Амбасадорка Израела у Србији Авивит Бар-Илан: Напад на Иран је био пажљиво припремљен превентивни удар са циљем уклањања егзистенцијалне претње

 Амбасадорка Израела у Србији Авивит Бар-Илан казала је за Н1 да је напад на Иран био "пажљиво припремљен превентивни удар" с циљем уклањања "егзистенцијалне претње", коју ирански нуклеарни и ракетни програми представљају за Израел. Оценила је да Техеран користи преговоре да "купи време за развој нуклеарних капацитета".

Н1: Рат на Блиском истоку траје већ 11 дана. Израел је саопштио да је напад био превентиван, али главно питање је које су обавештајне информације и докази навели Израел да нападне Иран заједно са Сједињеним Америчким Државама?

То је био превентивни напад који је пажљиво припремљен заједно са нашим америчким пријатељима. Наше партнерство са Сједињеним Државама је веома снажно, снажније него икада

"То је био превентивни напад који је пажљиво припремљен заједно са нашим америчким пријатељима. Наше партнерство са Сједињеним Државама је веома снажно, снажније него икада. Координација се одвија паралелно, и у војној и у политичкој сфери. Јасно је да је циљ да се уклони егзистенцијална претња коју Иран представља за Израел – нуклеарна претња, ракетна претња, као и претња коју представљају ирански посредници које Иран наставља да финансира и подстиче да делују против Израела.

Као што смо видели у последњих 11 дана, та претња није усмерена само ка Израелу, већ и према нашим суседима и европским земљама. Дошло је време да се та претња једном заувек уклони".

Н1: За сада не знамо тачан ниво нуклеарне претње коју Иран представља, односно докле су стигли у свом нуклеарном програму. Чули смо и председника Трампа како говори о пројектилима који би могли да стигну до Сједињених Држава, што стручњаци сматрају мало вероватним. Ова ситуација се донекле пореди са нападом на Ирак 2003. године. Да ли можемо упоредити та два напада? Мислите ли да постоји довољно доказа о иранском нуклеарном и балистичком програму?

"Апсолутно. У то сам уверена. То је веома јасно. Генерални директор ИАЕА је рекао да режим који обогаћује уранијум на ниво од 60 процената не може то радити у мирнодопске сврхе. Ако имате режим који развија нуклеарни програм и који у својим рукама има око 400 килограма високо обогаћеног уранијума, уз способност развоја далекометних пројектила, балистичких и крстарећих, и ако комбинујете средства за испоруку тог оружја, нуклеарне бојеве главе могу бити постављене на те пројектиле.

Свако може закључити да Иран развија војни нуклеарни програм са циљем да уништи Израел, али и друге у региону. Ми смо њихов непријатељ број један

А када је реч о режиму са веома екстремном идеологијом који већ 47 година позива на уништење Израела и Сједињених Држава, свако може закључити да Иран развија војни нуклеарни програм са циљем да уништи Израел, али и друге у региону. Ми смо њихов непријатељ број један".

Н1: Техеран сада тврди да не може веровати Сједињеним Државама јер се напад догодио током преговора. Можемо ли очекивати да Иран поново седне за преговарачки сто, ако је ово планирано док су преговори трајали?

"Поставићу вам питање: шта бисте ви урадили да током дана водите озбиљне и искрене преговоре са другом страном како бисте мирним путем окончали њихов нуклеарни програм, а истовремено имате врло конкретне обавештајне податке да Иран наставља да развија своје нуклеарне капацитете и покушава да их додатно унапреди? Иран производи далекометне ракете темпом од око 100 пројектила месечно и сада покушава све те капацитете да пребаци под земљу.

Главни циљ је уклањање егзистенцијалне претње коју Израел трпи због иранских нуклеарних и ракетних капацитета, као и активности њихових посредника. Нападима на различите објекте у Ирану такође се настоји створити простор да ирански народ добије бољу будућност

Врло је јасно да Иран одуговлачи преговоре како би добио време и припремио се за напад на Израел или САД када процени да је тренутак прави. Због тога је био потребан превентивни напад".

Н1: Који је главни циљ овог напада? Да ли је то рушење режима, уништавање нуклеарних капацитета и одвраћање – или све то заједно?

"Главни циљ је уклањање егзистенцијалне претње коју Израел трпи због иранских нуклеарних и ракетних капацитета, као и активности њихових посредника. Нападима на различите објекте у Ирану такође се настоји створити простор да ирански народ добије бољу будућност – да пронађе пут ка друштву у којем могу живети срећније, мирније и мање потлачено него последњих деценија".

Н1: Да ли сте очекивали да Иран одговори нападима на земље Залива, али и циљеве на Кипру? Видели смо да је неколико балистичких ракета пало изнад територије Турске. Да ли вас је њихов одговор изненадио?

"Мислим да сваки дрон и свака ракета коју Иран испаљује ка земљама Залива заправо додатно зближава наше партнере. То ствара коалицију држава које кажу да је доста – да је доста екстремног режима који шири терор и нестабилност у региону. Тиме Иран показује колико је заправо изолован.

Ових 11 дана показало је да Иран није проблем само за Израел. Он је извор нестабилности у региону и свету. Иран не оклева да нападне своје суседе, па чак и европско тло. Њихови балистички и крстарећи пројектили дугог домета могу погодити удаљене циљеве, као што смо видели у случају Кипра. Данас је то Кипар, Азербејџан или Турска – сутра ко зна где. Зато треба да зауставимо ову претњу једном за свагда".

Н1: Да ли се слажете да улазимо у ситуацију у којој Израел има више савезника на Блиском истоку него у Европи?

Верујем да ће се овај рат завршити поразом иранског режима и отворити нову перспективу за будуће генерације на Блиском истоку. Замислите како би регион изгледао без сталне претње која виси над главама људи

"Верујем да ће се овај рат завршити поразом иранског режима и отворити нову перспективу за будуће генерације на Блиском истоку. Замислите како би регион изгледао без сталне претње која виси над главама људи. Надам се да ће то довести до нових мировних споразума и нормализације односа са новим земљама у региону, као и до сарадње у економији, науци, транспорту и многим другим областима".

Н1: Да ли мислите да је могуће да до тога дође између Израела и Саудијске Арабије?

"Све је могуће. То је било део планова и пре рата. Неки верују да је један од разлога за напад Хамаса 7. октобра био страх да се Израел и Саудијска Арабија превише приближавају. Сада је реалност И будућност да буде другачије од оног што су неки хтели да направе".

Н1: Како оцењујете реакцију неких земаља ЕУ? Последњих година чули смо много критика на рачун Израела. Видели смо и изјаве Емануела Макрона у вези са Либаном, да рат не треба да се шири. Он је на Кипру био, како видите однос земаља ЕУ према израелу.

"Мислим да земље ЕУ виде иранску претњу слично као и Израел. ЕУ је недавно ставила Иранску револуционарну гарду на листу санкција и охрабрила друге земље да учине исто. Видели смо и састанак министара спољних послова ЕУ на којем су сви чланови осудили понашање Ирана. Француска, Велика Британија и друге земље послале су авионе и бродове како би помогле својим партнерима у земљама Залива.

Што се тиче Либана, жао ми је што је Хезболах поново изабрао интересе иранског режима уместо интереса сопственог народа и покренуо напад на Израел. Ми нисмо напали Либан док они нису напали нас, а затим смо морали да узвратимо.

Морате да схватите реалност, безбедност израелских грађана је наш приоритет и ниједна израелска влада неће дозволити да се ситуација каква је постојала пре 7. октобра понови.

Поносна сам на истрајност Израелаца. У Израелу је тренутно ванредно стање. Људи не иду на посао нити у школе, близу су склоништа и прате упутства цивилне заштите. Ипак, постоји висок ниво подршке јавности овој операцији јер сви желе миран живот. Верујем да заслужујемо боље услове него оне у којима сада живимо".

Н1: На почетку сте поменули да је у првом нападу на Иран убијен врховни вођа у врло прецизном удару, али истог дана погођена је и школа у јужном Ирану у којој је погинуло 160 деце. То не делује тако прецизно. Нисмо чули израелски став о томе. Зашто?

Израел делује у складу са међународним правом оружаних сукоба. Мете су пажљиво биране и реч је о режимским или војним циљевима. Ми не циљамо цивиле као што то Иран чини 

"Не могу то да коментаришем. Оно што могу да кажем јесте да Израел делује у складу са међународним правом оружаних сукоба. Мете су пажљиво биране и реч је о режимским или војним циљевима. Ми не циљамо цивиле као што то Иран чини – на пример када је погодио центар Тел Авива, Бер Шеву или Беит Шемеш.

Ракета од пола тоне која погоди склониште има разорне последице. Десет људи је погинуло у једном таквом нападу. Разарања су огромна. Наравно, свака цивилна жртва је трагедија и мора бити предмет истраге. То никада није намера".

Н1: Причали смо о позицијама ЕУ земаља. Како видите позицију Србије у овом рату?

"Министар спољних послова Србије Марко Ђурић разговарао је телефоном са нашим министром спољних послова, као и са министрима из земаља Залива. Наши билатерални односи имају дугу историју. Срби и Јевреји деле заједничку историју још од Другог светског рата. Моји корени потичу одавде и велика ми је част да служим својој земљи у Србији.

Захвални смо Влади Србије што је поново пристала да израелски спортски тим угости у Београду, јер тренутно не могу да играју утакмице Евролиге у Израелу. Београд је поново постао њихова друга кућа. Играће поново од следеће недеље, веома сам захвална због тога".

Н1: Постоје и истраживачки извештаји о израелским авионима који слећу у Београд по муницију, о Срулику Ајнхорну, саветнику Нетањахуа и српске владе, ког израелски новинари зове агентом хаоса, као и о компанији Целлебрите чији софтвер се користи за шпијунирање српских активиста и новинара. Нисмо чули реакцију ни српске ни израелске владе. Зашто?

"Активности приватних грађана или приватних компанија нису у мојој надлежности да их коментаришем. Оно што могу да кажем јесте да се сарадња између наших земаља протеже на многе области – науку, иновације, културу. Присуствујемо отварању Еxпо 2027. Веома смо задовољни нивоом сарадње са српском владом".

Н1: Како видите организацију летова за евакуацију српских држављана из Израела?

"Нажалост, већ смо имали слично искуство током рата у јуну када је група српских држављана била у Израелу. Зато је овог пута све организовано брзо и ефикасно, уз блиску сарадњу наших влада, као што и приличи пријатељским земљама у време кризе".

(Н1)