петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Амбасадор Белгије у Београду: Од Србије се тражи осуди понашање Русије на Криму
Хроника

Амбасадор Белгије у Београду: Од Србије се тражи осуди понашање Русије на Криму

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 09. јун 2016.

 БЕОГРАД - Белгија подржава европску перспективу Србије и других земаља региона, а кључни услов је развој добрих односа на Балкану у чему Србија има велику улогу, изјавио је данас амбасадор Белгије у Србији Лео Даес (D'Aes).

"Свака земља, пре свега на Балкану, која жели да се прикључи ЕУ унапред зна да мора да прихвати правно наслеђе ЕУ, не од данас до сутра, али постепено, кроз године. Постоје и дуги транзициони периоди, али уговор је веома чврст", рекао је он студентима Београдског универзитета који су посетили Амбасаду у оквиру иницијативе ЕУ Дан отворених врата.

Даес је истакао да је правно наслеђе ЕУ стварано шест деценија, али да је Белгија као један од оснивача веома поносна и не жели да се тековине ЕУ "разводњавају" већ јачају.

Како је навео, и за ЕУ и за Белгију кључни аспект постепеног приближавања је сарадња унутар Балкана, а Србија као "водећа земља на Балкану" има одговорност за велики број ствари.

"Свесни смо шта се догодило у прошлости, недавној прошлости, то је веома тешка прошлост која се не може превазићи парчетом папира, неким потписом или малим осмехом, тога смо у потпуности свесни, али чињеница је да неповерење унутар Балкана води до неповерења према Балкану", навео је амбасадор Белгије.

Када је о будућности ЕУ реч, Даес је рекао да се Белгија залаже за ближу сарадњу, односно још већу интеграцију у Унији, али да има и земаља које се с тиме не слажу, и да је одатле и проистекла садашња ситуација да се у Великој Британији на референдуму одлучује о чланству у Унији.

У разговору са студентима навео је да је "лако критиковати ЕУ" због пропуста, попут исувише ригидног система азила који није ни био предвиђен за толики прилив миграната какав је сада, али и додао да се ради на унапређењу политике.

Студенте је занимало виђење амбасадора о будућности Уније, и о могућим правцима развоја попут федерализације и такозване Европе у две брзине, на шта је амбасадор одговорио да Европа у две брзине већ постоји у питањима као што су Шенгенски простор слободног кретања и евро, јер су то две политике којима су неке чланице одлучиле да не приступе.

Амбасадор је изнео мишљење да овакав приступ у неким областима није могућ, а као пример је навео спољну политику где Европска унија, да би се изградила добар положај, мора да говори једним гласом.

Један од студената довео је у питање захтев ЕУ да се Србија у потпуности усклади са спољном политиком Уније јер сматра да би то покварило њене односе с Русијом, а одговор амбасадора био је да се од Србије не тражи да прекине односе са Русијом, који подразумевају и културу, енергетику и трговину, него да осуди понашање те земље на Криму.

Студенте је занимала и ситуација у Белгији, посебно односи између франкофоне Валоније и Фландрије где се говори холандски, а Даес је рекао да су односи "некада лакши, некада тежи", али да је чињеница да постоји мањина која жели да се земља подели.

Ставови ове мањине, која је значајна иако је мањина, морају се узети у обзир, као што и Србија мора водити рачуна о мањинама на својој територији, рекао је амбасадор Белгије.

Дискусија се водила и о статусу Косова, а амбасадор је рекао да је Белгија признала Косово као независну државу, а Србија није, као и пет чланица ЕУ, а разговарало се и о безбедносној ситуацији након терористичких напада у Белгији, о броју белгијских грађана у Србији, као и о улогама званичника Амбасаде.

Амбасадир је рекао да је Дан отворених врата, који се организује са Делегацијом ЕУ и ЕУ инфо центром, одлична иницијатива која омогућава да се са студентима размене ставови о ЕУ и њиховим очекивањима од европских интеграција.

Аташе за одбрану Жан-Мари Фербер (Jean-Marie) рекао је да Белгија има само 17 аташеа за одбрану у свету, највише у Африци, потом у великим светским центрима – Вашингтону и Москви, док у Европи постоји војни саветник при ОЕБС-у у Бечу и канцеларија у Србији.

Разлози за држање аташеа у Србији су историјски, због присуства белгијских трупа у региону у мисијама након распада бивше Југославије.

Са студентима су разговарали и и заменик шефа мисије Стевен де Вилде (Wilde) и први секретар за конзуларне и административне послове Ги ван Глабеке (Guy).

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер