Problemi zbog kojih bi BiH mogla kolabirati pre nego što na red i stigne ozbiljna i temeljna rasprava o tome da li je (ne)potreban „Vrhovni sud“ tiču se ratnih zločina, čije procesuiranje spada u malo poznatu praksu u zemljama EU.

Dok je Malovićeva zamuckivala, sričući par vukovski transkribovanih rečenica sa papirića, Srbija je imala šansu da se još jednom uveri kako izgleda kada njena «narodna vlast» ispunjava «obligejšn».

Turska nije, a Balkan jeste, i to ne samo geografski, dio Starog kontinenta. Nije tu riječ samo o prirodnim granicama Evrope, niti samo o rastućem turskom islamizmu, nego i o tome da vodećim evropskim zemljama, Njemačkoj i Francuskoj, ne odgovara tako jak partner u EU.

Dve od tri etničke grupe u zemlji, Srbi i Hrvati, ne žele da budu deo od zapada dizajniranog čudovišta nalik Frankenštajnu. Pošto oni čine više od polovine stanovništva zemlje, izgledi za održivost BiH jesu, i ostaće, žalosni.

Neumjesno je govoriti o gubitnicima, jer su akteri ovog kompromisa uradili korisnu stvar ne samo za RS i EU, nego i za BiH i zapadni Balkan, bez obzira na to kakva bila subjektivna percepcija i sujete pojedinih diplomata i političara.

To što spoljni i unutrašnji dug raste jednostavno nikoga nije ni briga jer to se po starom dobrom običaju treba pokriti novim zaduživanjem i podizanjem totalno loših i neuobičajnih kredita. Trenutni je dug 9,4 milijarde.

Kako je vreme odmicalo i kod nas se gubilo poverenje u poslove Haškog tribunala, ali međunarodne obaveze predviđene Dejtonom morali smo da poštujemo, čak i kada nam nisu uvek bile od koristi, rekao Milorad Dodik, gostujući u emisiji "Svedok“ na RTS-u.

Iako je, sa stanovišta realnih srpskih interesa, čitava saga o referendumu u RS čak suviše benigna, mora se primjetiti da su Incko, Lajčak i njihovi poslodavci zaista blizu istine. Jer, “crvena linija” još nije pređena, ali bi to moglo da bude ostvareno.