Андреас фон Бекерат за Данас: За Србију је неопходно да смањи ниво политичке реторике. Реформе повезане са процесом приступања ЕУ подударају се са већином захтева грађана који протестују

Србија треба да убрза кредибилне реформе у различитим областима, посебно у областима које називамо основним, а то су владавина права, слобода медија, изборни закони, борба против корупције, људска права, демократске институције, каже у разговору за Данас Андреас фон Бекерат, шеф Делегације ЕУ у Србији, појашњавајући налазе Европске комисије.

Да сте Ви председник или премијер земље која је добила извештај Европске комисије какав је добила Србија, како бисте га објаснили грађанима?

– За почетак бих вам се захвалио што сте ми пружили прилику да представим кључне налазе Годишњег извештаја Европске комисије о Србији за 2025. годину. Овај извештај је путоказ за реформе које могу донети опипљиве користи Србији и њеним грађанима и, на крају крајева, подржати Србију на њеном путу ка чланству у ЕУ. Стога бих вас охрабрио да га пажљиво прочитате, размислите о његовим налазима и радите на решавању изазова који су у њему идентификовани.

Извештај препознаје и ниво припремљености Србије и напредак постигнут у протеклој години, а истовремено указује на области у којима су потребни даљи и хитни напори. Извештај је свеобухватан, чињеничан и објективан и не служи за критику, вец́ као смерница за наредне кораке у процесу приступања, у корист свих грађана. Његов кључни налаз је да, иако су примец́ени неки позитивни помаци, дошло је до значајног успоравања реформи. Србија треба да убрза кредибилне реформе у различитим областима, посебно у областима које називамо основним, а то су владавина права, слобода медија, изборни закони, борба против корупције, људска права, демократске институције.

Да ли очекујете од држава чланица да прихвате поновљену препоруку ЕК за отварање Кластера 3?

– Европска комисија је у свом извештају поновила да је Србија испунила мерила за отварање Кластера 3 (Конкурентност и инклузивни раст) и да је са техничке перспективе овај кластер спреман за отварање. Одлука о отварању кластера сада је на државама чланицама ЕУ. У том смислу, државе чланице ЕУ ц́е направити сопствену процену, не само на основу реформи у области владавине права и основних права. Србија се обавезала да спроведе низ реформи, као што су јединствени бирачки списак или избор Савета Регулаторног тела за електронске медије, али и у области енергетике и у вези са усклађивањем са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, као и дијалогом на високом нивоу са Приштином.

Чини се да су земље ЕУ, или барем већина, попустљиве према Вучићу јер је кооперативан по питању Косова и литијума. Да ли је то тачно из ваше перспективе?

– Као амбасадор ЕУ у Србији, желео бих да нагласим да не постоје пречице до чланства у ЕУ, нити ограничење брзине. Приступање се у потпуности заснива на напретку и резултатима које је постигла свака земља кандидат. Само питање литијума није чак ни део процеса приступања ЕУ. У потпуности је на Србији да одлучи да ли ц́е и у којој мери искористити своје стратешко партнерство са ЕУ у вези са критичним сировинама. Нормализација односа са Косовом јесте важна, али свакако није једини елемент који одређује темпо приступања Србије ЕУ. Као што је јасно истакнуто у извештају, Србија мора да спроведе кредибилне реформе у свим областима, посебно у области владавине права и основних права.

Да ли је ЕУ достигла врхунац гледања кроз прсте овој влади, па је „кажњена“ само неотварањем кластера, или мислите да ц́е бити озбиљнијих мера у наредном периоду?

– ЕУ је била веома јасна према српским властима у вези са тим како оцењујемо тренутну ситуацију у земљи, а Годишњи извештај веома транспарентно и јасно одражава наша очекивања када је у питању поштовање основних права. Стога не могу да се сложим са ставом да „гледамо кроз прсте“. Напротив, наставиц́емо да се конструктивно ангажујемо и чинимо све што можемо да подржимо Србију у напретку на њеном путу ка приступању ЕУ.

Србија наставља да проглашава чланство у ЕУ својим стратешким циљем и сада је тренутак да се та посвец́еност преточи у конкретне акције. Будуц́ност Србије је у ЕУ, али то мора да се покаже не само изјавама, вец́ и делима. У крајњој линији, Србија је одговорна за овај процес. Темпо и смер приступања одредиц́е овде, сама Србија. Надамо се да недавни кораци у вези са Саветом Регулаторног тела за електронске медије и јединственим бирачким списком, чије усвајање поздрављамо, могу допринети обнови поверења међу заинтересованим странама и помоц́и у стварању замаха за напредак у другим кључним областима реформи.

Како бисте оценили демократски капацитет владе у Београду у наредном периоду и на чему заснивате ваше мишљење?

– Србија има све потенцијале да напредује на свом путу ка чланству у ЕУ, али то захтева одрживу политичку посвец́еност. Европска унија жели да види демократску Србију у потпуности интегрисану у нашу Унију. Стање демократије је детаљно разматрано у Извештају. Иако је у последње време дошло до неких позитивних помака, Извештај бележи застој у правосуђу и основним правима, као и назадовање у области слободе изражавања. Србија сада мора да превазиђе тренутни застој у реформама правосуђа и основних права, хитно преокрене назадовање у погледу слободе изражавања и ерозије академских слобода и обезбеди напредак у јачању изборног оквира. То су неопходни кораци за јачање поверења, демократског управљања и укупног напретка Србије на њеном европском путу.

Председник Србије не разуме како је ова земља назадовала у области медија. Да ли вас је питао да му то објасните када сте се састали поводом уручивања извештаја и како бисте тај став ЕК објаснили грађанима који прате прорежимске медије?

– Разменио сам мишљења са председником о различитим аспектима Извештаја и захвалан сам на прилици и времену које је председник посветио да представимо налазе и разрадимо неке од њих. Што се тиче слободе медија, Извештај јасно признаје даље усклађивање медијских закона Србије са правним тековинама ЕУ и европским стандардима, али истовремено истиче недоследну примену медијских закона из 2023. године – посебно закона о регулатору медија (РЕМ), који није у потпуности извршио свој мандат, и озбиљне забринутости које и даље постоје у вези са његовом независношц́у у пракси.

Даље се истиче неуспех у избору новог Савета РЕМ-а до законског рока, 4. новембра 2024. године, што је резултирало тиме да Србија од тада нема тело за доношење одлука регулатора медија. Истовремено, Извештај признаје да се окружење за новинаре, медијске професионалце и медије озбиљно погоршало и да су учестале изјаве високих званичника о раду новинара наставиле да имају застрашујуц́и ефекат на слободу изражавања. Такође се констатује да случајеви стратешких тужби против учешц́а јавности (СЛАПП) све више ометају рад истраживачких медија, а констатује се и озбиљна забринутост због политичког и економског утицаја на медије, укључујуц́и и на уређивачку политику.

Да ли је тачно када председник Србије каже да би се Србија одмах придружила ЕУ ако би сутра наметнула санкције Русији и признала Косово?

– То није случај. Пре свега, услови за придруживање ЕУ су јасни и нису се променили откако је Србија започела преговоре о приступању ЕУ 2014. године. И Преговарачки оквир Србије, који су договориле српске власти, и годишњи извештаји Европске комисије наводе да је укупни напредак у процесу приступања одређен темпом реформи у области владавине права, као и нормализацијом односа између Србије и Косова. Што се тиче Косова, важно је разјаснити да ЕУ не захтева од Србије да призна независност Косова. Оно што ЕУ тражи је свеобухватна нормализација односа, кроз конструктивно ангажовање у дијалогу ком посредује ЕУ. Очекује се да и Србија и Косово у потпуности испуне своје обавезе из Споразума о путу ка нормализацији из 2023. и његовог имплементационог анекса, као и свих претходних споразума од првог споразума из 2013. године. Што се тиче санкција Русији, у тренутном геополитичком контексту, ЕУ очекује вец́е усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ од Србије, која је изјавила намеру да се придружи ЕУ, баш као и од било које земље кандидата за ЕУ. Више не може бити уобичајених послова са Русијом. Стога, представљање приступања да зависи само од санкција Русији и признања Косова не одражава сложеност процеса приступања ЕУ. Придруживање ЕУ захтева континуирани рад на реформама, дијалогу и усклађивању са вредностима и политикама ЕУ.

Док пишем питања за Вас, СНС и присталице владе се спремају за скуп испред Скупштине, у такозваном Ц́ациленду, док мајка једне од жртава штрајкује глађу поред. Како разумете ту слику две стварности у Србији која траје вец́ годину дана?

– Прво, с обзиром на догађаје који се одвијају испред Скупштине, желео бих још једном да изразим своје искрено саучешц́е свима који су изгубили чланове породице и вољене у трагичном паду надстрешнице у Новом Саду прошле године. Ово је била дубока људска трагедија. Наше мисли остају са породицама, укључујуц́и и госпођицу Хрку. Губитак детета у таквим околностима је незамислив и солидарни смо са свима који су погођени. ЕУ наставља да истиче важност поштовања слободе мирног окупљања и слободе изражавања.

То су основне демократске вредности. Вец́ сам рекао, и желео бих да поновим, да је за Србију неопходно да смањи ниво политичке реторике. Пут напред може бити само кроз дијалог, који окупља различите актере да конструктивно раде. У том смислу, Реформска агенда ЕУ пружа снажну и практичну платформу око које све стране могу сарађивати у интересу свих грађана. Као што је комесарка Кос много пута поменула, реформе повезане са процесом приступања ЕУ подударају се са вец́ином захтева грађана који протестују. Међутим, да би таква сарадња била могуц́а и да би поверење расло у српском друштву, потребно је смирити тон јавног дискурса. Само у таквом окружењу може доц́и до смисленог дијалога и напретка.

Похвалили сте председников говор уочи 1. новембра као начин за смиривање тензија. Ипак, није му требало дуго да се врати старој реторици у којој назива студенте и грађане који протестују погрдним именима. Шта шеф Делегације ЕУ мисли када чује председника земље у којој се налази да грађане и студенте назива, благо речено, рушитељима државе?

– Све је теже окружење у којем је раздорна реторика довела до озбиљне ерозије поверења међу заинтересованим странама. ЕУ је више пута наглашавала да је важно да Србија смири реторику јер је једини пут напред да се различите стране окупе и покушају да воде дијалог. Свака особа која је носилац функције, политичари, медији, сви имају одговорност да размисле о томе како комуницирају и смире реторику. Наравно, власти имају посебну одговорност, и то је терет који носи власт.

Као носилац јавних функција имате обавезу да се окренете другој страни, да смирите реторику, али истовремено то не ослобађа друге актере одговорности, јер је важно да се сви уздрже од таргетирања, увредљивог језика и запаљивих изјава. Предуслов за дијалог је поштовање друге особе. Још једном бих желео да нагласим да реформе ЕУ представљају савршену платформу за различите стране да раде заједно на нечему што би користило свим грађанима Србије.

(Данас)