Uticaj ratnih sukoba na Bliskom istoku na cenu nafte - Energetska panika pred vratima

Istorijski posmatrano, ratni sukobi predstavljaju jedan od najvažnijih uzroka naglih i dugotrajnih skokova cena nafte, naročito kada su povezani sa regionima ključnim za globalnu proizvodnju i transport energenata.

Najznačajniji cenovni šok dogodio se tokom arapsko-izraelskog rata 1973. godine, kada su arapske članice OPEK-a uvele naftni embargo protiv Sjedinjenih Američkih Država i njihovih zapadnih saveznika

Najznačajniji cenovni šok dogodio se tokom arapsko-izraelskog rata 1973. godine, kada su arapske članice OPEK-a uvele naftni embargo protiv Sjedinjenih Američkih Država i njihovih zapadnih saveznika. Kao posledica toga, cena nafte je porasla sa približno 3 dolara na preko 12 dolara po barelu u roku od svega nekoliko meseci. Ovaj događaj je izazvao prvu globalnu energetsku krizu, doveo je do stagflacije u razvijenim ekonomijama i trajno je promenio odnos snaga između proizvođača i potrošača energije.

Drugi veliki skok cena nafte usledio je nakon Iranske revolucije 1979. godine, kada je politička nestabilnost dovela do pada proizvodnje od gotovo 4-5 miliona barela dnevno. Iako je realni gubitak ponude bio delimično nadoknađen od strane drugih proizvođača, panika na tržištu je izazvala porast cene nafte sa 15 na više od 35 dolara po barelu. Ovaj događaj je pokazao da percepcija rizika i očekivanja tržišta mogu imati jednako snažan uticaj kao i stvarni poremećaji u snabdevanju.

Bonovi za benzin u Jugoslaviji 1984.

Iransko-irački rat (1980-1988) je dodatno destabilizovao tržište jer su obe države bile značajni izvoznici nafte. Tokom tzv. „Tanker rata“, napadi na naftne tankere i infrastrukturu u Persijskom zalivu ugrozili su sigurnost pomorskih ruta, naročito u blizini Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20% svetske nafte. Kao rezultat toga, cene su ostale visoke tokom većeg dela 1980-tih godina, a tržište je postalo izrazito osetljivo na geopolitičke rizike.

Očekivanja poremećaja u snabdevanju doprinela su kontinuiranom rastu cena tokom narednih godina, što je kulminiralo istorijskim maksimumom od oko 147 dolara po barelu u junu 2008. godine

Sličan efekat zabeležen je tokom Zalivskog rata (1990-1991), nakon invazije Kuvajta od strane Iraka. Tada je tržište privremeno obustavljena isporuka nafte iz Iraka i Kuvajta (oko 4,3 miliona barela dnevno), što je izazvalo nagli skok cena sa približno 17 dolara na preko 40 dolara po barelu u svega nekoliko meseci. Strah od širenja sukoba na Saudijsku Arabiju je dodatno pojačalo tržišnu nestabilnost.

Rat u Iraku 2003. godine nije izazvao trenutni šok poput onog iz 1973. ili 1990. godine, ali je značajno povećao dugoročnu geopolitičku neizvesnost. Očekivanja poremećaja u snabdevanju doprinela su kontinuiranom rastu cena tokom narednih godina, što je kulminiralo istorijskim maksimumom od oko 147 dolara po barelu u junu 2008. godine.

Iranska rafinerija nafte Šahran nakon američko-izraelskog vazdušnog napada 8. marta 2026.

Prema dostupnim procenama, Iran poseduje 9-10% svetskih rezervi nafte i svrstava ga među pet vodećih zemalja po tom osnovu. Istovremeno, sa oko 34 triliona kubnih metara prirodnog gasa, Iran raspolaže drugim najvećim rezervama gasa na svetu, odmah nakon Rusije

Očigledno je da ratni sukobi utiču na cenu nafte ne samo kroz direktno smanjenje ponude, već i kroz povećanje geopolitičkog rizika, neizvesnosti i troškova osiguranja transporta. Posledično, tržište nafte ostaje izuzetno osetljivo na konflikte u Persijskom zalivu i širem Bliskom istoku.

Shodno tome, poslednja ratna dešavanja u tom regionu koja su nastala nakon združenog napada Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na Iran u subotu 28. februara, uzrokovala su otežano snabdevanje i posledično porast cene nafte na svetskom tržištu.

Iran kao energetska sila

Iran predstavlja jednog od ključnih aktera na svetskom energetskom tržištu zahvaljujući kombinaciji velikih rezervi fosilnih goriva, izvoznog potencijala i strateški značajnog geografskog položaja. Prema dostupnim procenama, Iran poseduje 9-10% svetskih rezervi nafte i svrstava ga među pet vodećih zemalja po tom osnovu. Istovremeno, sa oko 34 triliona kubnih metara prirodnog gasa, Iran raspolaže drugim najvećim rezervama gasa na svetu, odmah nakon Rusije. Poseban značaj ima gasno polje Saut Pars (zajedničko sa Katarom), koje predstavlja jedno od najvećih nalazišta prirodnog gasa na globalnom nivou.

Resursi nafte i gasa

Geostrateški značaj Irana dodatno proizilazi iz njegove pozicije uz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi približno 17-20 miliona barela nafte dnevno, odnosno oko 20% svetske potrošnje nafte

Kao članica OPEK-a, Iran učestvuje u koordinaciji proizvodnje nafte i time ima potencijal da utiče na globalnu ponudu i stabilnost cena. Pre uvođenja međunarodnih sankcija, zemlja je proizvodila oko 3,8-4,0 miliona barela nafte dnevno, dok je izvoz dostizao više od 2,5 miliona barela dnevno. Sankcije su značajno smanjile ove kapacitete, ali se procenjuje da Iran ima mogućnost da relativno brzo poveća proizvodnju za 1-1,5 miliona barela dnevno u slučaju normalizacije međunarodnih odnosa, što bi imalo direktan uticaj na globalne cene energenata.

Geostrateški značaj Irana dodatno proizilazi iz njegove pozicije uz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi približno 17-20 miliona barela nafte dnevno, odnosno oko 20% svetske potrošnje nafte, kao i značajan deo globalne trgovine tečnim prirodnim gasom (LNG). Ovaj pomorski prolaz predstavlja najvažniju energetsku transportnu rutu na svetu, jer povezuje proizvođače iz Persijskog zaliva sa globalnim tržištima u Evropi i Aziji. Svaka nestabilnost u ovom regionu – uključujući političke tenzije, vojne incidente ili sankcije – ima neposredan efekat na rast premije rizika, transportne troškove i volatilnost cena nafte na svetskom tržištu.

Tajvanska berza, 9. marta 2026.

Pored toga, Iran ima bogata nalazišta uranijuma, kao i nalazišta preko 60 minerala (npr. najveća nalazišta bakra), što ga svrstava u red najbogatijih zemalja po rudnom bogatstvu. Zahvaljujući kombinaciji velikih rezervi, proizvodnog potencijala, geostrateškog položaja koji Iranu omogućava kontrolu ključne transportne rute i politički uticaj u regionu Persijskog zaliva, Iran predstavlja jednog od najvažnijih faktora (ne)stabilnosti svetskog energetskog tržišta.

Najnovije cene nafte i procene daljih kretanja

Ukoliko se trenutni rast cena nafte stavi u kontekst trenda cena nafte u dužem vremenskom periodu, može se zaključiti da su skokovi cena nafte, koji su izazvani geopolitičkim šokovima i privremenim poremećajima u snabdevanju, bili kratkotrajnog karaktera

Cene nafte i pokazuju veliku volatilnost zbog rata na Bliskom istoku i neizvesnosti oko trajanja zatvaranja ključnog Ormuskog moreuza. Iako Iran nije zvanično zatvorio Ormuski moreuz, od izbijanja sukoba u subotu 28. februara nekoliko tankera je napadnuto, a najmanje 200 brodova, koji između ostalog prevoze sirovu naftu, tečni prirodni gas i naftne derivate, bacilo je sidro na otvorenom moru. Zatvaranje Ormuskog moreuza bi poremetilo isporuke iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Iraka i Kuvajta, što bi dovelo do nestašica i viših cena nafte, ali i cene hemikalija i đubriva, što bi dalje moglo da izazove poremećaje u poljoprivredi i utiče na globalne cene hrane. 

Ukoliko se trenutni rast cena nafte stavi u kontekst trenda cena nafte u dužem vremenskom periodu, može se zaključiti da su skokovi cena nafte, koji su izazvani geopolitičkim šokovima i privremenim poremećajima u snabdevanju, bili kratkotrajnog karaktera. Podsećanja radi, tokom napada Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na Iran u periodu 13-24. juna 2025. godine, cena Brent nafte je porasla sa oko 65 dolara na oko 80 dolara. Nakon prekida sukoba, cene su se ubrzo vratile na niži nivo, kada je tržište steklo poverenje da je malo verovatno da će stvarno doći do prekida u snabdevanju naftom.

Rafinerija nafte u Fudžeiri u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, nakon napada iranskih dronova 4. marta 2026.

Ukoliko bi zatvaranje bilo duže od mesec dana, cena nafte bi verovatno premašila 100 dolara po barelu, prognozirali su analitičari, a ta cena bi sprečila da zalihe padnu na „kritično nizak nivo“

Procene analitičara „Goldman Saksa“ su da bi u zavisnosti od obima zatvaranja moreuza na mesec dana, cena nafte mogla da poraste u rasponu od 1 do 15 dolara po barelu. Porast cene od 15 dolara bi se odnosio na situaciju da se moreuz u potpunosti zatvori na mesec dana, a da se pri tome ne obezbede kompenzacioni mehanizmi (npr. korišćenje rezervnog kapaciteta naftovoda ili oslobađanje strateških rezervi nafte). Ukoliko bi zatvaranje bilo duže od mesec dana, cena nafte bi verovatno premašila 100 dolara po barelu, prognozirali su analitičari, a ta cena bi sprečila da zalihe padnu na „kritično nizak nivo“, koji je definisan na nivou od oko 2,6 miliona barela, što je bio najniži nivo komercijalnih zaliha nafte tokom 2022. godine.

Efekti aktuelnih ratnih dejstava i problemi u snabdevanju odrazili su se brže na cenu nafte nego što su analitičari „Goldman Saksa“ predviđali, tako da se cena fjučersa Brent nafte deset dana po izbijanju rata, u ponedeljak ujutro 9. marta kretala oko 107 dolara po barelu (dan pre izbijanja sukoba je bila 72 dolara), što je najviša cena od marta 2024. godine.

Mada je u nedelju 28. februara osam zemalja OPEK+, uključujući Saudijsku Arabiju i Rusiju, postiglo dogovor da u aprilu povećaju proizvodnju za 206.000 barela dnevno (što je značajno više od 137.000 barela koliko je ranije bilo planirano), nezahvalno je procenjivati u kojoj meri će ovaj porast proizvodnje doprineti stabilizaciji tržišta.

(RTS)