Балинт Пастор: Задовољни смо сарадњом са СНС и желели бисмо да је наставимо

 "Задовољни смо сарадњом са СНС и желели бисмо да наставимо ту сарадњу. Мислимо да је та сарадња донела добре ствари не само за мађарску заједницу него и за стабилност политичких прилика у Србији, чак бих могао да кажем и у региону. Односи између Србије и мађарске су на историјском максимуму", навео је Балинт Пастор, шеф посланичке групе Савеза војвођанских Мађара у скупштини. Навео је и да је решење у предлогу закона које се тиче мањина ублажено амандманом, па ће национални савети националних мањина давати мишљење, а не потврду.

Говорећи о изменама изборног закона и спуштању цензуса само неколико месеци пред изборе, Пастор каже да није први пут да се у политичкој историји то дешава. "Генерално могу се сложити са тим да се изборно законодавство не мења неколико месеци пре расписивања избора, али су сада учињене измене које свима одговарају, изузев највећој странци или највећим странкама", рекао је гост Новог дана.

Каже да је "овај пропорационални систем бољи за хетерогене земље", јер у Србији има више нација, вера, има много политичких странака и када се смањује цензус са пет на три одсто, то значи, како истиче, да ће парламент бити репрезентативнији, јер ће много већи број странака моћи да уђе у скупштину. "То ће охрабрити, условно речено, мање политичке странке да самостално изађу на изборе, што је опет боље по грађане, јер онда могу директно да гласају за ону странку која им је најсимпатичнија", додаје.

Кад су у питању измене у вези са мањинама, Пастор каже да је решење предлога закона ублажено амандманом посланика Муамера  Зукорлића и да се неће тражити потврда националних савета националних мањина, како је било предвиђено у предлогу, већ да по усвојеном закону, РИК може да затражи мишљење националних савета. Сматра да је добро што су национални савети добили одређене надлежности у изборним процесима, јер је, како каже, у претходним годинама било много злоупотреба.

Пастор је навео да је Србија специфична земља по томе што има између 110 и 120 регистрованих политичких странака, додајући да око 75 одсто тог броја чине странке националних мањина. "Већина тих странака се у пракси не бави заштитом интереса националних мањина, него користе неке могућности, неке рупе у закону, правне празнине, захваљујући којима могу да, по олакшаним условима, учествују на изборима и могу да дођу до мандата... Јер се на мањинске странке не односи генерални праг некад од пет, сада од три одсто, већ се односи тзв. природни праг, што значи да странкама националним мањинама треба 15.000 гласова да би ушле у парламент. Има неколико странака које злоупотребвљавају ту могућност и тврде да заступају интересе националне мањине, а то у пракси не чине, нити су икада чиниле", нагласио је гост Н1.

Национални савети даваће само необавезујуће мишљење

Демократска заједница војвођанских Мађара (ДЗВМ) је изјавила да страхује да би законска решења у пракси могла да доведу до тога да на пример Национални савет Мађара, за који тврде да је упитног легитимитета (због излазности бирача) и да је под апсолутном контролом СВ, може да одбије издавање потврде, али, како смо чули од Пастора заправо мишљења о статусу странке мађарске националне мањине, како из ДЗВМ кажу - свим директним конкурентима.

Коментаришући то, Пастор каже да они јесу политички опоненти СВМ, али да се не би сагласио са тврдњом да Национални савет Мађара нема легитимитет, додајући да су били избори на којима је учествовало неколико изборних листа, а да је изборна листа СВМ освојила већину. "Истине ради, Демократска заједница војвођанских Мађара постоји 30 година, ми се са њима у већини ствари не слажемо, али се не може довести у питање чињеница да они нису странка мађарске националне мањине. И ја не могу да замислим ситуацију, унутар наше националне заједнице, било ко да буде на челу Националног савета Мађара, да ДЗВМ или Демократска странка војвођанских Мађара или Савез војвођанских Мађара не добију мишљење о томе да се заиста ради о странци мађарске националне заједнице". Он наводи, не именујући је, да постоји једна странка са седиштем у Београду, која се представља као странка мађарске националне мањине и која је као таква  учествовала на изборима 2016, а немају, како тврди, никакве везе са мађарском националном заједницом. На тај начин су покушали, како каже, да злоупотребе законске могућности и уђу у парламент.

Нема разлога за стрепњу, каже гост Новог дана, додајући да Републичка изборна комисија (РИК) може да затражи мишљење националног савета одређене националне мањине, које је необавезно, али она ће одлучити која листа ће се сматрати листом националне мањине, као што је било 2014. или 2016. године. Незадовољна страна може, након тога, да се обрати Управном суду, додао је.

Пастор је додао и да је решење природног прага кориговано амандманом СВМ. "Суштина је у томе, да наш амандман није усвојен, странке мањина би били једини губитници, осим СНС, због смањења цензуса. Суштина је у томе што се и на странке националних мањина односи то ублажавање цензуса.... Количници странака националних мањина ће се повећавати за 35 одсто и суштина тог решења је да ћемо бити у равноправном положају са осталим странкама које су добиле олакшану могућност снижавањем цензуса", објаснио је.

Пастор је навео да ће СВМ наступити самостално на републичким и покрајинским, док кад су у питању локални избори, каже да разговарају са другим мађарским странкама, наводећи да постоји могућност да ће са неким од тих странака ићи заједно "на локалу".

"Задовољни смо сарадњом са СНС и желели бисмо да наставимо ту сарадњу. Мислимо да је та сарадња донела добре ствари не само за мађарску заједницу него и за стабилност политичких прилика у Србији, чак бих могао да кажем и у региону. Односи између Србије и мађарске су на историјском максимуму, гледајући претходне године и деценије. И на пољу заштите мањинских права су неке врло битне ствари урађене - на пољу законодавства и на пољу развоја инфраструктуре у оним локалним самоуправама где Мађари живе, тако да бисмо ми желели ту сарадњу да наставимо. Желим да кажем да смо ми једина странка која има коалициони споразум са СНС у овом тренутку, тако да ћемо покушати након и следећих избора, ако нам бирачи укажу поверење, да ставимо на папир шта бисмо желели да реализујемо", рекао је гост Новог дана.

Каже да су то сличне ствари којима су се и раније бавили - поштовање права националних мањина, побољшање или проширивање тих права, сразмерно запошљавање, инфраструктурни развој, привредни развој, нека питања у области пољопривреде... Акценат стављамо на децентрализацију, каже Пастор, који, конкретно говорећи, додаје да би желели да се повећа број припадника националних мањина у јавној сфери, да би грађани могли да обављају редовне послове на матерњем језику. Оцењује да је законодавни оквир добар, да се на томе радило у овом сазиву парламента, али да се у пракси то мора још побољшати.

На питање какве резултате СВМ-а на предстојећим изборима прогнозира, Пастор је рекао да себи желе да добију поверење како би формирали самосталну посланичку групу.

О мигрантима: Апелујем на државне органе да обезбеде сигурност наших грађана

Пастор је недавно у републичком парламенту говорио о мигрантима... Рекао је тада да му је пошло за руком да пажњу српских националних медија скрене на тренутне услове који владају у Војводини, а кад су у питању мигранти.

Пастор каже да је мислио на проблеме са којима се суочавају грађани у бројним местима у општинама Нови Кнежевац, Кањижа и Суботица. "Ради се о томе да се велики број миграната налази на подручјима тих општина и апеловао сам на све органе, пре свега на полицију, да штите, да гарантују безбедност наших грађана. Ми можемо да разумемо солидарност, али мислимо да је државним органима Србије на првом месту задатак гарантовање безбедности наших грађана. Дешавале су се ствари, а многу људи су се уверили, да ти мигранти улазе не само у напуштене куће, већ и у куће где људи станују... Јуче сам сазнао за случај, а то није само један изолован, да су мигранти провалили у насељу Келебија у једну викендицу за коју је власник рекао да је у њу уложио 30.000 евра, и та викенда је у потпуности руинирана, тамо су запалили ватру", истакао је. Навео је да постоји неповредивост стана, и да нико од наших грађана не сме да уђе у туђи дом и направи неред, запали ватру, тако да држава то не сме то омогућити својим нечињењем ни мигрантима.

Пуно пута се чује да народ у Србији разуме мигранте због избеглица из деведесетих година, додао је. "Али те избеглице деведесетих година нису одлазиле у Аустрију и Немачку без пасоша, без визе, нити су правили проблеме по Европи. Исто очекујем и од ових миграната, који су већином економски мигранти, нису људи који беже од рата... Очекујем да поштују законе државе у којој се налазе, а то је Србија", нагласио је.

Пастор је оценио и да је полиција побољшала ситуацију претходних недеља, али каже да је до пре неколико седмица пуно проблема било. На тромеђи Србија, Мађарска, Румунија, где су махом старачка домаћинства, мигранти улазе у домове, каже Пастор. "Не желим да свађам грађане Србије са мигрантима, нити грађане Србије међу собом, нити желим било кога неоправдано да критикујем, али апелујем на све да се обезбеди мир и сигурност наших грађана".

(Н1)