Бошко Јакшић: Европски предлог о Косову најбољи предлог и за једну и за другу страну

 Ако је судити по расположењу Александра Вучића у Скупштини, чак и нескривеним тренуцима беса и љутње што постоји отпор европском предлогу о Косову, могло би се закључити да је он на путу да прихвати решење које би подразумевало столицу Косову у Уједињеним нацијама (УН), оценио је новинар Бошко Јакшић.

Истичући да је и сам дубоко уверен да је то најбољи предлог и за једну и за другу страну и да дуго времена не бисмо добили бољи предлог од овога, он је указао да је Косово, на жалост, већ дуже од деценије алфа и омега наше и унутрашње и спољне политике.

Поводом недавне скупштинске дебате о Косову, Јакшић је у разговору са Зораном Секулићем предочио да је земља толико подељена по разним шавовима да не препознаје потребу да се реши једно овако важно питање.

Како је нагласио, „постоји хиљаду и један разлог због кога режим Вучићев треба рушити, али не око Косова“, јер би решавање тог проблема „омогућило да продишемо сви, а после тога нека се води политичка борба“.

„Ово није ни Вучићево питање, ни страначко питање, ово је пар екселанс државотворно питање“, објаснио је Јакшић и напоменуо да га оставља дубоко разочараним чињеница да многи то не препознају.

Упитан о оценама из парламентарне дебате како би прихватање немачко-француског предлога представљало предају и издају, он је подсетио на реалност да званичници Србије морају да траже дозволу да би отишли на део територије Србије, како га они и даље књиже и како то пише у уставној преамбули.

О каквој издаји, предаји или продаји говоримо када ми немамо шта ни да издамо, ни да продамо, ни да предамо? Косово није територија Србије. Косово се одвојило, изјавио је Јакшић.

Према његовом тумачењу, Србија је поражена у рату 1999. године и као поражена снага изгубила је територију, што се многим земљама догађало после изгубљених ратова.

То је болна чињеница, али она је таква. Стално одбијање реалности и једну и другу страну доводи у ћорсокак, указао је Јакшић..

Он је истакао да би прихватање европског предлога донело мир и стабилност, што би био капитални добитак и за Србију и за Косово, јер би се ослободили букагија које вуку већ деценијама, мада је напоменуо да га не би требало прихватити безусловно.

Јакшић сматра да је „украјински рат постао катализатор убрзања потребе за решењем косовског проблема, јер косовски проблем прети да буде безбедносни ризик Европе, што Европа у овој ситуацији себи неће да дозволи“.

Видимо да се резервоар стрпљења смањио, па и резервоар толеранције, приметио је он и оценио да то потпуно оправдава зашто се овако оштро постављају услови.

То је потврда да времена више нема, да је маневарски простор јако сужен и да је према обе стране став да ову понуду могу или да узму или да оставе, Али, ако је одбију, да после не оптужују Запад, јер им је све јасно предочено шта ће бити, протумачио је Јакшић поруку западних партнера.

Одлука зато није ни у Вашингтону ни у Бриселу, већ у Београду и Приштини, констатовао је он и упозорио да би била „велика грешка ако неко овде претпоставља да и даље може да купује време, као што је Вучић куповао време док је била Ангела Меркел“.

Јакшић сматра да није оправдан приговор посланика да се не зна садржина немачко-француског предлога и подсећа да се не знају детаљи, али да су капиталне ствари познате.

Мисли на предлог да Србија дозволи улазак Косова у Уједињене нације, да нема обавезу међусобног признавања, а да Косово испуни обавезу из Бриселског споразума о формирању Заједнице српских општина.

Није обавезно да јавност у све буде упућена, објаснио је он и нагласио да не дели популистичку тезу да народ креира нашу политику према Косову.

Не креира. Ми имамо јавно мњење, али тешко да и оно доноси одлуке. Друга је ствар што смо у позицији да о свему одлучује један човек и да је велико питање да ли имате поверења да ће тај човек донети праве одлуке или неће, рекао је Јакшић.

Осврћући се на скупштинску седницу о Косову, он је констатовао да би то био скуп лумена, ако би се памет мерила бројем међусобних оптужби, увреда и нецивилизованог понашања.

То се, медјутим, више претворило у козачку скупштину која је показала опору чињеницу колико је власт током протекле деценије успела да подели Србију, оценио је Јакшић.

За њега је расправа у Скупштини само још један доказ да је „демократија у пубертету која себи дозвољава да се понаша као размажено дете“.

Подсећајући да је и Аљбин Курти због Заједнице српских општина организовао својевремено бацање сузавца у косовском парламенту, Јакшић је рекао да су „ии једни и други, главни актери ових преговора, на истом цивилизацијском нивоу што се скупштинског живота тиче, а тај ниво је негде у подруму“.

Упитан о Вучићевим контрадикторним изјавама да неће признати независност Косова и да се противи његовом уласку у УН, али и да неће да изолује Србију, Јакшић је оценио да он увек има један део наступа који је за домаћу публику, а други за светску јавност.

Када говор у Скупштини заврши речима да „нема предаје“, то делује као борбени поклич, али када каже да „нема независности Косова, нити столице Косову у УН’, онда то, према Јакшићевом виђењу, „звучи потпуно у супротности са оним што је рекао да је сагласан са концептом европског предлога“.

„Дакле ако ви то одбијате, ви ударате на темељ тога. Онда не видим у чему је слагање са концептом. Тако да бих те слоганске покличе које је Вучић имао у свом говору приписао домаћој употреби“, рекао је Јакшић.

На питање о Вучићевој најави да ће Србија можда морати да уведе санкције Русији, он је проценио да је и то један од сигнала, али је уочио да се сада извињавамо што ћемо спољну и безбедносну политику ускладити са Европском унијом (ЕУ).

Јакшић то види као доказ колико дубоко смо забраздили у зависности и од Москве и од Пекинга и као атест да смо напустили прокламовану званичну спољну политику.

С друге стране, ако се реши Косово и тај проблем пошаље у архиве, он је уверен да Запад чак може и да толерише Србију као егземплар и једину земљу у Европи која није увела санкције Русији.

Апсолутно најважније је Косово, а онда би санкције могле да буду фуснота косовског споразума, тврди Јакшић, мада признаје да Русија никада у овом региону није имала такав утицај као што је почела да га ствара после 1999.године.

Према његовом мишљењу, Косово је стартна позиција коју су Руси паметно и вешто користили, јер имају добру дипломатију, и наметнули се Србији преко меке моћи, идеолошки и пропагандно.

Тако су направили упоришта да је данас ова десна такозвана патриотска опозиција заправо проруска, чак слави и рођендане Владимира Путина, али „прагрех, који је направљен са наше стране, потиче од Косова“, оценио је Јакшић.

Како је образложио, ако решите Косово, „ви решавате и ослобађате се руског утицаја, јер је Косово највећа полуга тог утицаја“.

Јакшић предвиђа да ће Вучић у наставку преговарачког процеса о Косову наступати са „ојачаном позицијом зато што ће западни партнери увидети са каквим је отпорима он овде суочен“.

„Отпорима који су очекивани, дакле од ове клеронационалистичке опозиције, али и отпорима ове проевропске опозиције“, за коју му је нејасно ради, „јер се залагала за споразуме а сада је против споразума“.

„Дакле јак је фронт отпора. У тој мери ће Вучић, као појединац против телевизије, добити подршку својих западних партнера да изгура оно што је, не заборавимо, што се увек тврди и што је нека врста јавне тајне, због чега је био у време расцепа са радикалима и прављен, а то је да заврши косовски циклус“, закључио је Јакшић.

(Фонет)