Анкетна комисија: Одговорност за пад надстрешнице у Новом Саду сносе и Народна скупштина и Влада Србије јер су изменама закона у области грађевинарства избрисале реченице важне за квалитет и безбедност објеката

Одговорност за пад надстрешнице на згради Железничке станице у Новом Саду сносе и Народна скупштина и Влада Србије које су у последњих десетак година изменама закона у области грађевинарства брисале реченице које су биле важне за квалитет и безбедност објеката, а тим изменама само се ишло у корист инвеститора.

Ово је један од закључака првог делимичног прелиминарног извештаја „Повреда права на живот: Испитивање одговорности Народне скупштине и Владе Републике Србије“ који је објавила Анкетна комисија за испитивање одговорности за урушавање надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.

Подсетимо, Анектна комисија формирана је прошле недеље и чини је група универзитетских професора и стручњака из различитих области – права, економије, медија, грађевинарства, а чији је циљ да утврди разлоге и одговорне за урушавање надстрешнице како се трагедија из Новог Сада не би поновила.

На конференцији за медије чланови Анкетне комисије рекли су да је Србија у циљу напредовања на Дуинг бизнис листи, која се раније користила као индикатор за инвеститоре који желе да сазнају колико је једноставно или тешко пословати у некој земљи, из својих закона избрисала реченице које су изградњу у Србији чиниле квалитетном и безбедном, а с намером да се инвеститорима скрате процедуре за добијање грађевинске дозволе.

Наиме, Дуинг бизнис листу објављивала је до 2021. године Светска банка након што је суспендована јер је утврђено да се подаци намештају.

Српски званичници су се до 2021. године често позивали на успехе које Србија постиже на Дуинг бизнис листи и да постаје земља у којој се дозволе за изградњу добијају све брже, што, како су говорили, привлачи инвеститоре.

Међутим, чланови Анкетне комисије сада су утврдили да су изменама закона, али и нетранспарентним међудржавним споразумима, брисане норме важне за безбедност грађана кад је реч о изградњи.

Професор Правног факултета у Београду Танасије Маринковић рекао је да је Анкетна комисија за утврђивање постојања одговорности Народне скупштине и Владе Србије кренула од стандарда које је успоставио Европски суд за људска права.

„Грађевина је опасна ствар и из тог разлога према стандардима Европског суда за људска права захтева максималну одговорност и обазривост државе у уређењу свих релевантних прописа. Обавеза државе да заштити живот подразумева успостављање одговарајућег нормативног оквира којима се спречавају ризици од угрожавања живота“, рекао је Маринковић на конференцији.

Маринковић је указао да је у Србији проблематично што је, када је реч о реконструкцији Железничке станице, ангажовање извођача и подизвођача морало да буде у складу са Законом о јавним набавкама и свим оним стандардима који проистичу из тог прописа, а којима се, како је навео, постиже конкурентност, ефикасност, економичност и пре свега стручност фирми, а то није учињено.

Због Међудржавног споразума између Србије и Кине који је потписан 2013. године, то је, како је рекао Маринковић, изостало. Објаснио је да тај споразум није предвиђао примену нашег Закона о јавним набавкама, већ супротно, искључење јавног надметања осим уколико комерцијалним уговором није предвиђено нешто друго.

Према његовим речима, из тог разлога постоји оправдана сумња да су избрани најлошији извођачи радова, па је самим тим упитан и квалитет радова на реконструкцији Железничке станице.

Грађевински инжењер Данијел Дашић рекао је да је чињеница да су од 2014. године до данас све измене закона у области грађевинарства рађене не у корист да би се повећала одговорност власти и сигурност грађана, већ је све било усмерено ка инвеститорима, односно олакшавању и убрзању радова.

„Не знам да ли се неко још тога сећа, то је био фамозни Дуинг бизнис индекс, који су вероватно сви заборавили, то је био главни разлог зашто ми неке наше норме које су иначе биле добре и применљиве полако гасили једну по једну“, указао је Дашић.

Кључна ствар, како је навео, била је измена појма реконструкције, а та измена подразумевала је да ако инвеститор ради реконструкцију више не мора да ради статике, прорачуне и не мора да проверава стабилност заграде.

„Законодавац је само обрисао тих неколико реченица из предлога закона и сада је реконструкција сведена на ниво неких радова као што су, на пример, кречење. То је велики пропуст, јер ако се подсетимо, пројекат извођења радова на Железничкој станици у Новом Саду се звао пројекат реконструкције“, навео је Дашић.

Када је реч о ангажовању фирми без јавног надметања, Дашић је указао да је, на пример, фирма Стартинг први споразум у новембру 2021. године потписала на бази „пријатељског договора“, што је, како је рекао, термин који он никада није чуо да је званична процедура уговарања послова у грађевини.

Дашић даље додаје да друге две фриме које су биле ангажоване на реконструкцији Железничке станице у Новом Саду, Деко тим доо и Боб, имају проблематичне референце и проблематичну стручност.

„Једна фирма се бави трговином, а друга фирма Деко тим се, док је још имала око 1.800 евра годишњег промета, бавила трговином, затим су касније отишли на неки ниво постављања подних и зидних плочића и 2023. године им је скочио приход на 1,7 милиона евра годишње“, указао је Дашић.

Још један од пропуста у нашем законодавству јесте то што је избачен део да инвеститор мора да обавести грађевинску инспекцију о почетку радова, додали су чланови Комисије.

„Некада су грађевинске инспекције биле центар за информације о томе шта се гради у граду. Сада се то налази у надлежном органу, а он је у суштини било ко, неки чиновник у секретаријату за урбанизам, или у министарству. То је један аспект, а други аспект је потчињавање грађевинске инспекције политици, они су сада део јавне управе и тиме зависни од доносиоца одлука на свом локалном нивоу“, рекао је Дашић.

Додао је да су та два елемента довела до тога да грађевинска инспекција ниједном није изашла на градилиште реконструкције зграде Железничке станице у Новом Саду. Изашли су тек 1. или 2. новембра да би затворили „градилиште“, јер објекат није имао употребну дозволу.

Поручио је да грађевинска инспекција мора да има своју снагу и независност и да ради као контролни фактор, а не као подстицајни фактор за нелегалну градњу.

Чланови Анкетне комисије најавили су да ће се следеће недеље бавити Лекс специјалисом за ЕКСПО чије се измене и допуне тренутно налазе у скупштинској процедури.

(Данас)