Биљана Степановић: Режим решио да се пред коначни одлазак освети нашој деци. Морамо храбро, упорно и сложно да их натерамо да одступе. Вучићи морају да оду

Наредбу да полиција заједно са хулиганима туче и крвнички пребија нашу децу, издала је лично породица Вучић из чисте, дивље освете. Полиција је стављала лисице чак и детету од дванаестак година, да ли верујете уопште. Девојци од 20 година Марко Кричак, командант ЈЗО, претио је силовањем и ударао јој главу о зид. За то им мора бити суђено и не сме им се дозволити да се бране ни како су неурачунљиви, ни како нису они наредили, јер нису били надлежни.

То што се Ивица Дачић, формално министар полиције, а фактички уцењен човек, сам завезао за политичког мртваца, његов је проблем и не сме бити разлог за аболицију. Мора да одговара.

Огољени радикалски режим решио је, дакле, да се пред коначни одлазак освети нашој деци. Њих сматра кривцима (уз неименовани "страни фактор") за то што је овој необузданој владавини дошао крај. Да, да, наша деца јесу та која су нас пробудила из летаргије и очајања у које смо упали после 12 година вршљања најгорих по овој нашој напаћеној земљи и по нашим животима.

Деца су та која су нам показала да ова мафија на власти није свемоћна и да се можемо изборити да вратимо своју државу. Девет месеци отпора показало је колико је радикалски режим потрошен, анахрон, криминалан и колико не преза ни од чега, само да задржи власт и да нас даље пљачка. Ни оне своје намештене изборе сад не смеју да распишу, јер ни под тим условима више нису сигурни у победу.

Пошто нису у стању да схвате да је дошао крај, да су дебело прекардашили и да су искључиви кривци за свенародни отпор, радикали мисле да су им студенти и уопште младост ове земље упропастили игру. Уместо да гледају како ће што паметније и за себе јефтиније да оду, јер је и њима јасно да више не могу ни да покраду изборе па да глуме легитимитет, решили су очигледно да заиграју на све или ништа.

Зато су браћа Вучић послала ово најгоре што је од полиције остало да јури и немилосрдно пребија нашу децу жељну нормалног живота. Крвници у униформама штите се међусобно са окорелим хулиганима под фантомкама, међу којима има и убица. Страшно је гледати сцене из градова Србије. Из Ваљева чак неподношљиво. Добро су ваљевски студенти формулисали да смо "дошли до тачке са које нема повратка".

Породица Вучић и сама се оголила до крајности и лично је изашла на улицу, дотле је дошло. Ником више не верују, с правом. И свом окружењу постали су баласт. Посебно онима који су за ову деценију згрнули богатство, али не желе да потону са дародавцима. Вучићи су очигледно остали сами, прилично избезумљени, неспособни да бар на крају у овој земљи ураде било шта иоле нормално. Сад већ у сопственом интересу.

Председник државе тумара у по ноћи по оном скаредном ћациленду, свом последњем упоришту. Злоупотребио је чак и војску, а лаже да није. Брат председника државе у ћациленду лично предводи хулигане, престао је да се крије. И дете Данила довели су у ћациленд, стоји тамо унезверено. Бројни државни, је ли, званичници ипак нису ту. Премијер у земљу пропао, неко му само написао неко саопштење. Кука вајни председник, сви су побегли на море уместо да су на улици, да га бране од народа. Тужиоци му се више не јављају на телефон, осим несрећног Стефановића. Вулини и остали истакнути функционери су отрчали код тетке.

Ни војска од 700.000 СНС чланова у ствари не постоји. То је одувек и био мит. Ни оних наводних 17.000 лојалиста "који су се у цркви заклели на крв" и које предводи брат, исто не постоје. И то је била лаж. Само групе последњих уличара и плаћеника изашле су да бију народ штанглама, а и они крију лица фантомкама. Полицајци су претворени у преторијанску гарду, опремљени и плаћени нашим новцем. За то све и уз све остало, мораће да се одговара.

Војна лица су доведена илегално и противзаконито и за то ће посебно морати да се одговара. Кобре су штитиле партијског шефа Милоша Вучевића и његове пријатеље (!?) а тај ето један метак испалио је "наш Влада Брка" (?!) како се изволео изразити дотични Вучевић. И за то ће морати да се одговара.

Дошли су значи до краја. Ово што видимо је све што је од овог мафијашког режима остало. Гола сила и тешка злоупотреба.

Није да нисмо очекивали да ће врховни ћаци најзад пробати да запали целу државу. Радикал који је од деведесетих само хушкао и потпаљивао сукобе, а онда више од деценије на сваки могући начин делио народ, морао је довде да доведе. Није могло другачије. Није био у стању да се заустави, чак ни у сопственом интересу.

Али јесте мало изненађење да је баш сваки потез који је повукао од рушења надстрешнице и побуне из новембра прошле године, био сасвим лишен памети. Али баш сваки. Само је потпиривао побуну и ширио отпор, уместо да нађе кривце за погибију 16 људи и да се ти кривци казне по закону. Осим ако главни кривац није он сам.

Сад више добар потез фактички и не постоји. Осим, наравно, да поднесе оставку и скрати и сопствену агонију. Шта год друго сад да покуша погрешно је, мора да изгуби. Једино питање гласи - по коју цену. Опасно је подигао улог, из страха и очајања или нереалне наде да још може да одлаже крах, није ни битно. Ако ова његова шака хулигана и овај отпад од народне милиције (где мора бити и часних људи) направи неку несрећу експлодираће цела Србија, требало би да му је бар то јасно.

Можда се чак заноси да ће појачавањем репресије и провоцирањем сукоба бити у стању да уведе ванредно стање и тако на силу затвори народ у куће, пошто другачије нити уме, нити може. Крхка нада да ће се протести сами од себе растурити током лета, разбила му се у парампарчад. Није схватио колико је у целој Србији нарастао гнев, а опао страх, полтрони су га лагали.

Ако смо више од дванаест година и ћутали (а требало је сви да изађемо на улице већ после потапања Обреновца и дављења оноликих људи) сад је свима свега доста. Не желе више људи да живе у насеобини насилно претвореној у ћациленд, јер ова радикалска творевина више није наша држава.

На челу државе не могу више да седе најгори од нас, радикали и хулигани који вршљају, руше, бију, распродају, пљачкају и уништавају све пред собом. Доста је тога било. Не схватају нормални људи зашто би ризиковали да погину ако стану да чекају воз и зашто би их испред сопствених кућа моткама тукли криминалци под заштитом вајне полиције која избија бубреге и ломи ребра нашој деци.

Најнормалнији, заправо једини нормалан начин да се замени власт којом већина није задовољна, били су избори. Народ је овога пута био спреман да изађе и на ове радикалске, непоштене изборе, јер радикали поштене никад неће организовати. Али главни радикал ни њих није смео да распише, па је кренуо другим, врло опасним путем.

Зашто? Прво, радикал који се после година и деценија свих могућих фрустрација и пораза најзад докопао власти, сада мисли да без ње не може да живи. Друго, знајући како је искористио ових 13 година на власти, мора му бити јасно да осим јавног суђења и одговорности, друге опције више нема. То кад крене да куља, краја неће бити.

Е сад, како је могуће да тако добар шахиста, који од карактерних особина има јако изражен осећај само за сопствени интерес, бескрупулозност, манипулативност и апсолутну неоптерећеност било којим етичким принципом, сам себе доведе до шах мата?

Управо због тих особина. Радикалски мозак није у стању да прихвати да постоје и људи изван картела који је успоставио, да и они имају свој интерес, па и право да живе у својој земљи, иако не деле радикалски систем антивредности и чак га се гнушају. Државник, а не радикал, то би разумео и отпустио вентил. Нашао би неку меру. Овај то не може, јер није државник већ само дубоко фрустрирани "вонаби" хулиган.

Таман је мислио да је противнике неутралисао, отерао или купио, од прошлог новембра однекуд стално извиру бесни и одлучни да га таквог више не трпе и никако не одустају. Хапси, туче, застрашује, али узалуд. Полицију је уништио и понизио до крајности, натерао је да штити сопствене затворске муштерије које изгледа почињу још и да јој командују. Видећемо шта ће да уради војска.

Ескалација хаоса је готово извесна, тешко се можемо вратити назад на изборе. Треба бити мудар и опрезан, али се не треба бојати. Ако настави путем насиља, а сва је прилика да хоће, убрзава крај криминалне групе која нам је отела државу. Ни полиција ни ових пар хиљада уличних хулигана (ако их толико има) не могу да се развуку одједном по целој Србији на дужи период.

Баш војску да изведе у окршај са народом, тешко да би могао. Овако да влада, даље не може. То су и многи из картела схватили и нису ради да својим телима бране вођу, ако је кренуо на све или ништа. Зато морамо храбро, упорно и сложно да их натерамо да одступе. Малецна прилика за миран силазак са власти можда још постоји и трајаће врло кратко.

(Н1)