Andreas fon Bekerat za Danas: Za Srbiju je neophodno da smanji nivo političke retorike. Reforme povezane sa procesom pristupanja EU podudaraju se sa većinom zahteva građana koji protestuju

Srbija treba da ubrza kredibilne reforme u različitim oblastima, posebno u oblastima koje nazivamo osnovnim, a to su vladavina prava, sloboda medija, izborni zakoni, borba protiv korupcije, ljudska prava, demokratske institucije, kaže u razgovoru za Danas Andreas fon Bekerat, šef Delegacije EU u Srbiji, pojašnjavajući nalaze Evropske komisije.

Da ste Vi predsednik ili premijer zemlje koja je dobila izveštaj Evropske komisije kakav je dobila Srbija, kako biste ga objasnili građanima?

– Za početak bih vam se zahvalio što ste mi pružili priliku da predstavim ključne nalaze Godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2025. godinu. Ovaj izveštaj je putokaz za reforme koje mogu doneti opipljive koristi Srbiji i njenim građanima i, na kraju krajeva, podržati Srbiju na njenom putu ka članstvu u EU. Stoga bih vas ohrabrio da ga pažljivo pročitate, razmislite o njegovim nalazima i radite na rešavanju izazova koji su u njemu identifikovani.

Izveštaj prepoznaje i nivo pripremljenosti Srbije i napredak postignut u protekloj godini, a istovremeno ukazuje na oblasti u kojima su potrebni dalji i hitni napori. Izveštaj je sveobuhvatan, činjeničan i objektivan i ne služi za kritiku, već kao smernica za naredne korake u procesu pristupanja, u korist svih građana. Njegov ključni nalaz je da, iako su primećeni neki pozitivni pomaci, došlo je do značajnog usporavanja reformi. Srbija treba da ubrza kredibilne reforme u različitim oblastima, posebno u oblastima koje nazivamo osnovnim, a to su vladavina prava, sloboda medija, izborni zakoni, borba protiv korupcije, ljudska prava, demokratske institucije.

Da li očekujete od država članica da prihvate ponovljenu preporuku EK za otvaranje Klastera 3?

– Evropska komisija je u svom izveštaju ponovila da je Srbija ispunila merila za otvaranje Klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) i da je sa tehničke perspektive ovaj klaster spreman za otvaranje. Odluka o otvaranju klastera sada je na državama članicama EU. U tom smislu, države članice EU će napraviti sopstvenu procenu, ne samo na osnovu reformi u oblasti vladavine prava i osnovnih prava. Srbija se obavezala da sprovede niz reformi, kao što su jedinstveni birački spisak ili izbor Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, ali i u oblasti energetike i u vezi sa usklađivanjem sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i dijalogom na visokom nivou sa Prištinom.

Čini se da su zemlje EU, ili barem većina, popustljive prema Vučiću jer je kooperativan po pitanju Kosova i litijuma. Da li je to tačno iz vaše perspektive?

– Kao ambasador EU u Srbiji, želeo bih da naglasim da ne postoje prečice do članstva u EU, niti ograničenje brzine. Pristupanje se u potpunosti zasniva na napretku i rezultatima koje je postigla svaka zemlja kandidat. Samo pitanje litijuma nije čak ni deo procesa pristupanja EU. U potpunosti je na Srbiji da odluči da li će i u kojoj meri iskoristiti svoje strateško partnerstvo sa EU u vezi sa kritičnim sirovinama. Normalizacija odnosa sa Kosovom jeste važna, ali svakako nije jedini element koji određuje tempo pristupanja Srbije EU. Kao što je jasno istaknuto u izveštaju, Srbija mora da sprovede kredibilne reforme u svim oblastima, posebno u oblasti vladavine prava i osnovnih prava.

Da li je EU dostigla vrhunac gledanja kroz prste ovoj vladi, pa je „kažnjena“ samo neotvaranjem klastera, ili mislite da će biti ozbiljnijih mera u narednom periodu?

– EU je bila veoma jasna prema srpskim vlastima u vezi sa tim kako ocenjujemo trenutnu situaciju u zemlji, a Godišnji izveštaj veoma transparentno i jasno odražava naša očekivanja kada je u pitanju poštovanje osnovnih prava. Stoga ne mogu da se složim sa stavom da „gledamo kroz prste“. Naprotiv, nastavićemo da se konstruktivno angažujemo i činimo sve što možemo da podržimo Srbiju u napretku na njenom putu ka pristupanju EU.

Srbija nastavlja da proglašava članstvo u EU svojim strateškim ciljem i sada je trenutak da se ta posvećenost pretoči u konkretne akcije. Budućnost Srbije je u EU, ali to mora da se pokaže ne samo izjavama, već i delima. U krajnjoj liniji, Srbija je odgovorna za ovaj proces. Tempo i smer pristupanja odrediće ovde, sama Srbija. Nadamo se da nedavni koraci u vezi sa Savetom Regulatornog tela za elektronske medije i jedinstvenim biračkim spiskom, čije usvajanje pozdravljamo, mogu doprineti obnovi poverenja među zainteresovanim stranama i pomoći u stvaranju zamaha za napredak u drugim ključnim oblastima reformi.

Kako biste ocenili demokratski kapacitet vlade u Beogradu u narednom periodu i na čemu zasnivate vaše mišljenje?

– Srbija ima sve potencijale da napreduje na svom putu ka članstvu u EU, ali to zahteva održivu političku posvećenost. Evropska unija želi da vidi demokratsku Srbiju u potpunosti integrisanu u našu Uniju. Stanje demokratije je detaljno razmatrano u Izveštaju. Iako je u poslednje vreme došlo do nekih pozitivnih pomaka, Izveštaj beleži zastoj u pravosuđu i osnovnim pravima, kao i nazadovanje u oblasti slobode izražavanja. Srbija sada mora da prevaziđe trenutni zastoj u reformama pravosuđa i osnovnih prava, hitno preokrene nazadovanje u pogledu slobode izražavanja i erozije akademskih sloboda i obezbedi napredak u jačanju izbornog okvira. To su neophodni koraci za jačanje poverenja, demokratskog upravljanja i ukupnog napretka Srbije na njenom evropskom putu.

Predsednik Srbije ne razume kako je ova zemlja nazadovala u oblasti medija. Da li vas je pitao da mu to objasnite kada ste se sastali povodom uručivanja izveštaja i kako biste taj stav EK objasnili građanima koji prate prorežimske medije?

– Razmenio sam mišljenja sa predsednikom o različitim aspektima Izveštaja i zahvalan sam na prilici i vremenu koje je predsednik posvetio da predstavimo nalaze i razradimo neke od njih. Što se tiče slobode medija, Izveštaj jasno priznaje dalje usklađivanje medijskih zakona Srbije sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima, ali istovremeno ističe nedoslednu primenu medijskih zakona iz 2023. godine – posebno zakona o regulatoru medija (REM), koji nije u potpunosti izvršio svoj mandat, i ozbiljne zabrinutosti koje i dalje postoje u vezi sa njegovom nezavisnošću u praksi.

Dalje se ističe neuspeh u izboru novog Saveta REM-a do zakonskog roka, 4. novembra 2024. godine, što je rezultiralo time da Srbija od tada nema telo za donošenje odluka regulatora medija. Istovremeno, Izveštaj priznaje da se okruženje za novinare, medijske profesionalce i medije ozbiljno pogoršalo i da su učestale izjave visokih zvaničnika o radu novinara nastavile da imaju zastrašujući efekat na slobodu izražavanja. Takođe se konstatuje da slučajevi strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) sve više ometaju rad istraživačkih medija, a konstatuje se i ozbiljna zabrinutost zbog političkog i ekonomskog uticaja na medije, uključujući i na uređivačku politiku.

Da li je tačno kada predsednik Srbije kaže da bi se Srbija odmah pridružila EU ako bi sutra nametnula sankcije Rusiji i priznala Kosovo?

– To nije slučaj. Pre svega, uslovi za pridruživanje EU su jasni i nisu se promenili otkako je Srbija započela pregovore o pristupanju EU 2014. godine. I Pregovarački okvir Srbije, koji su dogovorile srpske vlasti, i godišnji izveštaji Evropske komisije navode da je ukupni napredak u procesu pristupanja određen tempom reformi u oblasti vladavine prava, kao i normalizacijom odnosa između Srbije i Kosova. Što se tiče Kosova, važno je razjasniti da EU ne zahteva od Srbije da prizna nezavisnost Kosova. Ono što EU traži je sveobuhvatna normalizacija odnosa, kroz konstruktivno angažovanje u dijalogu kom posreduje EU. Očekuje se da i Srbija i Kosovo u potpunosti ispune svoje obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. i njegovog implementacionog aneksa, kao i svih prethodnih sporazuma od prvog sporazuma iz 2013. godine. Što se tiče sankcija Rusiji, u trenutnom geopolitičkom kontekstu, EU očekuje veće usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU od Srbije, koja je izjavila nameru da se pridruži EU, baš kao i od bilo koje zemlje kandidata za EU. Više ne može biti uobičajenih poslova sa Rusijom. Stoga, predstavljanje pristupanja da zavisi samo od sankcija Rusiji i priznanja Kosova ne odražava složenost procesa pristupanja EU. Pridruživanje EU zahteva kontinuirani rad na reformama, dijalogu i usklađivanju sa vrednostima i politikama EU.

Dok pišem pitanja za Vas, SNS i pristalice vlade se spremaju za skup ispred Skupštine, u takozvanom Ćacilendu, dok majka jedne od žrtava štrajkuje glađu pored. Kako razumete tu sliku dve stvarnosti u Srbiji koja traje već godinu dana?

– Prvo, s obzirom na događaje koji se odvijaju ispred Skupštine, želeo bih još jednom da izrazim svoje iskreno saučešće svima koji su izgubili članove porodice i voljene u tragičnom padu nadstrešnice u Novom Sadu prošle godine. Ovo je bila duboka ljudska tragedija. Naše misli ostaju sa porodicama, uključujući i gospođicu Hrku. Gubitak deteta u takvim okolnostima je nezamisliv i solidarni smo sa svima koji su pogođeni. EU nastavlja da ističe važnost poštovanja slobode mirnog okupljanja i slobode izražavanja.

To su osnovne demokratske vrednosti. Već sam rekao, i želeo bih da ponovim, da je za Srbiju neophodno da smanji nivo političke retorike. Put napred može biti samo kroz dijalog, koji okuplja različite aktere da konstruktivno rade. U tom smislu, Reformska agenda EU pruža snažnu i praktičnu platformu oko koje sve strane mogu sarađivati u interesu svih građana. Kao što je komesarka Kos mnogo puta pomenula, reforme povezane sa procesom pristupanja EU podudaraju se sa većinom zahteva građana koji protestuju. Međutim, da bi takva saradnja bila moguća i da bi poverenje raslo u srpskom društvu, potrebno je smiriti ton javnog diskursa. Samo u takvom okruženju može doći do smislenog dijaloga i napretka.

Pohvalili ste predsednikov govor uoči 1. novembra kao način za smirivanje tenzija. Ipak, nije mu trebalo dugo da se vrati staroj retorici u kojoj naziva studente i građane koji protestuju pogrdnim imenima. Šta šef Delegacije EU misli kada čuje predsednika zemlje u kojoj se nalazi da građane i studente naziva, blago rečeno, rušiteljima države?

– Sve je teže okruženje u kojem je razdorna retorika dovela do ozbiljne erozije poverenja među zainteresovanim stranama. EU je više puta naglašavala da je važno da Srbija smiri retoriku jer je jedini put napred da se različite strane okupe i pokušaju da vode dijalog. Svaka osoba koja je nosilac funkcije, političari, mediji, svi imaju odgovornost da razmisle o tome kako komuniciraju i smire retoriku. Naravno, vlasti imaju posebnu odgovornost, i to je teret koji nosi vlast.

Kao nosilac javnih funkcija imate obavezu da se okrenete drugoj strani, da smirite retoriku, ali istovremeno to ne oslobađa druge aktere odgovornosti, jer je važno da se svi uzdrže od targetiranja, uvredljivog jezika i zapaljivih izjava. Preduslov za dijalog je poštovanje druge osobe. Još jednom bih želeo da naglasim da reforme EU predstavljaju savršenu platformu za različite strane da rade zajedno na nečemu što bi koristilo svim građanima Srbije.

(Danas)