Aleksandar Radić: Sukob Ukrajine i Rusije rat resursa, pomeranja su izuzetno spora. To nije rat o kakvom smo navikli da čitamo u udžvenicima

 U prethodnih mesec dana u ofanzivi na Kursku oblast ukrajinska vojska je osvojila 1.300 kilometara kvadratnih, dok je Rusija nastavila ofanzivu u Donjecku i zauzela najviše teritorije još od oktobra 2022.

Ipak, pomeranja na linijama fronta su minimalna, ruske snage su više nego dovoljno snažne da zaustave dalje kretanje Ukrajinaca unutar Rusije, ali ni u Donjeckoj oblasti još nismo videli situaciju u kojoj ukrajinska odbrana gubi kontrolu na terenu, ocenjuje vojni analitičar Aleksandar Radić, za N1.

U iznenadnom napadu pre oko mesec dana, Ukrajina je postala prva zemlja čija vojska je ušla na teritoriju Rusije od Drugog svetskog rata. A nakon što je uspela da zaustavi napredovanje ukrajinskih trupa, Rusija je nastavila ofanzivu u Donjeckoj oblasti.

Prema oceni vojnog analitičara Aleksandra Radića, Ukrajinici su sve što su mogli da izvedu od početka borbenih dešavanja na području Kurske oblasti izveli u prva 72 časa, 6, 7, 8. avgusta.

„Njihove diverzantske izviđačke grupe prodrle su duboko, iznenadili su Ruse. Rusi nisu imali dovoljno snage da ih odbace na tom prostoru. Tamo su bili uglavnom pripadnici graničnih jedinica i jedinice popunjene vojnicima na redovnom služenju vojnog roka, dok su Ukrajinci tamo poslali vrlo iskusne jedinice, bataljone koji su prošli do sada pravi ratni pakao u prethodnih 900 i nešto dana. Ukrinci su preduzeli mnogo na izolaciji bojišta, koristeći višecilindrične lansere Američke proizvodnje M142 i M270. Postigli su jako vidljive rezultate u dejstvima po ruskim kolonama sa snagama koje su išle ka frontu. Ali s druge strane Ukrinci su se sudarili sa jednom činjenicom koju uporno ignorišu u svojim napadnim dejstvima, a to je da nemaju prevlast u vazdušnom prostoru i da nijednog trenutka njihova avijacija, s obzirom na njihov tehnološki nivo i borbano stanje, niti protiv vazdušna odbrana računajući sisteme koje su dobili od NATO, nisu uspeli da dođu u poziciju da naruše potpunu prevlast ruske avijacije“, objašnjava Radić.

Dodaje i da su, s obzirom na to da je ukrajinska vojska prešla u odbranu, pomerenja već nekoliko nedelja u Kurskoj oblasti minimalna, te da ne postoji šansa da zauzmu nuklearku kod Kurska i pokušaju da je razmene za onu u Zaporožju.

„Ruske snage koje su odvedene na teren u Kursku oblast su više nego dovoljno snažne da zaustave dalje kretenje Ukrajinaca i da svedu prodore njihovih malih grupa samo na zonu neposredno gde su snage u dodiru. Ukrajinci su propustili tu šansu da odu dublje, ili zapravo je možda nisu imali ni od početka. Stvarana je slika o tome da je nuklearka možda zapravo njihov cilj, ali mislim da su pre svega Ukrajinci dobili nešto što je u domenu politike i propagande sa upadom u Kursku oblast. Sad su uzeli jedan komad terena, pokazali su da imaju ofazivni kapacitet i pre svega to je snažna poruka prema Zapadu koja olakšava poziciju političara iz zapadnih sila koja odlučuje da pruži podršku Ukrajincima. Jer sada u javnom mjenju mogu da prezentuju da se nešto desilo“, rekao je on.

Kada je u pitanju dalje napredovanje ruske vojske u Donjeckoj oblasti, Radić ističe da je ono kontinuirano, ali minimalno.

„Očigledno je da Ukrajinci ne mogu da zaustave dolazak ruskih snaga do Pokrovska, a pitanje svih će biti da li će se odlučiti za gradske borbe, za odsudnu odbranu, kao što je tu bio slučaj u Soledaru, u Bahmutu i u Avdejevci. Jer prednost ruske vatrene moći je drastično manja onog trenutka kada uđete u urbane sredine, gde imate nebrojano mnogo obikata koji se mogu iskoristiti u uređenoj odbrani i gde imate suženu mogućnost upotrebe svojih sredstava, podrške, manje su izloženi Ukrajinci, gubici koje bi Rusi mogli dočekuviće biti veći, brzina napredovanja naravno da će opadne“, kaže Radić.

Prema njegovim rečima u daljem toku borbe veliki uticaj imaće moral među vojnicima.

„Moral je zapravo taj najbitni faktor, to je nešto nemerljivo. Osećaj koji ima ruski vojnik i osećaj koji ima, s druge strane, ukrajinski vojnik u ovom momentu. Koliko su spremni da idu do kraja? Da li vi možete bataljonu narediti da ostane na liniji i da je drži i da li Rusi, s druge strane, kao sila koja napada, mogu da svoje ljude motivišu da trpeći velike gubitke nastave dalje. Obe strane imaju svoje prednosti i mane“, kaže Radić.

Dodaje i da se očekivalo da će Rusi brže napredovati, jer je njihov cilj da dođu na pravac koji ide od Kramatorska do Konstantinovke, što je ključna linija komunikacije.

„Tu bismo mogli da pričamo o spekulaciji, kada bi Rusi zauzeli ta dva mesta i Slavjansk koji je malo severnije, onda bi Kremlj mogo da kaže da su postigli neki realan cilj rata, da su oslobodili Donjecku oblast, to su tereni koji su 2014. godine bili delom u rukama ruskih snaga. I u ovom trenutku, u propagandnom smislu, ako bi izbili do tih tačaka, možda bi to bila prilika da kažu, pa evo, to je zapravo bio cilj specijalne vojne operacije“, kaže Radić.

Ističe i da još nismo videli situaciju u kojoj ukrajinska odbrana gubi kontrolu na terenu.

„Oni su se povlačili posle dugotrajnih ruskih napada, u onom trenutku kad je to postalo neminovno odlazili su prema nazad, ali manje-više to su bila kontrolisana povlačenja. Isto tako, rusko napredovanje, verovatno nije izgledalo toko euforično drugoj strani kad znate koliko hiljada žrtava je plaćeno da biste postigli neki cilj. Činjenica je da zapravo je to rat koji se odvija jako sporo, da su pomeranja izuzetno spora, to je zaista brzina puža kad se pogleda mapa i onda shvatite da je to zaista rat resursa, a ne rat onako kako smo obično naučili da čitamo u udžbenicima“, zaključuje Radić.

(N1-Danas)