Берлинер цајтунг: Вучић из користи глуми да жели у ЕУ, а Брисел то зна

Амбиција коју Србија показује да уђе у Европску унију је обична представа јер то Београду омогућава да добија новац из ЕУ, а иронија је што је Брисел тога свестан, али и даље финансира Србију, изјавио је стручњак за Балкан и бивши високи званичник мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) на Косову Едвард П. Џозеф.

Џозеф је у интервјуу за данашњи дневник Берлинер цајтунг (Зеитунг) рекао да се Србија захваљујући тој „шаради“ добија новац из ЕУ, укључујући и план раста, а истовремено унапређује „стратешка партнерства“ са Русијом и Кином.

Џозеф, који је био заменик шефа мисије ОЕБС на Косову и сада предаје на Џонс Хопкинс школи за међународне студије (САИС) у Вашингтону, рекао је да се Србија ни најмање не креће у правцу ЕУ.

То, према његовим речима, показује и чињеница да је Србија за 12 година као кандидат отворила 22 од 35 поглавља у преговорима са ЕУ, Албанија за годину дана као кандидат 22 поглавља, а Црна Гора већ и затворила 13 преговарачких поглавља.

„Иронично је што и ЕУ зна да је курс Београда према ЕУ шарада, али земљу и даље финансира. На тај начин ЕУ мери двоструким аршинима. Наиме, иако Београд одбија да уведе санкције Русији или Ирану, Брисел и даље устрајава на својој подршци“, рекао је Џозеф.

„Кратко речено, ко жели да разуме оно што ја већ дуго називам српском обманом, у томе ће наћи полазну тачку за оцену српске демократије“, рекао је Џозеф, који је као представник УН, ОЕБС, америчке војске и Међународне кризне групе боравио у свим кризним подручјима на Балкану.

Додао је да стање српске демократије и „механизме којима је председник Александар Вучић поткопава треба оцењивати гледајући оне који то најбоље знају: становници Србије“.

„Јавност ни у опозиционим партијама ни у постојећем изборном систему не види пут да да одушка својој фрустрацији, или чак и бесу на систем који је на власти“, рекао је Џозеф.

„Као и његов сусед и заштитник у ЕУ, мадјарски премијер Виктор Орбан, Вучић је у свом походу у правцу аутократске контроле, дужем од десет година, изградио значајну базу моћи“, рекао је Џозеф, додајући да примери Мађарске или Ирана показују да и непопуларне владе уживају знатну подршку, коју лако и мобилишу.

Прецизирао је да је у Србији власт прожета високим или нижим кадровима који зависе од владајуће Српске напредне странке (СНС), а да део становништва итекако профитира од Вучићеве економске политике.

Упитан да ли мисли да је могуће нешто као „српски мајдан“, по узору на Украјину, Џозеф је рекао да озбиљни аналитичари треба да избегавају тај израз, пошто „Београд и његови покровитељи у Москви“ управо тај израз и фразу обојена револуција којом управља иностранство користе да би дискредитовали снажни опозицију.

За Србију не постоји алтернатива ЕУ јер „Србија не може да постане Белорусија Европе“

„А управо је супротно. Русија и Кина су те које се мешају у унутрашње послове“, оценио је Џозеф. Амерички стручњак је, ипак оценио да за Србију не постоји алтернатива ЕУ јер „Србија не може да постане Белорусија Европе“.

„Аргументирао сам да САД, ЕУ и посебно НАТО треба да искористе свој утицај, да би Београд напокон принудили да се одлучи. Писао сам и да би форсирање путу Косова у НАТО натерало Србију да прихвати реалност“, рекао је Џозеф.

Уместо да Србију извуку из „угла (Владимира) Путина и Сија (Ђинпинга), САД и ЕУ су Србији дозволиле да са РТ и Спутњиком угости две главне руске пропагандне платформе. Заједно са провладиним медијима Србије, ти актери шире антиевропски отров у суседним државама“, рекао је Џозеф, додајући да је за то делом крива и ЕУ.

Упитан за предлог Вучића и албанског премијера Едија Ране да Србија и Албанија уђу у ЕУ без права вета, Џозеф је оценио да је то „тројански коњ“, који би међу чланице ЕУ могао да унесе раздор око потенцијалног предстојећег пријема Црне Горе у Унију.

Џозеф је оценио да у случају Београда постоји циљ да се омете све бржи пут Црне Горе у ЕУ, „слично као што Путин чланство Украјине у ЕУ доживљава као претњу“, јер би то за Вучића било „понижење и стратешки губитак“.

„Као и Путин, Вучић би себи морао да постави неугодно питање зашто Црна Гора, са јасном прозападном стратешком оријентацијом напредује, а Србија заостаје. А оголило би и цену Вучићевог глумљеног балансирања међу четири спољнополитичка стуба“, рекао је Џозеф.

(Данас)