Блиц: Фарска острва као нова тачка сукоба у геополитичкој игри великих сила

 После Гренланда, у центру геополитичког надметања нашла се још једна данска територија стотинама километара удаљена од Копенхагена, која се налази између највећег острва на свету и Краљевине Данске, усред Атлантског океана. Реч је о Фарским острвима чији становници годинама траже независност, а за овај мали архипелаг показују интересовање три највеће велике светске силе - Сједињене Државе, Кина и Русија.

Сложена историја Фарских острва преплиће се са кризом око Гренланда. Иако је амерички председник Доналд Трамп одустао до претњи да ће припојити ово острво Сједињеним Државама, његове изјаве изазвале су талас забринутости у овом делу света.

Фарска острва, са око 55.000 становника (2.000 мање од Гренланда, иако је Гренланд површински неупоредиво већи), налазе се усред кључног поморског пролаза између Исланда и Шкотске, на самом прагу Арктика, где се велике силе боре за превласт. Европске рибарске флоте, амерички ратни бродови и руске подморнице редовно пролазе овим водама. Пре неколико година једна кинеска компанија покушала је да преузме фарски телекомуникациони систем.

У свакодневном животу, међутим, све изгледа мирно - са фарми лососа се извози риба широм света у вредности од готово милијарду долара, саобраћај се одвија без проблема захваљујући мрежи тунела, а ова територија има чак и кружни ток под морем. Фарска острва су изградила снажну локалну привреду, што им обезбеђује висок животни стандард и реалну могућност да се осамостале и крену сопственим путем, пише "Њујорк тајмс".

У протеклих неколико година, тежња за независности је расла. Међутим, Трампове амбиције да преузме Гренланд утицале су, између осталог, и на то да Фарска острва не започну планиране преговоре о већој аутономији са Копенхагеном (требало је да почну прошлог месеца).

- Гренланд и Данска се налазе у веома тешкој ситуацији. Постоји широк политички консензус да се наш однос са Данском мора променити - рекао је Аксел В. Јоханесен, премијер Фарских острва.

Иако Фарска острва привлаче знатно мање пажње него Гренланд, геополитички аналитичари ову територију пажљиво прате, а и сами становници осећају да интересовање великих сила расте.

- Стари Хладни рат се враћа. А ми смо у епицентру - рекао је Хогни Хојдал, бивши министар спољних послова Фарских острва и један од главних заговорника независности.

Фарани - од којих многи воде порекло од Викинга који су се овде искрцали пре више од 1.000 година и чија је домовина једно од најкишовитијих места у Европи - 1946. су тесном већином изгласали независност, али је дански краљ то одбио. Када су 2000. покушали да преговарају о пуном суверенитету, Данска је запретила укидањем субвенција.

- Изузетно је важно да останемо уједињени. У тренутној глобалној ситуацији, ми смо неочекивани играчи у северном Атлантику, а велике нације ће то искористити - истакла је Ејдис Хартман Никласен, посланица странке која се не залаже за независност.

Кључна стратешка тачка

Фарска острва се налазе унутар једног од најважнијих поморских "уских грла" на свету, које је истовремено и један од главних руских праваца између Арктика и Атлантског океана.

Тај морски пролаз познат је као ГИУК пролаз - а име је добио по земљама које га окружују: Гренланду, Исланду и Уједињеном Краљевству. Широк је око 320 километара у свом најдужем делу. Њиме се служе НАТО, који је прошле године појачао патроле, али и руске нуклеарне подморнице које долазе из Мурманска, главне руске подморничке базе на Арктику.

- Фарска острва су несразмерно важна - рекао је Трој Џ. Буфард, директор Центра за арктичку безбедност и отпорност на Универзитету Аљаске у Фербанксу.

Иако имају број становника попут једног америчког предграђа, додао је, налазе се "тачно у средини једног од најважнијих транзитних праваца нашег главног противника".

Кина је 2019. године покушала да преко свог телекомуникационог гиганта Хуавеја модернизује фарску мрежу у замену за повећање трговинске сарадње. Америчка влада означила је Хуавеј као претњу по националну безбедност и извршила снажан притисак на фарске политичаре да то не дозволе. На крају су острва изабрала другог - европског добављача.

Према подацима Министарства спољних послова Фарских острва, последњих неколико година у фарским лукама све чешће се појављују америчке подморнице, као и бродови других земаља чланица НАТО-а.

Након руске инвазије на Украјину 2022, већина европских држава почела је да избегава руске бродове. Фарска острва нису поступила тако. Руски рибарски кочари већ годинама пристају у фарским лукама - и то и даље чине, пише "Њујорк пост".

Неки фарски политичари страхују да Русија користи те кочаре (врста брода) за извиђање или чак за планирање саботажа. Последњих година пресечено је неколико кључних подморских каблова у Скандинавији и на Балтичком мору, а Русија се и даље сматра главном осумњиченом.

- Не знамо шта руски бродови раде, а не знамо ни шта се налази на њима - рекао је Шурдур Скале, представник Фарских острва у парламенту Данске.

Додатну забринутост код њега изазива и недавна промена руске поморске доктрине. Неколико месеци након почетка рата у Украјини, руска влада је саопштила да руски цивилни бродови могу бити коришћени у војне сврхе, уколико то буде потребно.

Фарска острва се тренутно налазе под безбедносним кишобраном НАТО-а као део Краљевине Данске, једне од оснивачица алијансе. Без НАТО-а, рекао је Скале, "Руси би нас, ако би то желели, заузели пре сутрашњег доручка".

Европа се због Трампа окреће сопственом нуклеарном арсеналу

Европске земље које су деценијама биле скривене под америчким нуклеарним кишобраном сада отворено разговарају о новом облику безбедносног савеза против Русије изграђеног око француског и потенцијално око британског атомског оружја, пише бриселски лист "Политико".

То је директан одговор на то што је Трамп поткопао поверење у заједничку одбрамбену обавезу НАТО савеза из члана 5, доводећи у питање обавезе САД и појачавајући сумње претњама о анектирању Гренланда.

Лидери у Шведској, Норвешкој, Немачкој и Холандији потврдили су да воде разговоре о европском нуклеарном одвраћању које би употпунило америчку верзију.

Ово питање је посебно важно сада када је истекао споразум о нуклеарном оружју између САД и Русије, који је познат као Нови старт, а у време када Русија и Кина проширују своје стратешке арсенале.

- Све док опасне земље поседују нуклеарно оружје, здраве демократије такође морају да имају приступ нуклеарном оружју - рекао је прошлог месеца шведски премијер Улф Кристерсон.

(Блиц)