021.рс: На челу Академије струковних студија у Новом Саду, наћи ће се један од оптужених у случају за незакониту продају и издавање диплома у БиХ

На челу Академије струковних студија у Новом Саду, коју покрајинска власт покушава да направи, наћи ће се један од оптужених у случају за незакониту продају и издавање диплома у Босни и Херцеговини.

 Како је 021.рс писао, покрајинска власт планира да Високу пословну, Високу техничку и Високу школу за васпитаче уједини у академију.

За председника Привременог Савета академије био би именован Драган Ђурановић. Управо се против њега, и још 20 других особа, пред Судом Босне и Херцеговине води поступак за незакониту продају и издавање диплома.

Ђурановић за 021.рс каже да у овом случају он није крив. Како објашњава, у тренутку када су се догодили случајеви због којих се води поступак, он није ни био на ПИМ универзитету.

У Привременом Савету нове Академије струковних студија ће чланови бити и адвокат Милан Лазић, др техничких наука Љиљана Милетић, др социолошко-правних наука Биљана Ратковић Његован и професор физичког васпитања Нермин Фелећ. Вршилац дужности председнице Академије требало би да буде Милица Ничић.

Како је потврђено за 021.рс, и Љиљана Милетић и Биљана Ратковић Његован биле су у одређеном периоду запослене у Високој пословној школи, као и будућа в. д. председница Милица Ничић. 

Покрајинска власт одлуку о припајању три различите високе школе планира да представи на седници Скупштине Војводине у четвртак, 19. фебруара, док током израде нацрта ове установе нису учествовале у процесу и све су се изјасниле да се противе оваквом начину уједињења у академију.

Све ово код челника ових високообразовних установа буди сумњу у процес.

Оптужница у БиХ

Драган Ђурановић, виђен за председника Привременог Савета Академије струковних студија Нови Сад, рођен је 1966. године у Добоју, у Босни и Херцеговини. 

Како пише у биографији достављеној покрајинским одборницима, држављанин је Републике Србије и поседује стан у Новом Саду. 

Дипломирао је на Економском факултету у Суботици, док је магистрирао на Економском факултету у Бања Луци, а докторску дисертацију је одбранио на Универзитету у Источном Сарајеву. Након тога је почео да предаје на факултетима у Босни и Херцеговини и Србији, међу којима је и Универзитет за пословни инжењеринг и менаџмент у Бања Луци.

Управо се због рада на овом универзитету против њега води процес и пред Судом Босне и Херцеговине. Оптужницом Тужилаштва БиХ из јула 2024. године терети се да је починио кривично дело Удруживање ради чињења кривичних дела у вези са кривичним делима Недопуштена трговина, Злоупотреба службеног положаја или овлашћења и Фалсификовање или уништавање службене исправе.

Сумња се да је као ректор на Универзитету за пословни инжењеринг и менаџмент "ПИМ" заједно са другима омогућио стицање дипломе дипломираног економисте за више особа.

Како пише у оптужници коју је Тужилаштво БиХ објавило на свом званичном сајту, оптужени Г. Л., Драган Ђурановић и "ПИМ" осумњичени су да су од 2019. омогућили бесправно стицање дипломе за три особе, а које су издате у јуну 2021. године.

"То је учињено тако што је извршено ретроактивно завођење одлучних, а неистинитих чињеница у матичним књигама и другим евиденцијама ове школске установе, које завођење је организацијом рада ПИМ-а омогућио Драган Ђурановић", пише у оптужници.

Према изјавама сведока, они су у априлу 2019. године уписали факултет, а оптуженом Г. Л. су тада на руке платили 1.000 КМ (скоро 60.000 динара), а за услуге посредовања при упису и за писање и израде семинарских и дипломског рада. Додатно, како би изгледало да су правовремено уписали факултет, постоје докази да су испите "полагали" и пре него што су према њиховим изјавама и уписали ову установу, а за стицање дипломе платили су 3.000 КМ (скоро 180.000 у динарској противвредности). 

Овај процес води се против још 20 физичких и правних лица у Босни и Херцеговини, а за издатих најмање 49 високошколских диплома мимо прописа.

Како је из Тужилаштва БиХ потврђено за 021.рс, у овом предмету је у току главни претрес пред судом.

С обзиром на то да је тужилаштво навело да ће тражити меру забране обављања дужности у високошколским образовним институцијама, за 021.рс наводе да је суд решењем од 11. фебруара ове године наредио одређене мере против Ђурановића, не наводећи које су. Из Суда БиХ нису одговорили на питања.

У биографији достављеној покрајинским одборницима не наводи се Ђурановићева функција ректора на овом универзитету.

Драган Ђурановић за 021.рс потврђује да се против њега води поступак у БиХ, те да не може детаљно говорити о предмету, али наводи да у овом случају није крив и да ће његову кривицу утврдити Суд БиХ.

"На Универзитету за пословни инжењеринг и менаџмент нису издаване лажне дипломе. Ја сам био у статусу в. д. ректора од октобра 2019. године, а статусни проблем три студента који су уписали само четврту годину, јер су три године завршили на другом универзитету, везан је за школску 2018/19. годину, када нисам ни био на ПИМ универзитету", истакао је он у одговору.

Када је реч о изреченој забрани суда, он наводи да је реч о забрани која се односи на обављање ректорске функције на Универзитету "ПИМ" док траје поступак. Свакако, истиче, своју оставку на то место дао је по формирању предмета пред тужилаштвом у БиХ.

"Ја сам у високом образовању 25 година и обављао сам функције продекана и заменика шефа департмана на државним факултетима. Увек сам за рад са студентима добивао високе оцене у њиховим анкетама, што се може проверити. Поред универзитетског позива, ја сам се бавио и привредним активностима. Факултет сам завршио пре 35 година, магистрирао пре 25 година, а докторирао пре 22 године. Уз то сам и песник и писац који је награђиван за роман и Златном значком Културне заједнице Србије 2019. године. Не мањка ми универзитетског, привредног, песничког као и књижевног искуства, те евентуално моје именовање на функцију председника Привременог Савета, не може ме затећи неспремног", истиче Ђурановић за 021.рс.

Ипак, како додаје, неке ситуације и догађаје није могао предвидети.

"Оне вас једноставно затекну и морамо се носити са тим радом и истином", рекао је он, те приложио и уверење о неосуђиваности Министарства унутрашњих послова БиХ.

Академија у Новом Саду: "Бабе и жабе"

 Како је 021.рс писао, покрајинска власт планира да три високе школе у Новом Саду уједини у Академију струковних студија. Међутим, и Висока пословна, и Висока техничка и Висока школа за васпитаче противе се овој одлуци.

 Ддатно, висока школа у Сремској Митровици сама ће постати Академија струковних студија Сирмијум, што је такође упитна одлука покрајине.

 Директор Високе техничке школе Бранко Савић за 021.рс објашњава да није јасно ко је овај предлог уопште састављао, да када је дошло до изјашњавања школа нису достављена имена људи који ће бити на челу иако су била позната, те да повезивање оволико разнородних школа нема смисла.

 У Војводини има пет васпитачких, три техничке и једна пословна висока школа, а Савић објашњава да је на почетку предлог био да се истородне школе уједине у академије. То би, како оцењује, имало смисла.

 "Ако су хтели да направе нешто добро, требало је да повежу три техничке школе у Војводини и на тај начин ојачају кадар, чиме би постигли добро и за студенте, и за те школе, као и за покрајину и државу. Тако бисмо имали, на пример, више доктора машинства или електротехнике, настава би била квалитетнија", објашњава он.

 Са друге стране, повезивањем васпитачке, пословне и техничке школе не види могућност да се створи корист за студенте.

 "На пример, ако ми образујемо неке студенте за привреду, нема говора да ће они сада бити компетентнији када би се ове три школе повезале, али то има смисла када би у академији биле само техничке школе", каже Савић.

 Као додатно зачуђујућу чињеницу помиње и то да је високој школи Сирмијум у Сремској Митровици омогућено да сама постане академија, док то јединој Високој пословној школи није дозвољено.

 Директор Високе пословне школе у Новом Саду Никола Јанчев за 021.рс објашњава да је, када је први пут поменуто питање о оснивању академија, речено је да свих девет у Војводини морају ићи заједно, те да није могуће да само једна постане академија.

 "Ми смо тада рекли да, ако мора, ВПШ може сама да прерасте у академију, с обзиром на то да имамо капацитете и људске и просторне. Постоји разлог зашто је наша зграда у центру кампуса - јер је старија и од самог Универзитета и ми имамо могућност да прерастемо сами у академију. Међутим, тада нам је речено да то није могуће и да морамо да се спојимо. Ипак, сада видимо да Сирмијум може сам", наводи он.

 Поставља се питање, додаје, због чега Високој пословној школи није дата иста могућност, него се три школе које немају заједничку основу уједињују. Уместо тога су они, као и друге две високе школе, у ову одлуку упућене тек средином јануара када им је на изјашњење достављен нацрт одлуке, без наведених чланова Привременог Савета и в. д. председника Академије.

 "У овом моменту, када је универзитет почео напокон да ради, зашто се не може сачекати октобар да би се покренуло ово питање. Држава је требало да пошаље комисије у школе и да види капацитете којима располаже, и да на основу тих резултата одлучи. Зашто нас онда питају за било какво мишљење, ако су они већ донели одлуку, а сви смо против оваквог спајања", наводи директор.

 Бранко Савић додаје и да је забрињавајуће и то што није јасан временски период оснивања и шта ће бити са студентима који су своје студије започели по садашњем моделу, као и да нису јасна правила како ће се у будућности рангирати за упис на буџет и слично.

 Из Високе школе струковних студија за образовање васпитача су у свом допису покрајинском секретаријату изразили изненађеност овим нацртом, с обзиром на то да нико из школе није био укључен у креирање истог. Како им нису достављене информације о особама које ће бити на челу Академије, Савет ове школе није могао ни да процени да ли се међу члановима налазе особе компетентне за област високог предшколског образовања и васпитања.

 "То нас поред забринутости ставља и у положај несигурности у погледу тога да ли ће Привремени савет моћи да сагледа специфичности наше области и да ли ће бити у стању да одлуке доноси у најбољем интересу Школе. Даље, у вашем допису изостаје планиран датум формирања Академије, што Школу доводи у стање неизвесности када је реч о могућности реализације планираних активности", наводи се у образложењу.

(021.рс)