уторак, 20. април 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > „Амнести интернешенел“ о Србији у годишњем извештају о стању људских права: Власт контролише полицију и судство уз све репресивнијег председника и без одрживе опозиције, раширена корупција, полиција примењивала прекомерну силу
Хроника

„Амнести интернешенел“ о Србији у годишњем извештају о стању људских права: Власт контролише полицију и судство уз све репресивнијег председника и без одрживе опозиције, раширена корупција, полиција примењивала прекомерну силу

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 07. април 2021.

Србија није остварила напредак по питању процесуирања ратних злочина, решавање судбине несталих је у застоју, настављени су застрашивање и напади на новинаре, дискриминација и насиље у породици, а полиција је примењивала прекомерну силу, оцењује се у данас објављеном годишњем извештају Амнести интернешенела (Амнестy Интернатионал - АИ) о стању људских права у свету.

Уз све репресивнијег председника и без одрживе опозиције, власт је контролисала полицију и судство, слабећи владавину закона, нагризајући политичка и грађанска права и омогућавајући раширену корупцију, наводи се у делу извештаја који се односи на Србију.

У одељку „Право на истину, правду и одштету“ АИ наводи да није постигнут напредак у спровођењу националне стратегије за ратне злочине, отварању истрага у заосталим предметима за више од 2.500 случајева ратних злочина ни подизању оптужница против високих полицијских или војних званичника по командној одговорности.

Процесуирање починилаца нижег нивоа у случајевима пребаченим из Босне и Херцеговине (БиХ) било је изузетно споро, а поступак против 10 мушкараца у вези с геноцидом у Сребреници и даље је одлаган због изостанака оптужених, додаје се.

АИ  такође наводи да нови закон који обезбеђује репарацију за жртве рата дискриминише цивилне жртве, износећи процену да око 15.000 људи, укључујући рођаке несталих и оне који су преживели  сексуално насиље, још није остварило право на одштету.

У извештају се констатује и да у Србији и даље траје некажњивост одговорних за премештање тела више од 900 косовских Албанаца с Косова у Србију, 1999, а подсећа се и да је специјални известилац УН за вансудска погубљења позвао Србију да процесуира више полицијске званичнике осумњичене за убиство тројице браће Битићи, америчких држављана албанског порекла чији су посмртни остаци пронађени 2001. као и да су у новембру су у каменолому у Кижеваку откривени људски остаци за које се верује да су косовски Албанци.

Када је реч о прекормерној употреби силе, АИ у извештају наводи да је више од 70 људи тешко повређено, а 223 ухапшено током вишедневних демонстрација у јулу након одлуке председника (Србије) о забрани јавног окупљања и предлога о увођења полицијског часа током викенда.

АИ у извештају наводи да је више од 70 људи тешко повређено, а 223 ухапшено током вишедневних демонстрација у јулу и констатује да је у Србији полиција примењивала прекомерну силу, али да до краја године није процесуиран ниједан полицајац.

Иако су десничарски активисти напали парламент, већина демонстраната била је мирна, али је полиција неселективно испаљивала сузавац и омамљујуће гранате и приводила и тукла демонстранте и пролазнике, наводи АИ и додаје да је полиција тешко повредила и четворо новинара у одвојеним инцидентима широм земље.

Када је реч о слободи изражавања, АИ констатује да су настављени  физички напади, застрашивање и политичке клевете на друштвеним мрежама против медијских радника. Подсећа се, поред другог, да је у јулу Министарство финансија затражило податке о банковним рачунима за појединце, истраживачке новинаре и 37 невладиних организација на основу закона који се користи за истрагу финансирања тероризма и прања новца.

У извештају се још наводи да је у Србији настављена је дискриминација етничких мањина, да су појачани протести и напади на мигранте и да је поверница за равноправност известила је о порасту говор мржње током ванредног стања.

АИ подсећа да је у Србију од јануара до новембра стигло 24.180 избеглица и миграната и да је подношење захтева за азил било обустављено до маја јер су избеглице и мигранти у прихватним центрима били стављени у обавезни карантин. Процес азила и даље је био неадекватан: од 2.639 избеглица које су регистровале намеру да затраже азил, само 118 се пријавило, 16 је до краја новембра добило азил и 18 супсидијарну заштиту, додаје се.

Настављено је и присилно враћање миграната у Србију из земаља чланица ЕУ и из Србије у суседне земље. У априлу је 16 мушкараца, који су веровали да их премештају у други привремени прихватни центар због ковида 19, полиција одвезала до јужне границе и присилила их оружјем да пређу у Северну Македонију, наводи АИ у извештају.

Када је реч о насиљу над женама, АИ преноси да је у априлу невладина организација Аутономни женски центар известила о троструком повећању броја жена које су их контактирале током полицијског часа. Многе су, додаје се, описивале појачавање психолошког, економског или физичког насиља и свој страх од пријављивања насиља властима без приступа заштити.

До 25. новембра најмање 22 жене убио је партнер или члан породице, наводи АИ у Извештају о стању људских права у свету за 2020-2021.

Амнести интернешенел: Пандемија погоршала стање људских права у свету

Пандемија и неке мере предузете у борби против ковида19 имале су погубан утицај на животе милиона људи и поново су разоткрили, а у неким случајевима и погоршали, обрасце злоупотреба и неједнакости, оцењује се у новом извештају невладине организације Амнести интернешенел (АИ).

У данас објављеном Извештају о стању људских права у свету за 2020-2021, Амнести наводи да је корен неких злоупотреба био у дискриминацији на основу расе, пола... али и указује да су те злоупотребе снажно оспорили и извојевали неке победе покрети попут „И црни животи су важни“ или кампања за права жена.

Током пандемије, како се наводи, неке земље утицале су на стање људских права избегавањем одговорности или нападима на мултилатералне институције, на шта указују трендови код кршења права на живот, здравствену и социјалну заштиту, код родно заснованог насиља и претњи по сексуална и репродуктивна права, као и репресије против неистомишљеника.

У међувремену су у дуготрајним и новим конфликтима владине снаге и оружане групе извршавале неселективне и циљане нападе на цивиле убијајући хиљаде људи и тако изазвале масовно расељавање и хуманитарне кризе.

Упркос неколико осуђујућих пресуда за ратне злочине и злочине против човечности, остало је некажњавање у време рата и мира и, у неким земљама, стање владавине права је погоршано, наводи се даље у извештају АИ.

Додаје се да су милиони људи патили због катастрофа погоршаних климатском кризом.

Ипак, како се истиче, мада свет изгледа као да је у расулу, лидери имају прилику да мерама за опоравак од пандемије и других криза у области људских права „оживе међународну сарадњу и осмисле праведнију будућност“.

Наводи се да владе треба да обезбеде да вакцине против ковида19 буду доступне свима и да се дају бесплатно.

Такође, пише даље, владе треба да подрже развој глобалног фонда социјалне заштите заснованог на стандардима људских права.

Богате земље и међународне финансијске институције морају да обезбеде да све земље имају ресурсе потребне да одговоре на пандемију и опораве се од ње, укључујући кроз одлагање плаћања дугова или отпис, пише у извештају Амнестија.

Даље се наводи да владе хитно морају да предузму заједничке акције да зауставе негативне реакције на права жена и ЛГБТИ особа и спроведу конкретне мере како би се достигла родна правда.

Да би изградиле будућност у којој институције са мандатом да штите међународно право могу ефикасно да спрече и одговоре на репресију и друга кршења људских права, све земље треба да ојачају и у пуној мери финансирају механизме и институције УН за људска права и да сарађују са Међународним кривичним судом, истиче се у извештају АИ.

(Бета)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће ЕУ признати руску и кинеску вакцину против коронавируса?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер