Balint Pastor: Zadovoljni smo saradnjom sa SNS i želeli bismo da je nastavimo

 "Zadovoljni smo saradnjom sa SNS i želeli bismo da nastavimo tu saradnju. Mislimo da je ta saradnja donela dobre stvari ne samo za mađarsku zajednicu nego i za stabilnost političkih prilika u Srbiji, čak bih mogao da kažem i u regionu. Odnosi između Srbije i mađarske su na istorijskom maksimumu", naveo je Balint Pastor, šef poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara u skupštini. Naveo je i da je rešenje u predlogu zakona koje se tiče manjina ublaženo amandmanom, pa će nacionalni saveti nacionalnih manjina davati mišljenje, a ne potvrdu.

Govoreći o izmenama izbornog zakona i spuštanju cenzusa samo nekoliko meseci pred izbore, Pastor kaže da nije prvi put da se u političkoj istoriji to dešava. "Generalno mogu se složiti sa tim da se izborno zakonodavstvo ne menja nekoliko meseci pre raspisivanja izbora, ali su sada učinjene izmene koje svima odgovaraju, izuzev najvećoj stranci ili najvećim strankama", rekao je gost Novog dana.

Kaže da je "ovaj proporacionalni sistem bolji za heterogene zemlje", jer u Srbiji ima više nacija, vera, ima mnogo političkih stranaka i kada se smanjuje cenzus sa pet na tri odsto, to znači, kako ističe, da će parlament biti reprezentativniji, jer će mnogo veći broj stranaka moći da uđe u skupštinu. "To će ohrabriti, uslovno rečeno, manje političke stranke da samostalno izađu na izbore, što je opet bolje po građane, jer onda mogu direktno da glasaju za onu stranku koja im je najsimpatičnija", dodaje.

Kad su u pitanju izmene u vezi sa manjinama, Pastor kaže da je rešenje predloga zakona ublaženo amandmanom poslanika Muamera  Zukorlića i da se neće tražiti potvrda nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kako je bilo predviđeno u predlogu, već da po usvojenom zakonu, RIK može da zatraži mišljenje nacionalnih saveta. Smatra da je dobro što su nacionalni saveti dobili određene nadležnosti u izbornim procesima, jer je, kako kaže, u prethodnim godinama bilo mnogo zloupotreba.

Pastor je naveo da je Srbija specifična zemlja po tome što ima između 110 i 120 registrovanih političkih stranaka, dodajući da oko 75 odsto tog broja čine stranke nacionalnih manjina. "Većina tih stranaka se u praksi ne bavi zaštitom interesa nacionalnih manjina, nego koriste neke mogućnosti, neke rupe u zakonu, pravne praznine, zahvaljujući kojima mogu da, po olakšanim uslovima, učestvuju na izborima i mogu da dođu do mandata... Jer se na manjinske stranke ne odnosi generalni prag nekad od pet, sada od tri odsto, već se odnosi tzv. prirodni prag, što znači da strankama nacionalnim manjinama treba 15.000 glasova da bi ušle u parlament. Ima nekoliko stranaka koje zloupotrebvljavaju tu mogućnost i tvrde da zastupaju interese nacionalne manjine, a to u praksi ne čine, niti su ikada činile", naglasio je gost N1.

Nacionalni saveti davaće samo neobavezujuće mišljenje

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) je izjavila da strahuje da bi zakonska rešenja u praksi mogla da dovedu do toga da na primer Nacionalni savet Mađara, za koji tvrde da je upitnog legitimiteta (zbog izlaznosti birača) i da je pod apsolutnom kontrolom SV, može da odbije izdavanje potvrde, ali, kako smo čuli od Pastora zapravo mišljenja o statusu stranke mađarske nacionalne manjine, kako iz DZVM kažu - svim direktnim konkurentima.

Komentarišući to, Pastor kaže da oni jesu politički oponenti SVM, ali da se ne bi saglasio sa tvrdnjom da Nacionalni savet Mađara nema legitimitet, dodajući da su bili izbori na kojima je učestvovalo nekoliko izbornih lista, a da je izborna lista SVM osvojila većinu. "Istine radi, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara postoji 30 godina, mi se sa njima u većini stvari ne slažemo, ali se ne može dovesti u pitanje činjenica da oni nisu stranka mađarske nacionalne manjine. I ja ne mogu da zamislim situaciju, unutar naše nacionalne zajednice, bilo ko da bude na čelu Nacionalnog saveta Mađara, da DZVM ili Demokratska stranka vojvođanskih Mađara ili Savez vojvođanskih Mađara ne dobiju mišljenje o tome da se zaista radi o stranci mađarske nacionalne zajednice". On navodi, ne imenujući je, da postoji jedna stranka sa sedištem u Beogradu, koja se predstavlja kao stranka mađarske nacionalne manjine i koja je kao takva  učestvovala na izborima 2016, a nemaju, kako tvrdi, nikakve veze sa mađarskom nacionalnom zajednicom. Na taj način su pokušali, kako kaže, da zloupotrebe zakonske mogućnosti i uđu u parlament.

Nema razloga za strepnju, kaže gost Novog dana, dodajući da Republička izborna komisija (RIK) može da zatraži mišljenje nacionalnog saveta određene nacionalne manjine, koje je neobavezno, ali ona će odlučiti koja lista će se smatrati listom nacionalne manjine, kao što je bilo 2014. ili 2016. godine. Nezadovoljna strana može, nakon toga, da se obrati Upravnom sudu, dodao je.

Pastor je dodao i da je rešenje prirodnog praga korigovano amandmanom SVM. "Suština je u tome, da naš amandman nije usvojen, stranke manjina bi bili jedini gubitnici, osim SNS, zbog smanjenja cenzusa. Suština je u tome što se i na stranke nacionalnih manjina odnosi to ublažavanje cenzusa.... Količnici stranaka nacionalnih manjina će se povećavati za 35 odsto i suština tog rešenja je da ćemo biti u ravnopravnom položaju sa ostalim strankama koje su dobile olakšanu mogućnost snižavanjem cenzusa", objasnio je.

Pastor je naveo da će SVM nastupiti samostalno na republičkim i pokrajinskim, dok kad su u pitanju lokalni izbori, kaže da razgovaraju sa drugim mađarskim strankama, navodeći da postoji mogućnost da će sa nekim od tih stranaka ići zajedno "na lokalu".

"Zadovoljni smo saradnjom sa SNS i želeli bismo da nastavimo tu saradnju. Mislimo da je ta saradnja donela dobre stvari ne samo za mađarsku zajednicu nego i za stabilnost političkih prilika u Srbiji, čak bih mogao da kažem i u regionu. Odnosi između Srbije i mađarske su na istorijskom maksimumu, gledajući prethodne godine i decenije. I na polju zaštite manjinskih prava su neke vrlo bitne stvari urađene - na polju zakonodavstva i na polju razvoja infrastrukture u onim lokalnim samoupravama gde Mađari žive, tako da bismo mi želeli tu saradnju da nastavimo. Želim da kažem da smo mi jedina stranka koja ima koalicioni sporazum sa SNS u ovom trenutku, tako da ćemo pokušati nakon i sledećih izbora, ako nam birači ukažu poverenje, da stavimo na papir šta bismo želeli da realizujemo", rekao je gost Novog dana.

Kaže da su to slične stvari kojima su se i ranije bavili - poštovanje prava nacionalnih manjina, poboljšanje ili proširivanje tih prava, srazmerno zapošljavanje, infrastrukturni razvoj, privredni razvoj, neka pitanja u oblasti poljoprivrede... Akcenat stavljamo na decentralizaciju, kaže Pastor, koji, konkretno govoreći, dodaje da bi želeli da se poveća broj pripadnika nacionalnih manjina u javnoj sferi, da bi građani mogli da obavljaju redovne poslove na maternjem jeziku. Ocenjuje da je zakonodavni okvir dobar, da se na tome radilo u ovom sazivu parlamenta, ali da se u praksi to mora još poboljšati.

Na pitanje kakve rezultate SVM-a na predstojećim izborima prognozira, Pastor je rekao da sebi žele da dobiju poverenje kako bi formirali samostalnu poslaničku grupu.

O migrantima: Apelujem na državne organe da obezbede sigurnost naših građana

Pastor je nedavno u republičkom parlamentu govorio o migrantima... Rekao je tada da mu je pošlo za rukom da pažnju srpskih nacionalnih medija skrene na trenutne uslove koji vladaju u Vojvodini, a kad su u pitanju migranti.

Pastor kaže da je mislio na probleme sa kojima se suočavaju građani u brojnim mestima u opštinama Novi Kneževac, Kanjiža i Subotica. "Radi se o tome da se veliki broj migranata nalazi na područjima tih opština i apelovao sam na sve organe, pre svega na policiju, da štite, da garantuju bezbednost naših građana. Mi možemo da razumemo solidarnost, ali mislimo da je državnim organima Srbije na prvom mestu zadatak garantovanje bezbednosti naših građana. Dešavale su se stvari, a mnogu ljudi su se uverili, da ti migranti ulaze ne samo u napuštene kuće, već i u kuće gde ljudi stanuju... Juče sam saznao za slučaj, a to nije samo jedan izolovan, da su migranti provalili u naselju Kelebija u jednu vikendicu za koju je vlasnik rekao da je u nju uložio 30.000 evra, i ta vikenda je u potpunosti ruinirana, tamo su zapalili vatru", istakao je. Naveo je da postoji nepovredivost stana, i da niko od naših građana ne sme da uđe u tuđi dom i napravi nered, zapali vatru, tako da država to ne sme to omogućiti svojim nečinjenjem ni migrantima.

Puno puta se čuje da narod u Srbiji razume migrante zbog izbeglica iz devedesetih godina, dodao je. "Ali te izbeglice devedesetih godina nisu odlazile u Austriju i Nemačku bez pasoša, bez vize, niti su pravili probleme po Evropi. Isto očekujem i od ovih migranata, koji su većinom ekonomski migranti, nisu ljudi koji beže od rata... Očekujem da poštuju zakone države u kojoj se nalaze, a to je Srbija", naglasio je.

Pastor je ocenio i da je policija poboljšala situaciju prethodnih nedelja, ali kaže da je do pre nekoliko sedmica puno problema bilo. Na tromeđi Srbija, Mađarska, Rumunija, gde su mahom staračka domaćinstva, migranti ulaze u domove, kaže Pastor. "Ne želim da svađam građane Srbije sa migrantima, niti građane Srbije među sobom, niti želim bilo koga neopravdano da kritikujem, ali apelujem na sve da se obezbedi mir i sigurnost naših građana".

(N1)