Борис Тадић: Надам се да ће једна улица у Београду носити име Душка Вујошевића, то је најмање што град може да учини за њега

Некадашњи председник Србије Борис Тадић одржао је емотиван говор на сахрани Душка Вујошевића и на тај начин се опростио од легендарног тренера. Вујошевић је умро прошле седмице у Београду, а бројне познате личности дошле су да га испрате на вечни починак, што довољно говори колико је био цењен и поштован.

Тадић је кроз сузе причао о свом пријатељу Вујошевићу и том приликом захвалио се свима који су бринули за здравље легендарног тренера.

Мислим да је част свакоме ко је данас дошао да испрати оваквог човека. Ја бољег нисам знао

- Част ми је да се обратим у име породице Вујошевић да заједно испратимо Душка на вечни починак. Мислим да је част свакоме ко је данас дошао да испрати оваквог човека. Ја бољег нисам знао. Дозволите ми да у име породице Вујошевић захвалим свим лекарима који су Дулету пружили помоћ у лечењу, то је била тешка и огромна борба - рекао је Борис Тадић, па додао:

- У име породице се посебно захваљујем Партизану. Дуле је Партизану посветио свој живот и свом људима око клуба који су учествовали у организацији. Хвала Партизану што је Дуле испратио онако како је заслужио. Посебно хвала навијачима Партизана, песма којом сте га испратили нису само речи већ поштовање према Генералу и љубав коју сте делили. Хвала и свим пријатељима који су остали саборци у борби до самог краја.

Према његовим речима, са Душком се познавао неколико деценија. Нада се и да ће једна улица у Београду понети име по легендарном тренеру.

- Ми смо се знали неколико деценија, последњих смо били блиски пријатељи. Повезивала нас је љубав према Партизану, а онда и увид у неке биографске податке. Заједно смо дошли у Београд, одрастали у овом граду, волели кошарку... Надам се да ће једна улица у Београду носити име Душка Вујошевића, то је најмање што град може да учини за њега - нагласио је Тадић.

Како је додао, нико није волео кошарку више од Вујошевића.

- Душко је од раних дана посветио љубав према кошарци. Не знам никога у овој земљи ко не воли кошарку. Кажу да је Србија земља кошарке. Србија је земља љубави према кошарци. Душко је први почео да уводи револуционарне тренинге. Био је пример највећег чојства, Партизан без његовог духа не би био Партизан. То сви морамо да запамтимо, ми који смо Гробари. Он је један од оних који су име кошаркашког тренера подигли у небеса. Он је тај култ подигао. Душко је био и Црногорац и Србин и Југословен и Европљанин и партизановац. Брате, путуј. Захвални смо Ани, Луки, Наташи, захвални смо Жутој, која је била уз њега и бринула. Путуј у неки бољи свет и знај да ћемо увек мислити на тебе, срешћемо се тамо горе. Хвала ти за све, наша љубав према теби је огромна. Збогом - закључио је Тадић кроз сузе.

(Директно)