Бојан Пајтић: Није Вучић отишао у Ниш три пута у седам дана зато што су тамо најбољи паризери, већ зато што је низак рејтинг СНС, као и у више других градова

Игра власти и опозиције око тога када ће бити расписани избори увелико је у току – а, опозиција их тражи, иако изборни услови нису ншта бољи него раније, кад их је управо из тог разлога бојкотовала – 2020. године.

На питање како оцењује такав случај, Бојан Пајтић, професор Правног факултета у Новом Саду и бивши премијер Војводине каже за Данаса да је тачно да се изборни услови нису променили, али и да разуме зашто опозиција жели да изађе на изборе.

– Данас је, у односу на период бојкота, значајно другачије расположење јавног мњења, упркос медијској блокади. Сасвим је реално да опозиција победи у више градова и општина, ако се добро организује. Није отишао Вучић у Ниш три пута у седам дана зато што су тамо најбољи паризери, већ зато што је низак рејтинг СНС. Слична је ситуација и у Београду, Новом Саду и низу других средина. Уз добру организацију (и највише три листе) парламентарне опозиције, могуће је да број посланика са листе СНС падне испод 100, па да им, поред СПС-а, затреба још неки партнер за формирање парламентарне већине. У таквој ситуацији свакакви исходи су могући.

*Верујете ли да ће Александар Вучић раписати и одржати изборе у децембру, заиста? И зашто је опозицији стало да ти избори буду до краја године?

– Верујем да је опозицији јасно да ће избора свакако бити до краја године, па зато и инсистирају на њима, да би задржали активну политичку позицију. То је исправан резон. Не треба да дозволе да режим поново, вишемесечним нагађањем да ли ће се “Вођа” смиловати да их распише, покуша да медијски “гурне под тепих” десетине корупционашко – мафијашких афера. Како опозиција зна да ће Вучић расписати изборе у најкраћем року? Кад год међународна заједница изврши снажнији притисак да се разреши питање Косова, он посеже за ванредним изборима да би купио време, и имао изговор зашто не може да се бави тешким питањима кад је у јеку кампање. Данас је тај притисак снажнији него икад, јер нису случајно 2012 године, од стране појединих западних политичара, тадашњи УРС, Љајићева странка, СВМ, СПС “угурани” да праве Владу са СНС-ом, уместо са ДС-ом. Вучић и Николић су дали одређена обећања, Николића одавно више нема на политичкој сцени, али се од Вучића очекује да, после 11 година, испоручи оно због чега је доведен на власт.

Опозиција мора да покаже да је спремна да поднесе већу жртву да дође на власт, него што је режим спреман

*Током лета је навелико најављивано омасовљење протеста у септембру. Налазимо се последњој трећини месеца, а то се не догађа. Шта се догађа?

– Опозиција мора да покаже да је спремна да поднесе већу жртву да дође на власт, него што је режим спреман да поднесе да би на њој остао. Тада ће и грађани бити спремни да их подрже у борби за слободу.

*Да ли опозиција уопште има начина више да задржи пажњу и фокус на бунту и на који начин би то могла да изведе?

– Опозиција је пропустила шансу да, када је на улицама Београда било 100 и више хиљада људи упути режиму поруку – остајемо на улици, на потезу парламент – Председништво – Влада и не идемо одавде док нам не испуните захтеве. Остајемо на улици док се то не деси. Ви нама не дате да нормално живимо, нећемо ни ми вама дозволити да наставите да се башкарите по својим кабинетима и игноришете бунт грађана који вас плаћају и који су носиоци суверенитета. Овај режим не преза ни од чега да остане на власти. Они разумеју само притисак.
Није толико ни важно ко долази после СНС, важно је да тај неко буде брзо и лако смењив.

*Многи истраживачи јавног мњења говоре о томе да већину опозиционих лидера бирачи широм Србије уопште не познају и никада нису ни видели због медијске блокаде… Какав резултат им предвиђате на републичком нивоу?

– Већина бирача који су опозиционе оријентације желе да гласају, пре свега, против Вучићевог режима, а нису нужно одушевљени оним што опозиција нуди као програмска или кадровска решења. То је у једном ауторитарном режину разумљиво, јер људи разумеју да ће у Србији бити могућа владавина права и нормалан живот тек када власт буде смењива. Није толико ни важно ко долази после ових, важно је да тај неко буде брзо и лако смењив, да би систем бахатости и корупције био замењен системом одговорности. СНС влада медијским монополом, куповином гласова и застрашивањем људи. Никада више не смемо дозволити да се то у овој земљи понови. Да би опозиција постигла довољно добар резултат, требало би да наступи у две (левој и десној) колоне, или у највише две леве и једној десној. Парламентарна опозиција носи одговорност да ниједан глас не пропадне јер је нека листа остала испод цензуса.

Сигурно је да Вучић има понеког тројанског коња и на десној и на левој страни

*Метод рушења режима чини се да свео на то у колико колона ће изаћи опозиција…. Верујете ли ви у искрену и неискрену опозицију и да ли је десна опозиција заиста Вучићева? Нови ДСС, Заветници, ПОКС и Двери?

– Сигурно је да Вучић има понеког тројанског коња и на десној и на левој страни. Делује да је утицај режима (или службе) снажнији на десном политичком спектру. Међутим, иако међу политичарима има оних који су у дослуху са владајућом породицом, то не значи да ће, када се стекну услови за промену власти, ти опозиционари радије задржати позицију слуге СНС-а, него да преузму важне позиције у држави. Људи који су више леве оријентације, притом, често спочитавају десним странкама “политичку блискост” са СНС-ом, јер су они мање оштри према владајућој странци него проевропске организације. Међутим, треба узети у обзир и то да десница, практично, дели исто или слично бирачко тело са СНС-ом. Да бисте неком узели бираче, у таквој ситуацији, морате то чинити тако што ћете се у неким ситуацијама сагласити са оним од кога “преузимате” бирачко тело. Ако изражавате само антагонизам, тешко ће вам то поћи за руком.

Постоји неколико разлога Вучићеве патолошке мржње према мени…

*Председник Србије готово не пропушта прилику да када говори о опозицији говори о Вама као оличењу нечега лошег – бившег режима – иако нисте у политици одавно… Шта је, према Вашем мишљењу, разлог због којег то ради?

– Индикативно је да говори о мени као оличењу “бившег режима”, а не бавим се политиком дуги низ година, а и кад сам се бавио, то је било само на регионалном нивоу, док готово никад не помиње неке који се и данас баве политиком, а заузимали су много важније позиције него ја. Постоји неколико разлога његове патолошке мржње. Прво, никада није могао да ме поткупи и ничим није могао да ме уцени. Друго, једино покрајинску Владу коју сам ја предводио није успео да на силу сруши, иако је четири године чинио све да се то догоди. Треће, истраживања јавног мњења показују да ме велики број опозиционих бирача уважава, па ме напада превентивно, за случај да ми падне на памет да се вратим у политику. Он не разуме са постоје људи, као ја и многи други, који имају своје професије којима могу да се врате након бављења политиком. Неизмерно уживам у свом послу на Универзитету и политику доживљавам као ружну прошлост. Он је одувек само паразитирао у политици и око ње и не може да разуме то да неко изражава критичке ставове (уз све непријатности и блато које уз то иде), зато што верује да је то исправно, без намере да из тога извуче неку личну корист. Ја верујем да је обавеза интелектуалаца да не остану неми када је друштво у коме живе досегло цивилизацијско дно. У коме није безбедно живети и у коме се свако свесно људско биће осеча пониженим.

(Данас)