Blumberg: Rat u Iranu ukazao je na jednu od najvećih slabosti zemalja Persijskog zaliva – veliku zavisnost od postrojenja za desalinizaciju morske vode, čije bi uništenje moglo da izazove ozbiljnu humanitarnu i ekonomsku krizu

Rat u Iranu ukazao je na jednu od najvećih slabosti zemalja Persijskog zaliva – veliku zavisnost od postrojenja za desalinizaciju morske vode, čije bi uništenje u slučaju eskalacije sukoba moglo da izazove ozbiljnu humanitarnu i ekonomsku krizu, piše Blumberg.

U analizi se navodi da zalivske zemlje nemaju dovoljno izvora slatke vode za snabdevanje rastućeg stanovništva, industrije i poljoprivrede, zbog čega već decenijama koriste energetske resurse za preradu morske vode u vodu za piće.

Oko polovine svetskih kapaciteta za desalinizaciju nalazi se u šest država članica Saveta za saradnju arapskih država Zaliva – Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Bahreinu, Kataru, Omanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a približno 60 miliona stanovnika tih zemalja u velikoj meri zavisi od vode dobijene tim postupkom.

Prema podacima Francuskog instituta za međunarodne odnose, postrojenja za desalinizaciju obezbeđuju oko 90 odsto slatke vode u Kuvajtu, 86 odsto u Omanu, 70 odsto u Saudijskoj Arabiji i 42 odsto u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Iran je manje zavisan od desalinizacije, jer većinu vode dobija iz reka, akumulacija i podzemnih voda, ali se poslednjih godina suočava sa teškim sušama.

Ukoliko bi sukob dodatno eskalirao, a postrojenja za desalinizaciju bila uništena ili teško oštećena, to bi moglo da dovede do ozbiljne nestašice vode, humanitarne krize i velikih ekonomskih posledica.

Zemlje Persijskog zaliva spadaju među područja sa najvećim nedostatkom vode u svetu. Zbog brzog razvoja velikih gradova, poput Abu Dabija i Dohe, vlade se sve više oslanjaju na desalinizaciju kako bi obezbedile dovoljne količine pijaće vode.

Ta tehnologija, prema navodima Blumberga, omogućila je državama Zaliva da razviju poslovne i turističke centre u pustinjskim uslovima, sa golf terenima, zatvorenim skijalištima i data centrima.

Postrojenja za desalinizaciju najčešće se nalaze uz elektrane, jer im je za uklanjanje soli i drugih nečistoća iz morske vode potrebna velika količina električne energije, što ih čini dodatno ranjivim u napadima usmerenim na energetsku infrastrukturu.

Takva postrojenja bila su meta i tokom Zalivskog rata 1990–1991. godine, kada su iračke snage uništile deo kapaciteta Kuvajta za desalinizaciju i ispustile sirovu naftu u Persijski zaliv, čime je zagađena morska voda. Kuvajt je tada bio prinuđen da se snabdeva vodom iz hitnih rezervi koje su obezbedile, između ostalih, Saudijska Arabija i Turska.

(Tanjug)