уторак, 20. април 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Алекса Бечић: Оставка није знак слабости, ниједан појединац, био он председник парламента или министар, не сме бити изнад потребе очувања воље народа
Хроника

Алекса Бечић: Оставка није знак слабости, ниједан појединац, био он председник парламента или министар, не сме бити изнад потребе очувања воље народа

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 07. април 2021.

Ниједан појединац, био он предсједник парламента или министар, не смије бити изнад потребе очувања воље народа, очувања односа унутар Владе и парламентарне већине, а оставка није знак слабости, већ знак мудрости и спремности на жртву зарад општег добра, и није вреднија од слободне, помирене и уређене Црне Горе - казао је предсједник Скупштине Алекса Бечић у обраћању јавности.

Бечић је, у изјави достављеној "Вијестима", поручио да државом неће управљати "криминал унутар Црне Горе", нити да ће се "Црном Гором управљати изван Црне Горе".

Казао је да забрињавају радикализам, екстремизам и мржња која се, како је оцијенио, може примијетити у дјеловању "десничарских друштвено-политичких организација."

Обраћање Бечића преносимо у цјелости:

"Поштоване и драге грађанке и грађани, народе Црне Горе,

Процес транзиције власти којем Црна Гора свједочи први пут у својој историји протиче динамично уз много изазова, препрека и опструкција. Међутим, оно што посебно буди пажњу, стрепњу, али и противљење огромне већине грађана Црне Горе јесте радикализам, екстремизам и мржња коју детектујемо у дјеловању десничарских друштвено-политичких организација. Они нијесу бројни, напротив, али су бучни. Методологија им је иста, само им је боја различита.

И на личном примјеру видите да сваког дана свједочимо претходно реченом. У току једног истог дана за једне сам четник и руски агент, само зато што хоћу помирење, зато што нећу да рушим Владу и зато што се борим против њиховог криминала. За друге сам, пак, противник Срба и амерички човјек, зато што поштујем Споразум који сам потписао у септембру и који су, гле чуда, тада сви здушно подржали, зато што нећу да ратујем, већ сарађујем са међународном заједницом, зато што нећу да дозволим да се бивши режим врати на власт, да изгубимо повјерење међународне заједнице, те да то повјерење поново придобије ДПС и зато што нећу да бијем изгубљене битке којих сам се нагледао свих ових година и још током свог дјетинства.

Кратко речено, ако нећете у националне ровове једних или других, ако нећете у њихова кола идеолошког оргијања, ако нећете да се бијете у прса, пријетите браћи, призивате зло, ако нећете да имате шефа, онда сте издајник. Издајник чега? Издајник мржње, издајник јефтиног национализма, издајник играња осјећањима људи, издајник пребирања по костима предака, издајник подјела, издајник примитивизма, издајник криминала и подаништва. Томе ћу се увијек снажно супротставити. Против тога ћу увијек одлучно бити. Могу да нестанем и политички и суштински, могу да се не бавим овим послом, али да одустанем од пристојне, грађанске, помирене, европске Црне Горе нећу никада.

Народе Црне Горе, ви сте ми свједоци да сам од првог дана бивстовања Демократа, субјекта који је настао из снажне жеље за политичким и друштвеним промјенама, а којем се за ових 6 година подметало све и свашта, и сам био предмет разних облика сатанизације и беспризорних негативних кампања и вјештачких афера. Тако, сјетићете се да су Демократе свој Оснивачки конгрес одржале 31. маја 2015. године, а већ сам 1. јуна био сам означен као издајник. Нису се извинили ни након ослобођења Будве, ни након ослобођења Котора, ни након ослобођења Херцег Новог, ни након ослобођења Берана, ни након ослобођења Андријевице, ни након ослобођења Никшића. Хајде што се нису извинили, већ што и након 30. августа и огромне побједе свих грађана и ослобођења Црне Горе, настављају са лијепљењем истих или сличних етикета.

Сјетите се какве су бестидне квалификације Демократама и мени лично лијепљене након што смо покушали да ријешимо кризу и допринесемо нормалнијем изборном амбијенту кад смо ушли у Одбор за изборну реформу. Кад смо повукли принципијелан и одговоран потез и изашли из Одбора због Закона о слободи вјероисповијести и на тај начин изразили протест заједно са великим бројем грађана на улицама широм Црне Горе, нисмо чули извињење. Напротив, и тада се радило против Демократа.

Кад смо саопштили да све анализе говоре да само три опозиционе листе доводе до развлашћивања ДПС-а и из тог разлога одбили заједничку опозициону листу, на сва звона смо проглашавани за издајнике. И десило се да је тадашња опозиција у тачно онолико колона за колико смо се ми и залагали побиједила на Парламентарним изборима и остварила историјски резултат. Нисам ни тада чуо да се неко макар зацрвенио због епитета који су нам приписивани са чисто ускогрудим мотивима. Напротив, наставило се.

Обећали смо да ћемо неправду исправити и да ћемо измијенити Закон о слободи вјероисповијести и из њега уклонити чланове, који дијеле. На сједници од 28. децембра на којој се усвајао поменути закон, када је кренула опструкција опозиције, опет они исти су тврдили да ја нећу смјети да испуним обећање и успјешно доведем сједницу до краја. И сад сам поносан што сам одлучним вођењем сједнице спријечио све опструкције, наставио сједницу и поред разних предлога, ријешио проблем опструкције, што је довело до усвајања Закона о измјенама и допунама Закона о слободи вјероисповијести, чиме сам по ко зна који пут демантовао сијаче магле и подјела. А од њих опет – ни гласа.

За педаљ устукнути нећемо, јер нити ће се они вратити на власт, нити ће криминал унутар Црне Горе управљати Црном Гором, нити ће се са Црном Гором управљати изван Црне Горе. Ни сада, ни никада више

Зато џаба прљаве кампање, џаба ботовске страже, џаба увреде и примитивазам, џаба плаћена машинерија. Никшић вам је то ваљда показао, али лекције нијесте изгледа научили. Ово је мудар народ, ово је постојан народ, ово је достојанствен народ, ово је народ који не трпи подаништво, ово је народ који се не да преварити. Ако мислите да ћемо устукнути пред вашим центрима моћи, финансијерима, шефовима, да ћемо се помјерити зато што немамо прљаву логистику, прљаве паре, грдно се варате. Заборавили сте да ми имамо најјачи центар моћи, а то је народ Црне Горе, зато запамтите - за педаљ устукнути нећемо, јер нити ће се они вратити на власт, нити ће криминал унутар Црне Горе управљати Црном Гором, нити ће се са Црном Гором управљати изван Црне Горе. Ни сада, ни никада више.

Изборна воља грађана изражена 30. августа је светиња. Са њом нема игре. Зато сваки појединац, ко год био, почевши од мене до сваког министра, не смије бити изнад потребе очувања воље народа, очувања односа унутар Владе и парламентарне већине. Оставка није знак слабости. Оставка је знак мудрости и спремности на жртву зарад општег добра. Ниједна оставка у Црној Гори није вреднија од остварења сна многих генерација и историјског циља. Ниједна оставка није вреднија од слободне, помирене и уређене Црне Горе. И ми смо се помјерили свима, сваки ресор поклонили другима зарад смјене ДПС-а. Како тада, тако ћемо и сада. И увијек. Гдје год смо препрека смјени ДПС-а, спремни смо да се помјеримо.

Изборна воља грађана изражена 30. августа је светиња. Са њом нема игре. Зато сваки појединац, ко год био, почевши од мене до сваког министра, не смије бити изнад потребе очувања воље народа, очувања односа унутар Владе и парламентарне већине. Оставка није знак слабости

Народе Црне Горе, код нас се за вриједност уздржавања од сукоба зна од давнина. То нам је, ипак, и поред супротних примјера, свима у крви. То је дио нашег кода. Сјетићете се да и први примјер чојства и јунаштва код Марка Миљанова говори о томе како је Милован Јаничин Вујошевић из Брскута „свакога чоека мога на мејдан добит“. На питање: „Како, стрико Миловане?“ он је одговорио: „Ласно, душе ми! Он се наиједи, па ме псује, скачући и дрктећи од иједа! Ја не говорим ништа. Кад сјутрадан, он ка квасан, стиди се и каје од својије ријечи! Ето, ја добио, а он изгубио!“ У Примјерима чојства и јунаштва су људи свих вјера и нација, али их Марко Миљанов не гледа као људе ове вјере или ове нације, већ о њима говори као о људима или нељудима. Већ код њега се искристалисала та потреба за узајамним разумијевањем људи различитих идентитета који живе на истом простору. Вођен управо том потребом, он је описивао не само животе и обичаје својих Црногораца и Брђана, већ и живот и обичаје комшија “Арбанаса” у чијем је окружењу живио. То је Црна Гора какву су нам оставили наши преци и наши великани, Црна Гора суживота и узајамног разумијевања, Црна Гора од које ни ми немамо право да одступимо, ма колико удара да због тога отрпимо.

Зато, народе Црне Горе, док се ми бавимо Сребреницом, Косовом, партизанима, четницима, комитама, ауто колонама, Црна Гора чека. И чека и губи. Хајде да коначно дође на ред и Црна Гора. Да коначно погледамо у будућност. Зато, у памет се, колеге министри. У памет се, колеге посланици. У памет се, народе Црне Горе."

(Вијести)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће ЕУ признати руску и кинеску вакцину против коронавируса?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер