петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Амбасадори Немачке и Француске у Србији: Не постоје никакве уцене нити претње санкцијама Србији већ само указивање на последице ако се пропусти прилика за „нормализацију односа Србије и Косова“
Хроника

Амбасадори Немачке и Француске у Србији: Не постоје никакве уцене нити претње санкцијама Србији већ само указивање на последице ако се пропусти прилика за „нормализацију односа Србије и Косова“

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 24. јануар 2023.

Амбасадори Немачке и Француске у Србији, Анке Конрад и Пјер Кошар изјавили су данас да не постоје никакве претње санкцијама Србији, "већ само указивање на последице ако се пропусти прилика нормализације односа".

Они су, такође, напоменули да Заједница српских општина (ЗСО) мора бити формирана, а да о детаљима треба да се преговара.

Амбасадор Француске рекао је на ТВ Прва да француско-немачки предлог има само један циљ, а то је да се превазиђу сукоби који трају годинама.

"То је циљ којим се руководи предлог Француске и Немачке. Њиме желимо да дамо нову динамику у нормализацији односа, која је постављена као циљ пре више од десет година. Време је да се убрза процес у корист обе стране и целог региона", навео је Кошар.

Он тврди да не постоји казнени приступ према Србији.

"Не говоримо ни о каквим санкцијама, само представљамо начин да се изађе из једне ситуације. Представљамо предности и користи ако обе стране пристану да иду напред. У супротном наравно биће последица, али то нису санкције. Биће једноставно изгубљена прилика за регион, за народ, за Србију", тврди Кошар.

Он је нагласио да је нормализација односа "Косова" и Србије припрема за чланство у ЕУ.

"Нема уцена, али јасно је да не би дошло до убрзања пута у ЕУ, ако нема решења", напоменуо је Кошар и додао да је жеља да се избегне понављање криза, као што је био случај протеклих недеља.

"Желимо да српска мањина на 'Косову' може да живи у миру и има добре односе са свим народима. Говоримо о нормализацији и надамо се да ће тај пут омогућити Србији и 'Косову' да убрзају свој пут према пуном чланству у ЕУ", нагласио је Кошар.

Конрад је рекла да је Јелисејски споразум, који је потписан пре 60 година, био велики успех, који је довео до прекида непријатељстава Немачке и Француске, те допринео успостављању сарадње и снажног партнерства две земље.

То, сматра, треба да буде пример и "Косову" и Србији.

Рекла је да се међународна заједница надала да ће под окриљем ЕУ доћи до споразума.

"У вези са интеграцијама у ЕУ немамо приступ санкцијама, већ желимо преко ЕУ да поржимо и билатерално помажемо пут Србије у Унију. Постоје јасни кораци који су постављени, а то су реформе у правосуђу, примена медијске стратегије и сегмент ускладивања са спољном и безбедносном политиком ЕУ", објаснила је немачка амбасадорка.

Изразила је наду да ће ЗСО бити ускоро формирана, односно да ће се што пре наћи на дневном реду.

"То је важно да би се направило окружење како би се лакше постигао споразум", додала је она.

Конрад је казала да се Фондација Фридрих Еберт приликом израде статута за ЗСО консултовала са цивилним сектором.

Кошар је подвукао да је ЗСО већ договорена, да нема алтернативу и да мора бити спроведена што пре.

"Постоји консензус да ЗСО мора бити имплементирана. Мора се разговарати о томе, али се мора спровести. На Београду и Приштини је да разговарају о детаљима ЗСО. Главни елементи су већ договорени и зацртани 2013. године. На основу тога морамо да имамо статут ЗСО", истакао је он.

Амбасадор Француске нагласио да је циљ да се смири ситуација, да људи прихвате да живе заједно и схвате да су њихова права успешно заштићена правним поретком на "Косову".

"ЗСО је изузетно битна како би се смањиле тензије и анимозитет између две заједнице", закључио је он.

(РТ Балкан)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер