Александар Радић: Сукоб Украјине и Русије рат ресурса, померања су изузетно спора. То није рат о каквом смо навикли да читамо у уџвеницима

 У претходних месец дана у офанзиви на Курску област украјинска војска је освојила 1.300 километара квадратних, док је Русија наставила офанзиву у Доњецку и заузела највише територије још од октобра 2022.

Ипак, померања на линијама фронта су минимална, руске снаге су више него довољно снажне да зауставе даље кретање Украјинаца унутар Русије, али ни у Доњецкој области још нисмо видели ситуацију у којој украјинска одбрана губи контролу на терену, оцењује војни аналитичар Александар Радић, за Н1.

У изненадном нападу пре око месец дана, Украјина је постала прва земља чија војска је ушла на територију Русије од Другог светског рата. А након што је успела да заустави напредовање украјинских трупа, Русија је наставила офанзиву у Доњецкој области.

Према оцени војног аналитичара Александра Радића, Украјиници су све што су могли да изведу од почетка борбених дешавања на подручју Курске области извели у прва 72 часа, 6, 7, 8. августа.

„Њихове диверзантске извиђачке групе продрле су дубоко, изненадили су Русе. Руси нису имали довољно снаге да их одбаце на том простору. Тамо су били углавном припадници граничних јединица и јединице попуњене војницима на редовном служењу војног рока, док су Украјинци тамо послали врло искусне јединице, батаљоне који су прошли до сада прави ратни пакао у претходних 900 и нешто дана. Укринци су предузели много на изолацији бојишта, користећи вишецилиндричне лансере Америчке производње М142 и М270. Постигли су јако видљиве резултате у дејствима по руским колонама са снагама које су ишле ка фронту. Али с друге стране Укринци су се сударили са једном чињеницом коју упорно игноришу у својим нападним дејствима, а то је да немају превласт у ваздушном простору и да ниједног тренутка њихова авијација, с обзиром на њихов технолошки ниво и борбано стање, нити против ваздушна одбрана рачунајући системе које су добили од НАТО, нису успели да дођу у позицију да наруше потпуну превласт руске авијације“, објашњава Радић.

Додаје и да су, с обзиром на то да је украјинска војска прешла у одбрану, померења већ неколико недеља у Курској области минимална, те да не постоји шанса да заузму нуклеарку код Курска и покушају да је размене за ону у Запорожју.

„Руске снаге које су одведене на терен у Курску област су више него довољно снажне да зауставе даље кретење Украјинаца и да сведу продоре њихових малих група само на зону непосредно где су снаге у додиру. Украјинци су пропустили ту шансу да оду дубље, или заправо је можда нису имали ни од почетка. Стварана је слика о томе да је нуклеарка можда заправо њихов циљ, али мислим да су пре свега Украјинци добили нешто што је у домену политике и пропаганде са упадом у Курску област. Сад су узели један комад терена, показали су да имају офазивни капацитет и пре свега то је снажна порука према Западу која олакшава позицију политичара из западних сила која одлучује да пружи подршку Украјинцима. Јер сада у јавном мјењу могу да презентују да се нешто десило“, рекао је он.

Када је у питању даље напредовање руске војске у Доњецкој области, Радић истиче да је оно континуирано, али минимално.

„Очигледно је да Украјинци не могу да зауставе долазак руских снага до Покровска, а питање свих ће бити да ли ће се одлучити за градске борбе, за одсудну одбрану, као што је ту био случај у Соледару, у Бахмуту и у Авдејевци. Јер предност руске ватрене моћи је драстично мања оног тренутка када уђете у урбане средине, где имате небројано много обиката који се могу искористити у уређеној одбрани и где имате сужену могућност употребе својих средстава, подршке, мање су изложени Украјинци, губици које би Руси могли дочекувиће бити већи, брзина напредовања наравно да ће опадне“, каже Радић.

Према његовим речима у даљем току борбе велики утицај имаће морал међу војницима.

„Морал је заправо тај најбитни фактор, то је нешто немерљиво. Осећај који има руски војник и осећај који има, с друге стране, украјински војник у овом моменту. Колико су спремни да иду до краја? Да ли ви можете батаљону наредити да остане на линији и да је држи и да ли Руси, с друге стране, као сила која напада, могу да своје људе мотивишу да трпећи велике губитке наставе даље. Обе стране имају своје предности и мане“, каже Радић.

Додаје и да се очекивало да ће Руси брже напредовати, јер је њихов циљ да дођу на правац који иде од Краматорска до Константиновке, што је кључна линија комуникације.

„Ту бисмо могли да причамо о спекулацији, када би Руси заузели та два места и Славјанск који је мало северније, онда би Кремљ мого да каже да су постигли неки реалан циљ рата, да су ослободили Доњецку област, то су терени који су 2014. године били делом у рукама руских снага. И у овом тренутку, у пропагандном смислу, ако би избили до тих тачака, можда би то била прилика да кажу, па ево, то је заправо био циљ специјалне војне операције“, каже Радић.

Истиче и да још нисмо видели ситуацију у којој украјинска одбрана губи контролу на терену.

„Они су се повлачили после дуготрајних руских напада, у оном тренутку кад је то постало неминовно одлазили су према назад, али мање-више то су била контролисана повлачења. Исто тако, руско напредовање, вероватно није изгледало токо еуфорично другој страни кад знате колико хиљада жртава је плаћено да бисте постигли неки циљ. Чињеница је да заправо је то рат који се одвија јако споро, да су померања изузетно спора, то је заиста брзина пужа кад се погледа мапа и онда схватите да је то заиста рат ресурса, а не рат онако како смо обично научили да читамо у уџбеницима“, закључује Радић.

(Н1-Данас)