Борис Џонсон: Европа да пошаље трупе у Украјину или заћути. Бела кућа греши ако верује да Москва заиста жели мир

 Бивши британски премијер Борис Џонсон оштро је критиковао европске лидере због, како је навео, „празних обећања“ о стратешкој аутономији од Сједињених Америчких Држава, упозоривши да је расправа о европској независности од Вашингтона у овом тренутку „патетична и ирелевантна“. У ауторском тексту за The Wall Street Journal, Џонсон поручује да Европа своју вредност не може доказивати декларацијама, већ конкретним деловањем - пре свега снажнијом и одлучнијом подршком Украјини.

Према његовим речима, Европа се данас налази пред „златном приликом“ да покаже стварну стратешку тежину. Ако жели да преузме вођство од САД и наступи самосталније, управо је рат у Украјини тренутак за такву демонстрацију способности. У супротном, сматра Џонсон, све изјаве о аутономији остају пука реторика.

Бивши британски премијер не штеди критике ни на рачун Вашингтона. Иако истиче да су трансатлантске везе од пресудног значаја, наводи да Американци „могу бити неподношљиви“, као и да Бела кућа греши ако верује да Москва заиста жели мир. Џонсон оцењује да би администрација америчког председника Доналда Трампа могла да учини много више како би се рат окончао, додајући да би Европа требало да се „моли“ да до таквог ангажмана дође.

Истовремено, он упозорава да европски лидери морају да донесу одлуку: или ће бити спремни на „смеле“ и „скупе“ кораке у корист Кијева, или би требало да одустану од празних позива на стратешку аутономију и наставе политику која је, како каже, функционисала више од једног века - ослањање на америчку безбедносну гаранцију.

Џонсон подсећа да САД финансирају око 70 одсто укупних издатака НАТО пакта, обезбеђују готово целокупни нуклеарни одвраћајући потенцијал алијансе, као и доминантан део њених транспортних капацитета за тешки терет. Због тога сматра да је опасно „претварати се“ да постоји реална европска алтернатива НАТО-у.

„Или морају да покажу да су посвећени и спремни на нешто велико, ризично и стратешки аутономно - што очигледно немају намеру да ураде - или морају да заћуте“, поручио је Џонсон.

Као конкретне мере, он предлаже слање европских трупа у једну од „безбедних зона“ у Украјини, испоруку ракета за уништавање руских постројења за производњу дронова, координисану акцију против руске „флоте у сенци“, као и пренос замрзнуте руске имовине Кијеву.

Према писању Politica, поверење између Европе и САД налази се на ивици колапса. У анализи за The Guardian, новинар Пол Тејлор указује да Европи недостаје нова војна структура способна за брзе и ефикасне одлуке, јер ни НАТО ни Европска унија не могу гарантовати правовремени одговор на евентуалну агресију. Као могуће решење, помиње се „коалиција вољних“ у оквиру подршке Украјини.

Москва је, са своје стране, већ упозоравала на последице евентуалног продубљивања раскола између Брисела и Вашингтона, што додатно усложњава геополитички контекст у којем се води дебата о европској стратешкој будућности.

У таквим околностима, Џонсонова порука делује као позив на јасно опредељење, или Европа прихвата реалност сопствених ограничења и наставља ослањање на америчку моћ, или мора бити спремна да плати цену стварне, а не декларативне, аутономије.

(Политика)