Biljana Stepanović: U vrhovnom ćaciju više nema tragova razumnog ponašanja. Ima li nekoga iz njegovog okruženja da mu objasni kako stoje stvari?

Rešio je znači da nam isprebija i pohapsi decu i sve koji ih podržavaju, ako se nađu na ulici. Ne može više da izdrži. Šta zamišljaju ti što šetaju i blokiraju? On je država, nisu oni. Ako i nije u mogućnosti baš sve da pohapsi i skloni sa ulica pa da nastavi kako je navikao, bar da im se osveti za sve što su mu napravili.

A šta su mu napravili? Upropastili su ga načisto, život su mu pretvorili u pakao. Uzbunili su sela i gradove. U paramparčad mu razbili brižljivo negovanu medijsku blokadu. Uskomešali su Evropu da ne može više da okreće glavu. Došlo je dotle da se njegova uzdanica Ursula fon der Lajen javno ogradi i demantuje da je sa njim razgovarala. Ne sad, bože sačuvaj! Srela ga je u prolazu i samo pitala kako ste, ne čekajući odgovor.

EU ponovo traži da se krivično gone odgovorni za napad u Banjskoj. To i kad bi hteo, ne sme da pokuša. Ova stvar mu opasno visi nad glavom, nema naznaka da će Evropa od toga odustati.

Tramp u koga je polagao velike nade nije ga primio i još je umalo napravio skandal sa pokušajem da upadne na prijem na kome nije smeo da bude, pa je hitno napustio Ameriku. Nije ni sleteo, a dodat je i skandal sa zgradom Generalštaba koju je obećao Trampovom zetu da mu se umili, što se u Americi pretvorilo u nepotrebnu aferu.

Putin ga je na samitu lidera povodom Dana pobede stavio da sedi tik kod izlaznih vrata. I još mu je odmah potom poslao poruku da ga jako nervira što prodaje oružje Ukrajini, dok se tamo njemu dodvorava. Slanje Porfirija u Moskvu delovalo je nikako drugačije nego kao potez očajnika.

Drugi očajnički i veoma nepametan pokušaj da se ubaci u svetska zbivanja tako što će kočoperno reći da on i Izraelu prodaje oružje, završio se tako što je hitno morao sam sebe da demantuje. Propast na sve četiri strane sveta.

Povrh svega, ni para nema i to baš sad kad su mu najpotrebnije da kupuje podršku, koja je dramatično poskupela. Nije više popularan, rizik košta. Novi investitori jedva da dolaze, a ovi stari samo odlaze. Hiljade ljudi ostaje bez posla i tek će. Ovoj privredi koja radi ne cvetaju ruže, pada promet, raste neizvesnost. Obruč se steže sa svih strana, a narod šeta po ulicama i još mu se ruga. Niko ga se više ne boji, a pogotovu ga niko ne poštuje. Predmet je opšte, otvorene poruge.

Umesto da razmisli šta mu je izlazna strategija, jer kad je gotovo onda je gotovo, on to sve pokušava da zaustavi – nasiljem i policijom. Odnosno onim u šta se policija pretvorila. Mi narodnu miliciju više nemamo. Unutra su prodrli ćaci, kriminalci, fizionomije sa kojima pristojan svet gleda da se ne susreće.

Policijske značke siledžije u uniformama nemaju ili su ih sakrile, lica su pokrili fantomkama i samo da smeju, ovu našu decu tačno bi potamanili. Oni ne štite red i poredak, nego štite potrošeni režim koji im je omogućio da biju i da glume silu, da hapse umesto da budu pohapšeni.

A ministar policije Ivica Dačić odbacio je svoj miroljubivi imidž i krenuo sad i on otvoreno da preti silom, umesto da obuzdava policiju. Kako je poslovično lukavi Dačić dotle došao? Kako i zašto je omogućio mešanje huligana sa pravim policajcima i sprovođenje paradržavnog terora nad građanima koji legitimno pokazuju da im se ova vlast ne dopada? Možda je zaista ucenjen, ali to je njegov problem, nije opravdanje.

Umesto da se traži političko rešenje za izlazak iz ovog haosa, nasilje eskalira, srlja se u bezakonje i vrlo moguće sukobe. Poruke da se nasilje zaustavi stižu od poslanika Evropskog parlamenta, zvaničnika Saveta Evrope, OEBS-a. Režim se poziva na razum.

Ako u vrhovnom ćaciju više nema tragova razumnog ponašanja, ako se i bukvalno izobličio od straha, mržnje, panike i želje za osvetom, ima li nekoga iz njegovog okruženja ko bi probao da mu objasni kako stoje stvari? Celu Srbiju ne mogu da uhapse, pa da budu upravnici zatvora. Ovako samo podjaruju gnev koji ionako ključa.

Za to nasilje prema našoj deci koja pešače, trče, biciklaju po zemlji i Evropi, muče se i gube godinu studija u želji da žive u uređenoj, pravnoj državi, neko će morati da odgovara kad sve ovo prođe

Za to nasilje prema našoj deci koja pešače, trče, biciklaju po zemlji i Evropi, muče se i gube godinu studija u želji da žive u uređenoj, pravnoj državi, neko će morati da odgovara kad sve ovo prođe. To mora biti i Ivica Dačić, kao ministar policije, pored policijskih generala, Vučićevih poslušnika, tužilaca i sudija koji su se ogrešili o zakon, savest i profesiju.

Svi oni, zadnji je čas, moraju početi da misle bar o svojoj budućnosti. Njihov gazda, koji za to i nije nadležan, imao je priliku da izabere kako će i kada otići, pošto je jasno da mora da ode. On je izabrao najgori način i po državu koju je dovde doveo i po njene građane koji ga više neće i po njega samog. Pozivati ga na razum, to nema nikakvog smisla.

Ali zato ima smisla pitati sve one oko njega, koji i te kako imaju šta da izgube - i novac i pozicije, pa i slobodu - dokle misle da srljaju. Ljudi će svoju decu braniti, to im je valjda jasno. Ti ljudi su u većini, i to im je jasno. Ovako da vladaju više ne mogu, zemlja je pred rasulom, i to im mora biti kristalno jasno. Kad je trenutak da sebi kažu - ovo se meni ne isplati, gotovo je, dalje vođa mora sam, u susret svojoj sudbini.

(N1)