Boris DŽonson: Evropa da pošalje trupe u Ukrajinu ili zaćuti. Bela kuća greši ako veruje da Moskva zaista želi mir

 Bivši britanski premijer Boris DŽonson oštro je kritikovao evropske lidere zbog, kako je naveo, „praznih obećanja“ o strateškoj autonomiji od Sjedinjenih Američkih Država, upozorivši da je rasprava o evropskoj nezavisnosti od Vašingtona u ovom trenutku „patetična i irelevantna“. U autorskom tekstu za The Wall Street Journal, DŽonson poručuje da Evropa svoju vrednost ne može dokazivati deklaracijama, već konkretnim delovanjem - pre svega snažnijom i odlučnijom podrškom Ukrajini.

Prema njegovim rečima, Evropa se danas nalazi pred „zlatnom prilikom“ da pokaže stvarnu stratešku težinu. Ako želi da preuzme vođstvo od SAD i nastupi samostalnije, upravo je rat u Ukrajini trenutak za takvu demonstraciju sposobnosti. U suprotnom, smatra DŽonson, sve izjave o autonomiji ostaju puka retorika.

Bivši britanski premijer ne štedi kritike ni na račun Vašingtona. Iako ističe da su transatlantske veze od presudnog značaja, navodi da Amerikanci „mogu biti nepodnošljivi“, kao i da Bela kuća greši ako veruje da Moskva zaista želi mir. DŽonson ocenjuje da bi administracija američkog predsednika Donalda Trampa mogla da učini mnogo više kako bi se rat okončao, dodajući da bi Evropa trebalo da se „moli“ da do takvog angažmana dođe.

Istovremeno, on upozorava da evropski lideri moraju da donesu odluku: ili će biti spremni na „smele“ i „skupe“ korake u korist Kijeva, ili bi trebalo da odustanu od praznih poziva na stratešku autonomiju i nastave politiku koja je, kako kaže, funkcionisala više od jednog veka - oslanjanje na američku bezbednosnu garanciju.

DŽonson podseća da SAD finansiraju oko 70 odsto ukupnih izdataka NATO pakta, obezbeđuju gotovo celokupni nuklearni odvraćajući potencijal alijanse, kao i dominantan deo njenih transportnih kapaciteta za teški teret. Zbog toga smatra da je opasno „pretvarati se“ da postoji realna evropska alternativa NATO-u.

„Ili moraju da pokažu da su posvećeni i spremni na nešto veliko, rizično i strateški autonomno - što očigledno nemaju nameru da urade - ili moraju da zaćute“, poručio je DŽonson.

Kao konkretne mere, on predlaže slanje evropskih trupa u jednu od „bezbednih zona“ u Ukrajini, isporuku raketa za uništavanje ruskih postrojenja za proizvodnju dronova, koordinisanu akciju protiv ruske „flote u senci“, kao i prenos zamrznute ruske imovine Kijevu.

Prema pisanju Politica, poverenje između Evrope i SAD nalazi se na ivici kolapsa. U analizi za The Guardian, novinar Pol Tejlor ukazuje da Evropi nedostaje nova vojna struktura sposobna za brze i efikasne odluke, jer ni NATO ni Evropska unija ne mogu garantovati pravovremeni odgovor na eventualnu agresiju. Kao moguće rešenje, pominje se „koalicija voljnih“ u okviru podrške Ukrajini.

Moskva je, sa svoje strane, već upozoravala na posledice eventualnog produbljivanja raskola između Brisela i Vašingtona, što dodatno usložnjava geopolitički kontekst u kojem se vodi debata o evropskoj strateškoj budućnosti.

U takvim okolnostima, DŽonsonova poruka deluje kao poziv na jasno opredeljenje, ili Evropa prihvata realnost sopstvenih ograničenja i nastavlja oslanjanje na američku moć, ili mora biti spremna da plati cenu stvarne, a ne deklarativne, autonomije.

(Politika)