Александар Ивковић: Вучићев имиџ пољуљан и код његових бирача, јер не може да заустави протесте

Власт је покренула серију контрамитинга, али је сада у много у слабијем положају него пре пет година, када су по великим градовима одржавали те скупове, оценио је политички аналитичар Александар Ивковић. Додао је да је имиџ Александра Вучића пољуљан и код његових бирача, јер су од њега захтевали да може да спречи протесте.

Упитан да ли је Србија сада у политичкој кризи или после 13 година покушава да изађе из ње, Ивковић одговара да овде имамо два типа политичке кризе. 

„Институције не раде, Скупштина не може да се састане већ дуго времена. Нови Сад је потпуно дисфункционалан са становишта институција, нема буџет, градоначелник је у оставци. За градоначелника Београда људи се питају да ли уопште долази на посао. То је једна врста политичке кризе“, рекао је Александар Ивковић. 

Друга врста политичке кризе проистиче из тога што је током 13 година дошло до пада поверења у политичке институције – у изборе и парламент пре свега, додао је.

Грађани, истиче, сада виде протесте као једини начин да изразе своје незадовољство – због тога су они све чешћи и чешћи, а захтев студената је да институције почну да раде свој посао, не би ли Србија изашла из те политичке кризе.

„Студенти су пробудили велику енергију и никада није било оволико протеста и људи који желе промене. Промена је реч у коју би све могло да стане – неко жели више правде, неко борбу против корупције“, рекао је он.

Поруке које долазе од власти – од тога како је председник Александар Вучић тај који се бори против корупције, па до недавних хапшења – усмерене су ка бирачком телу власти, казао је. Истовремено, додаје Ивковић, они који протестују желе да се институције боре против корупције, а да Вучић ради оно за шта је као председник надлежан.

„Да ли ће енергија коју су студенти пробудили довести до неких политичких промена? Мислим да то зависи од тога да ли ће студенти прихватити да подрже неку врсту идеје (нпр. о прелазној влади коју пласира опозиција) која ће подићи ове протесте на ниво политичких институција. Дакле, не ниво страначке борбе, јер студенти су очигледно против тога. Али је питање да ли они могу да подрже неко политичко разрешење кризе. Студентска организација је јако децентрализована и тешко је проценити да ли они могу да се усагласе око тога да ли ће протести кренути у том правцу, или ће наставити да траже испуњење својих захтева“, истакао је он.

„Грађани који протестују неће се демотивисати кад се блокаде заврше“

Мишљења је да ће грађани који су на улицама сматрати да посао није завршен, ако дође до краја студентских блокада, али не буде и политичког решења.

„Мислим да се они неће демотивисати, већ ће желети да наставе борбу и да ће их то природно водити до тога да пронађу некога у политичкој арени коме ће дати шансу да их представља. Да ли ће га наћи постојећој опозицији, у некој ванпарламентарној опозицији, или ће се нека организација изродити из студентског протеста, питање је… Вероватно ће бити и једног, и другог. Не верујем да ће постојати један једини актер који ће успети да покупи сву ту жељу за променом“, рекао је.

Запажа и да власт покушава да покупи жељу за променом код својих бирача тако што оснива нови покрет.

„Власт има две стратегије – да не провоцира студенте и да консолидује своје бираче“

Од најаве оставке Милоша Вучевића власт је, сматра Ивковић, одлучила да додатно не провоцира студенте, те да сачека да се студенти уморе. Друга стратегија им је, додаје, да консолидују своје бираче.

„Власт је покренула серију контрамитинга, али је сада у много у слабијем положају него пре пет година, када су по великим градовима одржавали те скупове. Они би можда и сад могли да скупе људе у Београду, али очигледно процењују да би то било огромна провокација, па бирају мања места. Оно што такође видимо је да је председник Вучић лично кренуо у неку врсту председничке кампање, иако више не може да се кандидује за председника. Вучић снима ТикТок видее који треба да га хуманизују, јер је свестан да је његов имиџ једини и главни адут власти“, рекао је политички аналитичар.

Вучићу је код његових гласача имиџ нарушен, не само због студентских захтева, већ и због неспособности власти да спречи студентске протесте и реши блокаде, додао је.

Стратегија у медијима блиским власти је да спрече да се створи политичка алтернатива, навео је.

Шта ради опозиција?

„Провладини медији настоје да спрече да енергија коју су студенти створили пређе на политичке актере, пре свега на актуелну опозицију. За власт би био чак и бољи сценарио да се појави неко скроз нови, јер би они били неорганизовани. Тренутна опозиција, каква год да јесте, има неку инфраструктуру и стога би била изазов за власт, ако успе да покупи студентско незадовољство“, казао је.

Лидери парламентарне опозиције су сви пласирали идеју прелазне владе, подсетио је.

„Међутим, уколико студенти то не подрже, мислим да неће бити велике шансе да се то деси. Гласачи опозиције очекују од њих две ствари – јединство и да буду видљиви и активни, али да се не мешају студентима у протесте. Ово друго је тешко изводљиво, како да буду видљиви а да студентима ‘не отимају микрофон’. Добро је што студентима не упадају у протесте, али мислим да се полако ствара осећај да сада треба да покажу активност и постојање неког плана, који се не своди само на прелазну владу“, рекао је.

Да избори нису опција, да студентске захтеве треба подржати, да Експо треба да се откаже јер је „полигон за корупцију“, да је потребна експертска влада – све су то предлози који имају подршку у опозиционој јавности, додао је.

Међутим, оцењује да опозиција још увек није симболички показала своје јединство.

„Мислим да је јединство управо оно што им је донело добар резултат на изборима у децембру, док су разочарали гласаче када су се разјединили у јуну. Од 12 опозиционих странака у парламенту гласачи прво очекују јединство, као обећање да ће сарађивати у будућности“, закључио је.

(Н1)