Ацо Томић за Прес: ЦИА ми смешта убиство Ђинђића

Бивши шеф војне безбедности генерал Ацо Томић каже у интервјуу за Пресс да не страхује од покретања нове истраге о политичкој позадини убиства премијера Зорана Ђинђића. Томић наглашава да нема апсолутно ништа са тим убиством и истиче да би „одавно био стрељан да су му у 'Сабљи' нашли бар и мрвицу одговорности"

Томић тврди да се прича о његовој одговорности данас, седам година касније, понавља из политичких разлога. Он је уверен да ЦИА не може да му опрости откривање шпијунске афере 2002. и да му зато Американци смештају оптужбе.

Већ неколико дана у јавности се објављује да сте умешани у убиство Ђинђића. Наводно, терети вас „земунац" Милош Симовић. Зашто не одговарате?

- Па, шта више и коме да причам?! Понавља се годинама иста ствар. То су све глупости! Био сам у Специјалном суду кад ме је Ната Месаровић звала. Као сведок сам тамо дао исказ, осумњичени нисам био... Изјаву сам дао и у суду. Рекао сам све што знам, одговорио на сва могућа питања... И суд је, на крају, изрекао пресуде. Сада је питање зашто се суд у време суђења није бавио некаквом мојом одговорношћу него се сада накнадно потеже та прича?

На расветљавању политичке позадине не ради суд већ Специјално тужилаштво. Батић тражи анкетни одбор...

- Хоће да формирају анкетни одбор?! Што? Је л' да опет заташкају нешто?

О каквом заташкавању причате?

- Анкетни одбор никад ништа у Србији није решио. Нека се надлежне институције баве политичком позадином убиства, а не некакав анкетни одбор. То је измишљена институција, то у правосуђу не постоји. Него, ако хоће да утврде истину, нека одреде људе који ће то да реше, да се коначно стави тачка на ту причу, да се једном засвагда каже: „Премијер је убијен због тога и тога.". Нека утврде истину, а не овако. Мени је првом то у интересу...

Сигурно вам је то у интересу?!
- Како није? Више ми се на главу попело једно те исто! У протеклих седам година не прође ни годину дана а да се у медијима не покрене иста та прича... И увек се набрајају Томић, Раде Булатовић и Коштуница. Па, докле више? Нека покрену поступке, нека учине нешто...

Беба избегава Томића

Разговор са генералом Томићем обавили смо јуче испред суднице у Палати правде, где је јуче имао суђење с Владимиром Бебом Поповићем.

- Тужио сам Поповића јер је на промоцији ЛДП-а у Сава центру рекао да „држава награђује Ацу Томића, убицу Зорана Ђинђића". Уз тужбу сам приложио ЦД, снимак тог његовог говора. Тужба је од 2008. и ево тек данас је било прво рочиште... Суђење је одложено за октобар, јер се окривљени није појавио. И ето видите где је наше правосуђе, како се ради. Кад Поповић треба да одговара, он не долази. И може како хоће, ради како год хоће. То су му дозволили држава и правосуђе. Нисам ја сигурно.

Најављује се да би тужилац могао да, на основу исказа Милоша Симовића, обнови истрагу против вас?

- Не плашим се ничега, чиста ми је савест! Само, нисам ја чуо да је тужилац било шта најавио. То само пише у једном дневном листу, као њихово сазнање...

Осумњичени сте 2003. да сте дали гаранције Легији и Спасојевићу да се војска неће мешати након убиства.

- Ма, хајте молим вас! Та питања немају никаквог смисла. Па, био сам у затвору три и по месеца без икакве везе... Да су могли мрвицу нечега да ми нађу у „Сабљи", давно бих био стрељан! Све је то политички, све је то кампања.

Ко води кампању против вас?

- Од момента кад су ме прозвали да сам ја некакав Коштуничин човек, од хапшења оног несрећног Џона Дејвида Нејбора (службеник америчке амбасаде-прим. аут) и бившег начелника Генералштаба Момчила Перишића у „шпијунској афери" 2002, не престаје кампања против мене. Суштина су Нејбор и Перишић. Документовао сам њихову шпијунску делатност, моја служба их је похапсила... И зато ми сад ЦИА смешта оптужбе.

Какве сад везе имају хапшење Перишића и убиство Ђинђића?

- Како нема везе?! Има везе. Американци то никад не могу да ми опросте. То је то. То је та веза. То је суштина.

Да ли ви претпостављате ко политички стоји иза убиства Ђинђића? Били сте шеф војне безбедности...

- Како ја на то могу да одговорим? Био сам начелник Управе војне безбедности. Дакле, моја служба се бавила војском... Уосталом, да вас подсетим, реаговао сам пре него сви други у земљи. Када се атентат десио, отишао сам код председника СРЈ Маровића и рекао да морам да наредим неке мере.

Говорите о 12. марту?

- Тако је. Наредио сам одмах да војна полиција изађе и блокира град. На неким местима смо чекали и по четири сата да дође цивилна полиција...

Оптужујете полицију?

- Не знам ја шта то значи, ви то видите.

Осећате ли икакву одговорност или кривицу у убиству премијера?

- Ма хајте, молим вас.

(Разговор водила: Биљана Бојић)