Bivši predsednik Turske Abdulah Gul: Tekući rat u Gazi je test za našu posvećenost međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima

Godine 2002, našao sam se u automobilu sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom i tadašnjim predsednikom Izraela Šimonom Peresom na putu ka Velikoj nacionalnoj skupštini Turske.

Tokom njihove istorijske posete Anakari, kojoj sam ja imao privilegiju da budem domaćin, oba lidera su se obratila turskom parlamentu, zagovarajući mir i rešenje sa dve države.

To je bilo svega dve godine nakon što je Turska pokrenula svoj projekat Industrija za mir, čiji je cilj bio rehabilitacija industrijskog parka Erez u Gazi.

Kada smo moj palestinski i izraelski kolega i ja podržali ovu inicijativu, svi smo bili optimistični da će razvoj palestinske ekonomije utrti put ka održivom miru u regionu.

Nažalost, ovaj san je zgasnuo zbog odluke Izraela da te godine nametne kopnenu, pomorsku i vazdušnu blokadu Gazi.

Šesnaest godina kasnije, dok sam svedočio događajima od 7. oktobra i njihovim posledicama, još jednom sam preplavljen razočaranjem i tugom zbog ove izgubljene prilike za trajni mir.

Sedmi oktobar označava veliku prekretnicu u izraelsko-palestinskim odnosima, sa dalekosežnim domaćim, regionalnim i globalnim implikacijama.

Na ovoj ključnoj raskrsnici, moramo da se zapitamo: da li smo zaista posvećeni održavanju međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima i ukorenjenog u zajedničkim vrednostima, ili smo spremni za fragmentiran i polarizovan svet u kojem su ove vrednosti zastarele?

Da ne bude greške: ja nedvosmisleno osuđujem gubitak života civila na obe strane.

Hamasova ubistva i otmice izraelskih civila ne smeju se odobravati ni pod kojim okolnostima.

Istovremeno, neproporcionalni odgovor vlade izraelskog premijera Benjamina Netanjahua ne samo da će dovesti do još nasilja i patnje širom regiona već će takođe podstaći širenje mržnje i podela širom sveta.

Na kraju, civili su oni koji će trpeti posledice.

Tragični događaji koji se odvijaju u Gazi ne bi trebalo da predstavljaju iznenađenje.

Zanemarivanje izraelsko-palestinskog konflikta nije nikada bilo održivo, naročito pošto se nevolje Palestinaca pogoršavaju svaki dan.

Sadašnja izraelska okupacija palestinskih teritorija, pogoršana njegovim ilegalnim i opasnim širenjem naselja na Zapadnoj obali, u suprotnosti je sa rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, podriva temeljne principe međunarodnog prava i krši utvrđene norme ljudskih prava.

Povrh toga, tekuća blokada Gaze je izolovala i traumatizovala 2,3 miliona stanovnika enklave, lišavajući ih osnovnih potrepština.

Da stvar bude još gora, zapad, pa čak i arapski svet, su se privikli na ovaj sumorni status kvo.

Ova istorijska greška podstakla je gnev Palestinaca, pripremajući pozornicu za tekući konflikt.

Godine 1999, kao član parlamenta u okviru misije utvrđivanja činjenica u Pojasu Gaze, koju je osnovala Parlamentarna skupština Saveta Evrope, video sam bespomoćnost u očima palestinske dece i žena.

Naš izveštaj je bacio svetlo na neizdržive životne uslove i rastuću frustraciju među palestinskim stanovništvom.

Tokom mojih narednih poseta u svojstvu ministra spoljnih poslova i predsednika Turske, bilo je evidentno da se situacija pogoršala, pošto su politički razdori koji pokreću ovaj trajni konflikt postali još čvršće ukorenjeni.

U proteklih pet decenija, međunarodna zajednica nije uspela da se izbori za jedino održivo rešenje: uspostavljanje dve države, Izraela i Palestine, koje žive jedna pored druge u miru.

Dok su šanse izmicale, uslovi na terenu su se ubrzano pogoršavali.

Danas palestinska deca navodno pišu oproštajna pisma svojim porodicama dok se pripremaju za mogućnost da će izgubiti živote u izraelskom bombardovanju.

Ovakvo stanje stvari će sigurno proizvesti još očaja i mržnje.

Izraelska taktika u Gazi očigledno krši zakone rata.

Lišavanje stanovnika Gaze struje, vode i hrane, kao i gađanje stambenih područja, bolnica, džamija, crkava, škola i izbegličkih kampova nije u skadu sa Ženevskim konvencijama i njihovim dodatnim protokolima.

Ovi napadi nisu ništa drugo do ratni zločini, a istorija će nesumnjivo pozvati odgovorne na odgovornost.

S obzirom na njegovo ponašanje, neshvatljivo je da je Izrael uspeo da zadrži nepokolebljivu podršku zapadnih zemalja, naročito Sjedinjenih Država.

Oni koji slepo podržavaju postupke Izraela trebalo bi da se zapitaju: ako ne podržavamo teritorijalni integritet Palestine, kako možemo uverljivo da branimo ukrajinski?

Ako ne poštujete međunarodni zakon, kako ćete ostati kredibilni?

Ovaj dvostruki standard podriva globalni poredak zasnovan na pravilima i ide na ruku autoritarnim liderima i ekstremističkim pokretima koji cvetaju eksploatišući takve nedoslednosti.

Izbegavanje ovakvog scenarija će zahtevati pridržavanje međunarodnog zakona i relevantnih rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Arapska mirovna inicijativa iz 2002, koju je podržala Organizacija za islamsku saradnju a posebno ju je prihvatio i Iran, predstavlja održiv put napred i nudi realističan okvir za očuvanje prava i dostojanstva Palestinaca.

Ali, najpre moramo zaustaviti krvoproliće i zahtevati hitan i bezuslovan prekid vatre.

Pokušaji generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da skrene pažnju na tekuću humanitarnu krizu u Gazi, čak i pored „veto ratova“ u Savetu bezbednosti, su za pohvalu.

Pored toga, doprinos turskog ministra spoljnih poslova Hakana Fidana, poznatog po dubokom razumevanju dinamike Bliskog istoka, biće od ključnog značaja za postizanje mirovnog rešenja.

Da bi se sprečilo dalje nasilje i patnja, iskren i konstruktivan pristup izraelsko-palestinskom konfliktu je imperativ.

Efikasna diplomatija, poduprta snažnim osećajem regionalne odgovornosti, predstavlja najbolji put napred.

Tekući rat u Gazi je test za našu posvećenost međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima.

Sada, više nego ikad, moramo da se oslanjamo na moralni kompas međunarodnog zakona kako bismo rukovodili svojim postupcima.

(Danas)