни, поготово сада, када се намножило оволико незадовољство, да изборе под фер и слободним условима не могу да добију, сматра Јакшић.

С друге стране, разнородна опозиција, ако има мудрости, спремности, добре воље и довољно храбрости да се победе личне сујете, требало би сада да одговори контрамером и да се уједини, наспрам Покрета за народ и државу, који Јакшић види као сурогат СНС.

Према његовом мишљењу, сада је последњи тренутак да опозиција оправда своје постојање ангажовањем на такав начин.

Јакшић лично прижељкује да се студенти и корпус младих људи организују на неки политички начин, уверен да би апсолутно имали велику подршку.

Како је истакао, таква политичка формација би имала огромну гравитациону силу, била би као Сунце које би привлачило разне опозиционе планете и сателите и тако формирало јединствен фронт, који би, у овом тренутку, био убедљиво већи него што је Покрет за народ и државу.

Упитан о одласку студената бициклима у Стразбур, Јакшић је одговорио да тај њихов подухват фактички сада први пут у Европу уноси оно што се догађа у Србији.

Сада неће бити веће европске телевизије која неће забележити њихов долазак у Стразбур, предвидео је он и подсетио да су европски медији, пре два мсеца, поприлично упадљиво игнорисали шта се догађа са студентима у Србији.

То се сада мења и претвара у паралелни ток утицаја, јер ће у Европи почети да расте притисак када сазна шта студенти хоће, а онда ће Урсула фон дер Лајен “морати да размисли какве су последице што градоначелник Улма виче ‘Пумпај, пумпај’”, јер је то њена изборна база, предочио је Јакшић.

Такав процес би, како је проценио, могао значајно да утиче на Европљане, којима јесу интерес литијум или Рафали, али им је већи интерес да остану на власти.

Према томе, објаснио је Јакшић, зашто би они своју сопствену власт жртвовали због Александра Вучића, а то је онда двоструки притисак, изнутра и споља.

“Ја велики ентузијаста и, колико год патетично звучало, хвала студентима, велико хвала”, закључио је Јакшић.

(Данас)