Албански професори: „Срби нису постојали у средњем веку. Цркву у центру Приштине требало је срушити. Београд исценирао погром у марту 2004“. Епархија рашко-призренска: Отворени позив за уништавање верских објеката СПЦ

Епархија рашко-призренска Српске православне цркве изражава дубоку забринутост и снажан протест поводом овонедељних изјава двојице албанских професора о православним споменицима на Косову, међу којима је и она да је Цркву Христа Спаса у Приштини требало срушити након рата на Косову.

Реч је о професорима Јусуф Буџови и Енвер Реџа који су прекјуче гостовали у емисији „Конфронт“ на ТВ Коха, посвећеној немирима у марту 2004. године на Косову, када се догодио Мартовски погром, под називом „Цена марта 2004.“

Анализирајући догађаје од пре 21 годину, та би цена према њима била то што су, како сматрају, тадашњи немири одложили проглашење независности Косова.

То их је навело и да кажу да је све то био сценарио Београда, уз тврдње да је управо на то пре немира међународну заједницу упозоравао тадашњи председник Косова, Ибрахим Ругова.

„Нису били случајни, нису пали са неба, већ су били део одређене политике, сценарија Београда који је користио споменике, цркве у хегемонистичке сврхе“, казао је Буџови, наводи се на порталу Коха.

Његов колега Реџа, говорећи о црквама и српским средњовековним споменицима на Косову, казао је да они „не могу бити српски“ јер:

„Српског народа није било у средњем веку“.

Српску православну цркву даље је оптужио да је она уско повезана са српском државом, да благосиља ратове, те да присваја наслеђе, али:

„Не верујем да ће у томе успети јер ни међународни фактор није прихватио да су то само српски споменици“.

Говорећи даље о српским црквама, Буџови је у једном тренутку казао да је православну цркву у центру Приштине „требало срушити одмах након рата“, јер је она „насилна“ и направљена у „околностима војног хегемонизма на Косову“.

„Ова црква је изграђена 1996. године, то је најнасилнија црква која је направљена у околностима војног хегемонизма на Косову. Та црква у објекту Универзитета намерно није заштићена, убеђен сам да су одређене политичке структуре Косова ослањајући се на далавере које су правили у Бечу са Ахтисаријевим пакетом тражиле да се одређени објекти православне цркве чувају и у Приштини, у смислу да имамо трином, католичку цркву-православну цркву-џамију. То је антиисторијски, зато што је држава Косово дозволила да се у универзитетском центру једна насилна црква легитимизује“.

Епархија рашко-призренска: Отворени позив за уништавање верских објеката

Све ове наводе, посебно ону о томе да је цркву у Приштини требало срушити – осудила је данас Епархија рашко-призренска која је изразила забринутост и протест.

Изјаве двојице професора су, сматрају, запаљиве и крајње неодговорне, али и неисторијске и спекулативне.

Међу бројним изреченим Епархија посебно издваја ону – да је недовршену цркву Христа Спаса требало срушити одмах након рата.

Зашто?

Та је изјава, сматра Епархија, отворени позив за уништавање верских објеката и облик говора мржње.

„Она је у исто време скандалозна и опасна. Објављивање такве изјаве у водећем косовском медију није само провокација, већ представља отворен позив на уништавање верских објеката и очигледан је облик говора мржње, који мора бити недвосмислено осуђен од свих који цене мир, верску слободу и културни суживот“.

Истучу да црква Христа Спаса – јесте освећени храм који припада Српској православној цркви, иако није довршена.

„Позивати на њено рушење значи подстицати верску нетрпељивост, охрабривати брисање културног идентитета и изазивати додатне тензије у региону који и даље носи тешко бреме сукоба“, нагласила је Епархија.

Сматрају да оваква реторика – озбиљно подрива сваки напор ка помирењу и:

„Међусобном поштовању заједница на Косову“.

И не само то, таква реторика је и кршење људских права, сматра Епархија.

„Она такође представља кршење основних људских права, укључујући право на слободу вероисповести и заштиту културног и верског наслеђа, загарантованих како међународним, тако и косовским законима“.

Изјаве да српски народ није постојао у средњем веку супротне међународној литератури

Поручују даље да их подједнако узнемиравају и друге тврдње наведене у истом тексту, јер оне, тврде, нису само чињенично нетачне, већ и:

„Опасно ревизионистичке. Негирање постојања српског народа у средњем веку од стране господина Реџе, као и одбацивање српског карактера средњовековних православних споменика на Косову и Метохији, историјски и научно је неодбрањиво. Такве изјаве су директно у супротности са обимном међународном академском литературом и документованим историјским изворима“.

„Постојање српске средњовековне државе, њених владара и развијеног црквеног и културног живота на Косову и Метохији представљају историјску чињеницу потврђену бројним повељама, архитектонским остацима и уметничким делима, који су одавно предмет проучавања и признања међународних стручњака у области историје и уметности“.

Епархија даље наглашава да СПЦ своје светиње на Косову – никада није ни доживљавала као нешто искључиво своје, већ да су оне део ширег културног и духовног наслеђа целог човечанства, односно да припадају свим људима добре воље.

„Управо из тог разлога четири најзначајније српске православне светиње на Косову и Метохији — Манастир Пећка патријаршија, Манастир Високи Дечани, Манастир Грачаница и Црква Богородице Љевишке у Призрену — уврштени су на Листу светске баштине УНЕСКО-а“, наводе.

Подсећају да се споменути споменици, штавише, због реалне и сталне угрожености њиховог опстанка, више од две деценије налазе на Листи угрожене светске баштине. Реч је о статусу који, истичу, није додељен политички.

„Додељен је као последица њихове изузетне историјске вредности и потребе за хитном међународном заштитом, која је и данас актуелна и неопходна“, истичу.

Негирање наслеђа СПЦ супротне законима Косова

Свако негирање наслеђа СПЦ и идентитета, поручила је даље Епархија, подрива и владавину права, нарочито јер и косовско законодавство јасно препознаје Српску православну цркву и њена имовинска и културна права.

„Тврдње које настоје да избришу српски православни идентитет ових светиња и присвоје их као албанску културну баштину не само да противрече документованим чињеницама и историјском континуитету употребе, већ су у отвореној супротности са законима Косова. Косовско законодавство јасно препознаје Српску православну цркву и њена имовинска и културна права. У то спадају и специјалне заштићене зоне око најважнијих и најугроженијих светиња, у чијем раду активно учествује и Црква преко Савета за спровођење закона о заштићеним зонама“.

Грубо и опасно фалсификовање добро документованих догађаја у марту 2004.

Епархију посебно брине и изјава о томе да је Мартовски погром из 2004. године – било дело Београда. Догађаји од тада су, наводе, били дело албанских екстремиста и то, подсећају, подстакнутих запаљивим медијским извештајима и националистичком реториком.

„Ови нереди, који су у међународној заједници препознати као највећи излив насиља на Косову након рата 1999. године, несумњиво су били дело албанских екстремиста, подстакнутих запаљивим медијским извештајима и националистичком реториком. У тим данима ужаса спаљено је или тешко оштећено 30 српских православних храмова и манастира, протерано је 4.000 људи — углавном Срба и Рома — уништено је на стотине кућа, а 19 особа је изгубило живот“, нагласили су.

Подсећају да су догађаје тада осудили сви релевантни међународни чиниоци, укључујући КФОР, УНМИК и многе светске владе.

Самим тим, изјаве ових професора су и вређање историје али и потпуно игнорисање људске патње, посебно јер оне долазе у данима када српски народ обележава годишњицу тог погрома.

И не само то:

„Ово указује на забрињавајућу тенденцију преписивања историје у правцу оправдавања прошлог насиља и потенцијалног охрабривања нових напада“.

Митрополит Теодосије и са Соренсеном говорио о угрожености споменика СПЦ

Епархија наводи да је, управо због оваквих честих изјава са албанске стране, епископ рашко-призреснки Теодосије, са специјалним представником Европске уније за дијалог Београда и Приштине, као и са другим међународним званичницима који посећују Косово – изразио хитну потребу за јачањем институционалне и физичке заштите српских православних светиња и верника.

„Та потреба произилази из реалности трајне и отворене угрожености, што потврђује и недавно скрнављење испоснице Светог Петра Коришког код Призрена из XИИИ века…То представља отворен пример занемаривања, па чак и непријатељства локалних власти према не само српској православној већ и према културној баштини уопште. Овај вандалски чин, изведен без обзира на светост и историјску вредност локације, показује колико је српско православно наслеђе на Косову и даље угрожено и како се косовски закони не поштују од стране самих институција“.

Коха се сврстава на страну оних који желе да продубе поделе и наставе конфликт, одбацити говор мржње

Најзад, Епархију додатно забрињава и што је један од водећих медија на Косову, какав је Коха, одлучио да садржај објави, иако је он „запаљив и агресиван“.

„Давањем простора гласовима који шире мржњу, позивају на насиље и изврћу историјску истину, ‘Коха’ урушава сопствени углед и морални ауторитет. Уместо да доприноси култури мира, толеранције и међусобног разумевања — вредностима неопходним за будућност свих на Косову — овај медиј се отворено сврстава на страну оних који желе да продубе поделе и наставе конфликт“, поручују из нагласак да ово и није први пут.

На сличан начин Епархија је и пре пар година реаговала поводом текста који је објавила Коха, а који, како су навели 2020. године, не доприносе изградњи демократског друштва једнаких грађана и права свих на Косову: https://tinyurl.com/2a9buofs

На крају, Епархија рашко-призренска позива све одговорне институције, међународну заједницу и људе добре воље, како на Косову, тако и широм света, да одбаце говор мржње и „историјски ревизионизам“.

„Наслеђе Косова и Метохије није својина једне заједнице, већ заједничко наслеђе које мора бити сачувано у истини, правди и миру. Време је да се то наслеђе заштити не само речима, већ конкретним делима која ће обезбедити поштовање достојанства и права свих верских и етничких заједница на Косову и Метохији“, закључују.

(КоССев)